"ЗА СТУДЕНТЕ НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ УЂЕ У ФАЗУ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ" Професор Петров о ситуацији на факултетима: Сви да покажу одговорност према младима

ДР Владан Петров сматра да је једини пут изласка из кризе дијалог, макар га називали и другачије.

Фото: Новости

Очекује више ангажовања од стране Министарства просвете, као и од професора и наставника да покажу одговорност према младима.

Председник Србије Александар Вучић јуче је у отвореном писму ректорима Универзитета у Београду позвао на дијалог о испуњењу студентских захтева, а ректорски колегијум данас је тај позив и званично одбио. Др Владан Петров, редовни професор Правног факултета, сматра да би "за студенте у блокади најважније било да уђу у једну фазу некакве нормализације у којој ће разум да почне да преовладава".

Др Владан Петров у интервјуу за Блиц ТВ каже да подржава иницијативу председника Александра Вучића за отварање дијалога.

-Морам да подржим, пре свега, иницијативу председника за отварање једног таквог дијалога, из ког разлога? Зато што сам и сам, недељама уназад, говорио да је потребно отворити тај најшири могући друштвени дијалог. И ја заиста не мислим да он треба да дође само са адресе председника. Подсећам да је пре неколико дана и председник Владе, који тада још увек није поднео оставку, на један недовољно дефинисан начин позвао ректоре, декане, професоре да дођу, и рекао да су његова врата широм отворена.

"За студенте у блокади најважније да уђу у фазу нормализације"

Др Владан Петров каже да је позива на разговор било и од стране Врховног јавног тужилаштва и то у два наврата, али да није приметио да је конкретан позив на дијалог дошао из Министарства просвете.

-Пошто сам професор универзитета, Београдског универзитета, и пошто јако добро познајем начин на који функционише Универзитет, мислим да би за студенте који су у блокади и оне који нису, најважније било да уђу у једну фазу некакве нормализације у којој ће разум да почне да преовладава. То другим речима подразумева да заиста Универзитет можда треба да буде тај који ће да окупи све своје студенте, оне који су легални и легитимни представници, и оне који то нису него представљају студенске пленуме, да они првенствено седну за исти сто, да људи од највишег ауторитета на Универзитету - са Правног, Грађевинског факултета и осталих релевантних факултета, можда направе једну комисију, каже Петров.

Да се укључи Министарство просвете

- Ми смо претходних дана имали наговештаје о формирању радних група, али ово би била једна званична неутрална, стручна комисија која би била од поверења управо за студенте у блокадама. Да та комисија у најкраћем могућем року утврди чињенице, да утврди шта евентуално још у тим захтевима, ако постоји, није испуњено и да се онда изађе пред јавност. Дакле, да то буде једна врста универзитетске проактивне одговорне делатности. Такође мислим да би Министарство просвете могло да се укључи. Професори који су у Министарству просвете добро познају студенте, знају како разумети студенте. И ове који су у блокади и ове који нису. Ја иначе не делим студенте на једне и друге, али је њихова позиција недвосмислено различита. Ови који су у блокади очигледно имају одређене разлоге зашто остају у блокади. Иако ни они нису, колико ја могу да видим, сасвим јединствени. Ту постоје различита становишта о томе како би требало изаћи из свега овога са једном снажном поруком која ће оставити утисак на читаво друштво. А ја мислим да је то већ постигнуто, каже за Блиц ТВ професор Владан Петров.

Кључна реч - одговорност

Петров сматра да је најважнија одговорност према студентима, али не само одговорност носиоца власти и државних функција.

- Ушао сам данас у Амфитеатар 5 мог факултета и видео на табли великим словима реч - одговорност. Ако је то кључна реч, а ја мислим да јесте, од почетка сам то тако разумео, нисам се много бавио конкретизацијом ових захтева, онда је то једна снажна порука која је послата свима. Али та порука није послата само носиоцима политичке власти, него и свим другим високим функционерима, али и другим одговорним људима или људима који се баве одговорним пословима. Ту мислим и на универзитетске професоре, на средњошколске професоре, наставнике... Одговорност за младост која долази. Не желим да релативизујем конкретизацију ове индивидуалне одговорности у судским поступцима који ће се водити. Али као професор ја не могу да подржим унапред осуђивање лица само због тога да би се на тај начин рекло да су неки захтеви испуњени.

О изласку из кризе

Др Петров истиче да је једини пут изласка из кризе - дијалог.

- Хајде да тај дијалог назовемо другачије, хајде да разговарамо. Хајде да разговарамо међусобно. Студенти у блокадама да мало више разговарају. Студенти између блокада и оних који нису у блокадама. Ту мислим и на ове легалне и легитимне студенске представнике. Немојте да размишљају о томе да ли ће остати на тим местима. То је лоше. Много је важније да оставе неки траг. А какав траг ће оставити? Уколико ту своју улогу одиграју на најчаснији и најодговорнији могући начин. Даље, исто то важи и за, понављам, професоре универзитета, укључујући управљачке функције. Шест година сам био продекан за наставу. Шест месеци сам био вршилац дужности декана и никада се нисам руководио тиме да ли ћу још који месец остати на том месту или да ли ћу евентуално добити још који мандат. Уживао сам у раду са студентима и уживао сам у томе да решавам студенске проблеме.И морам да признам да сам некада те проблеме решавао и тако што се нисам стриктно држао права. Кад дођу родитељи, кад их стегне нека мука, треба некад ослободити од школарине, барем делимично... Све су то била нека времена која нису тако далеко од нас. То је било пре пет или шест година и мислим да ми морамо сви заједно, као друштво, да радимо на томе. Разговор, ако не дијалог, разговор чак и између политичких субјеката. Власт и опозиција морају да разговарају, јер у супротном, они губе смисао. Нити власт може да буде власт уколико не комуницира са опозицијом, а опозиција тек не може бити опозиција уколико није спремна да комуницира, да би на тај начин једноставно послала једну поруку да је сутрадан спремна да постане власт.

Државне институције баш због студената не би требало да стану

Професор права каже да је одлука адвоката да обуставе рад на 30 дана њихово право, али да је објашњење повода за тако нешто неодређено.

- У пракси штрајк адвоката значи да они раде само такозване хитне поступке, притворске и такве предмете где је заиста неопходно ургентно штитити права, пре свега људи који се налазе у таквом притвору, у лишењу слободе. Морам да кажем да као професор, али и као судија Уставног суда, не могу сад у правном смислу да коментаришем ту одлуку, али морам да подсетим следеће. Право на штрајк је економско и социјално право. Оно се по Уставу и закону везује за остваривање одређених права пословних, или неких економских интереса, које могу евентуално да истакну и према државним органима. Овде ја видим да су сви ти сектори друштва, укључујући адвокате, барем формално, углавном кренули у те обуставе позивајући се на подршку студентима. То је јако неодређено. Сви ми подржавамо студенте, али мислим да баш због тих студената, баш због младих и најмлађих, државне институције не би смеле да стану. Живот не би смео да стане, јер би се, у супротном, последице тог нашег дробљења у друштву, које је очигледно јако присутно, рефлектовале не за месец, два или годину дана, него тек када ти млади људи буду дошли на одговорне функције.

(Блиц.рс)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Политика

21 149

КРЕАТОР ОБОЈЕНИХ РЕВОЛУЦИЈА РАЗОТКРИО: Опозиција је инвестирала у студенте, а сада долази време за наплату (ВИДЕО)

03. 02. 2025. у 20:39

Политика

24 106

ПРОГЛАС И ЂИЛАС: Једно те исто! Политичари преузели протесте (ВИДЕО)

02. 02. 2025. у 14:52

Политика

12 111

ПРОГЛАС - ЂИЛАСОВО КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ: Злоупотребљавају енергију студената да зајашу протесте и остваре своје циљеве

02. 02. 2025. у 14:11

Политика

13 78

И ОН ЈЕ НА ПРОТЕСТУ: Бивши војвођански премијер за чијег мандата је страдало 17 људи

01. 02. 2025. у 22:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације