Политика

Слободан Илић - Поношев потрчко за изазивање хаоса и дестабилизације

Новости онлине

26. 11. 2024. у 12:52

ТОКОМ јучерашњих сцена вандализма и насиља у Скупштини Србије, које је осмислила и реализовала група прозападних опозиционих посланика, исфрустрираних својим досадашњим неуспесима, као један од најнасилнијих и најбескрупулознијих се издвојио Поношев љубимац, посланик странке „Србија-центар“ Слободан Илић.

Слободан Илић - Поношев потрчко за изазивање хаоса и дестабилизације

Ово нимало не чуди, будући да је Илић у више наврата током претходног периода доказао спремност да обавља „прљави део посла“ у циљу остваривања политичких, али и личних интереса свог идола и вође Поноша, често на штету његових наивних следбеника.

Подсећамо да је Илић то манифестовао приликом готово свих досадашњих пропалих покушаја прозападне опозиције да изазове хаос и анархију у држави, од својевременог потпиривања незадовољства међу пољопривредницима током њихових блокада саобраћајница, уз хушкање на физичке сукобе са органима реда, све до најбезосећајнијих покушаја политичке злоупотребе трагедије у Новом Саду.

Да Илић не поседује никакве моралне баријере, емпатију и устезања потврђује и ситуација када је покушао да безочно и јефтино исполитизује чак и пожар који се догодио у Дому за стара лица у Војки, а на позамашан списак прљавих задатака које је обавио за свог партијског ментора може се придодати и његов „посебан допринос“ у срамотној акцији „завијања Скуштине у црно“.

Упркос томе што Понош у потпуности аутократски руководи странком СРЦЕ, међу њеним чланством је ипак дошло до бројних полемика, а готово и побуне, након што је одлучио да свог миљеника Илића, за његова досадашња недела, награди луксузним путовањем, и то баш у Кину, чије инвестиције у нашој земљи Понош и његови страначки пиони упорно критикују, у настојању да за рачун својих западних газда наруше традиционално, дуги низ година грађено челично пријатељство српског и кинеског народа.

Остаје нада да ће ово бити последњи излив безумља прозападне опозиције, те да ће коначно схватити да им насилни протести, уништавање споменика културе и каљање угледа државних институција неће донети подршку народа, код којег таквим понашањем губе и последње трунке поверења, чак и међу великим процентом свог чланства, које полако почиње да увиђа истину.