СРБИЈО, НЕ ДОЗВОЛИ ДА ПРОТЕСТИ СКЛИЗНУ У НАСИЉЕ: Интервју - Др Жан-Ив Ками, стручњак за француску и европску крајњу десницу

СРБИЈА је у културном и географском смислу европска држава. Надам се да се протести које гледам на вашим улицама неће претворити у насиље као у неким другим земљама. Треба учинити све да не дође до ситуације попут Мајдана у Украјини или оне у Грузији где је данас поларизација екстремна.

Фото Б. Лучић

Овако, у интервјуу "Новостима" говори Др Жан-Ив Ками, француски политиколог који је у Матици српској у Новом Саду, ових дана, посредовањем др Слободана Зечевића и др Александра Гајића из Института за европске студије у Београду, приредио предавање "Екстремна десница - покушај дефиниције".

Зашто Европа, ипак, нема разумевања за наш јединствен политички пут ослањања на Европску унију, САД, али и на Русију и Кину?

- Географски, дакле, Србија јесте у југоисточном делу Европе, али је истовремено и на граници Европе. Увек је било тако кроз историју. Отоманско царство покушавало је да напредује ка Европи пролазећи кроз Србију, али заустављени су код Беча и Будимпеште.

Разумљиво је да Србија негује везе и са Русијом. Ви сте Словени, православци.

Фото Петар Вујанић

Зашто се западна Европа грубо огрешила о народе на њеном истоку?

- Знам да нисмо увек у потпуности увидели тежњу земаља и народа, који су живели под јармом комунизма, да афирмишу своју националну свест. Они не желе да њихов језик и култура нестану у глобализацији и у Европи која би била само подручје слободног кретања људи и добара. Иако морамо бити бескомпромисни по питању апсолутне неопходности очувања представничке демократије, не смемо упасти у екстрем и у свакој афирмацији независности нација, у свим манифестацијама патриотизма, видети "екстремизам". Тиме бисмо занемарили посебно сложену историју Централне и Источне Европе и историју народа чије су територије и судбине неодвојиве и испреплетане, а према којима споразуми нису увек били праведни.

Који су разлози за све већу подршку политичким странкама екстремне деснице у Европи?

- Ја их радије зовем радикалном десницом. Они желе да врате неку врсту националног поноса и свести. Разлог за то је криза поверења у либералну демократију. Много је људи у Европи, укључујући и Француску, који сматрају да им ЕУ ускраћује национални суверенитет и понос. Притом, треба имати у виду да већина европских земаља прима много имиграната, већином муслимана. У многим државама у порасту је тероризам.

Фото Б. Лучић

После прошлих избора у Француској рекли сте да би шефица Националног фронта Марин ле Пен до 2027. године могла да постане председник Француске. Да ли ће то бити изводљиво и у актуелном геополитичком амбијенту који је почео да креира председник САД Доналд Трамп?

- Долазак Трампа у Белу кућу неће много тога променити у Француској. Само 48 одсто Француза мисли да је Марин ле Пен опасна по демократију. У време док је њен отац Жан-Мари ле Пен био активан, 80 одсто Француза сматрало је да је његова странка опасна по демократију. Али, данас, 51 одсто људи у Француској мисли да је Жан-Лик Меланшон, левичар "Непокорене Француске" и победник другог круга прошлогодишњих избора, опасан за демократију. Марин ле Пен покушава данас да изгледа као мејнстрим политичарка, а Меланшон, напротив, жели да подели француско друштво.

Фото ИЕС

Актуелна влада у Француској не стоји баш на чврстим ногама, помиње се и могућност нових избора у јуну. У којим условима би Ле Пенова могла да победи?

- Треба имати у виду да Макрон, после два мандата, не може од 2027. године више да буде председник. Марин ле Пен би могла да добије на тим изборима под условом да умерена десница не буде имала јаког кандидата. А, у овом тренутку умерена десница је подељена, нема неког природног кандидата који искаче из те групе, а социјалдемократи и социјалисти су врло слаби.

Колике су шансе да се поново кандидује социјалиста Франсоа Оланд који је 2012. изабран за председника Француске и тако левицу, после седамнаест година, врати у Јелисејску палату?

- Врло су мале шансе да он поново постане председник. Зашто Ле Пенова има симпатије бирача? Зато што је инфлација у Француској висока, незапосленост поново расте и биће још већа за две године. Безбедност у Француској такође је у паду. У порасту је број напада за физичка лица. Има мање убистава, али све више је напада ножевима на људе, без неких већих разлога, отимања новчаника, мобилних телефона. Питање имиграције отвара све озбиљнију дебату. Садашњи министар унутрашњих послова жели да смањи број имиграната који желе да уђу у Француску. Али, ако не успе, Марин ле Пен ће добити још више на политичкој тежини.

Рекли сте у Матици српској да Европа, у овом тренутку, личи на гигант на слабим, стакленим ногама. Зашто европске државе листом предводе лидери без озбиљног ауторитета?

- Нема више лидера као што су били Де Гол, Аденауер или Митеран. Има неких јачих личности попут Мете Фредериксен, премијерке Данске или Каје Калас, шефице европске дипломатије. Под термином "на слабим ногама" мислио сам првенствено на то да је Европа слаба у области одбране. Увек кад се разговара о миру у Украјини или на Блиском истоку, зна се да је одлука на Вашингтону. Европа нема заједничку одбрану. Стално се говори да би требало то да се направи, али европска војска не може брзо да се изгради.

САРАДЊА Др Жан-Ив Ками, др Слободан Зечевић, др Драган Станић и др Александар Гајић, Фото Б. Лучић

Да ли би досадашњи Трампови потези, нимало охрабрујући за ЕУ, могли да убрзају тај процес?

- Скоро свакодневно чујемо изјаве о односу Трампа према Европи, о таксама, о томе да би требало Европа да се уједини, али... Када је Виктор Орбан био председавајући ЕУ, отишао је у Москву иако није добио мандат за преговоре... Роберт Фицо каже да би направио мировну конференцију, али ни он за то нема мандат. Јединство Европе не постоји чак ни у погледу рата у Украјини.

Какво решење би могао да изнедри најављени и с нестрпљењем очекивани сусрет двојице председника, Путина и Трампа?

- Минимум који ће Русија тражити јесте да задржи Крим и области Луганск, Доњецк и Запорожје. Тешка је то ситуација за решавање. Неће то брзо бити решено ни у Украјини, а ни на Блиском истоку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације