ФАЛЕ НАМ ЈОШ САМО ПЛЕНУМИ ГРАЂАНА: Парадокс је да је циљ протеста "поправљање институција", а да његови актери правe - паралелне

ВИШЕ од три месеца са протеста и блокада факултета шаље се порука да институције морају да прораде и да управо у њима треба решавати дубоку кризу која је потресла друштво након трагедије у Новом Саду. И док суштинског дијалога о захтевима и даље нема, и поред позива из врха власти, пре два дана јавности је представљена Анкетна комисија која ће се бавити испитивањем ове трагедије, али ван институционалног оквира и кроз рад "несистемских стручњака".

Foto: Printskrin/N1

Овакав потез, сматрају наши саговорници, отвара питање да ли се тиме заиста тражи истина и одговорност или се додатно слаби поверење у институције које би морале да буду кључни носиоци решења. У поменутој комисији, која се по признању самих чланова, неформално и самоиницијативно окупила и ради већ месец и по дана, налазе се професори грађевинске, филозофске и правне струке, некадашње судије, економисти... Већина њих у прошлости је имала одређени политички ангажман, углавном на опозиционом полу, или се доводи у вези са њим.

Ту су, између осталих, бивши декан Грађевинског факултета у Београду Владан Кузмановић, професор Правног факултета Танасије Маринковић, који је постао члан Републичке изборне комисије у име опозиционе листе "Србија против насиља". Правна питања покривају и Саво Ђурђић, судија Апелационог суда у Новом Саду у пензији, правница Софија Мандић, која је 2022. била у тиму лидера опозиционе странке Срце Здравка Поноша.

Члан тзв. поткомисије за економско-финансијска Анкетне комисије је професор Економског факултета Дејан Шошкић, који је био гувернер НБС док је Демократска странка била на власти. С њим ће радити и професор ФОН Владимир Обрадовић, кога је јавност упознала као кандидата странке Драгана Ђиласа за градоначелника Београда, као и Огњен Радоњић са Филозофског факултета, који се залагао за самостално учешће Ђиласове коалиције "Србија против насиља" на изборима 2023. године, пензионисана професорка Правног факултета Весна Ракић Водинелић... Иде се дотле да поједини медији из концерна Драгана Шолака предлажу и увођење "грађанских пленума"?!

Како поручују чланови ове Анкетне комисије, они су се окупили јер је изгубљено поверење у институције, које, наводе, три месеца не доприносе утврђивању одговорности и својим поступцима продубљују кризу. Ове поруке и обзнањивање формирања комисије, међутим, долази у тренутку кад институције државе и универзитета покушавају да пронађу начине за смиривање тензија и омогуће наставак наставе на факултетима.

Наиме, прекјуче је Сенат Универзитета у Београду, који је претходно одбио позив председника Србије Александра Вучића на разговоре, под објашњењем да не могу да преговарају у име академаца у блокади, саопштио да су формирали експертске радне групе које ће се бавити стручном проценом испуњености студентских захтева према институцијама.

За аналитичара Небојшу Обркнежева из Центра за друштвену стабилност нема дилеме да је неформална Анкетна комисија још једна, како наводи за "Новости", "група за притисак".

- Прво су се формирали пленуми по факултеттима, сад се формирају некакве комисије, бојим се да ћемо доћи до комитета на којима се одлучује. Све су то ванинституционалне, ванправне групе. То је случај и са овом анкетном комисијом, "паралелном институцијом".

Обркнежев указује да њихове одлуке неће бити ни за кога обавезујуће, нити ће имати правна утемељења:

- Али, наравно да ће бити коришћене у пропагандне сврхе и, нажалост, део грађана ће поверовати у ту незакониту институцију која је основана од стране оних експерата, како сами себе називају, који генерално и све ово подривају. С друге стране, имамо легитимну институцију, као што је проширени Ректорски колегијум Универзитета у Београду који не жели дијалог, иако су они на то позивали. Они носе и ауторитет и обавезу да покушају да помогну да се реше поделе у друштву, али заправо својим деловањем продубљују јаз и желе да ова нестабилност потраје, зато што она некоме у "бекстејџу" иде наруку.

На аргументе чланова новоформиране Анкетне комисије да се самоорганизују управо зато што је изгубљено поверење у институције, Обркнежев каже да је цео тај наратив како држава Србија нема институције потекла управо од оних који сада праве некаква паралелна тела:

- Они и оснивају комисију како би ту целокупну тезу законитости и правичности пребацили на себе, све више подривајући то неповерење у институције, иако Република Србија и те како има институције које раде свој посао. Наравно, на побољшању рада тих институција свакако треба радити, али не на овакав начин, већ разговором и дијалогом треба договорити које даље реформе треба спроводити.

Социолог Владимир Вулетић сматра да комисија једини допринос ситуацији може дати само уколико оно што изјаве буде тачно, а не полуистина.

В. Н.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације