ПРЕСУДУ РАДОВАНУ ХОЋЕ ДА ПРЕТВОРЕ У - СМРТНУ КАЗНУ: Интервју - Соња Караџић Јовичевић, ћерка првог председника РС

НИЈЕ им довољно што је Радован Караџић осуђен на доживотну робију, ни то што је, супротно међународном праву, смештен у најудаљенији казамат, у Албани на британском острву Вајт: упорно се труде да пресуду претворе у извршење смртне казне угрожавањем здравља мог оца, лишавајући га свих људских права на којима управо они инсистирају, али само када им одговара.

Фото приватна архива

Циљ таквог поступања, сулудог, супротног сваком разуму, људским правима, па и Хипократовој заклетви, како у интервјуу за "Новости" наглашава ћерка првог председника Републике Српске, Соња Караџић Јовичевић, јесте да казне и обезвреде настајање и опстанак РС користећи сваку могућност и прилику, па и на Радовану као примеру:

- Исто као што су то радили са покушајима да се Српска прогласи геноцидном, и као што отежавање положаја Српске покушавају на свим другим аспектима. Њега су се дочепали и користе га као пример и средство. Тражили су га и добили као трофеј - каже Соња Караџић Јовичевић.

Мислите ли да је та тортура над Караџићем и порука српском народу?

- Није то порука само српском народу, него свим "непослушним лидерима малих народа", да знају како ће проћи ако се борбе за интересе свог народа, а не за интересе моћника. Те поступке народ може или не може да схвати, да игнорише или не, да се запита или не зашто га толико муче када их није никада, на било који начин, угрожавао нити био у било каквом сукобу са њима или било којом страном државом. Ако борбу за спас од још једног геноцида над српским народом сматрају угрожавањем својих интереса, онда је проблем у болесним интересима, а не у праведној борби са народом за народ. Они Србе не познају. Иако је народу тешко угодити и одавно више ништа неће позлатити, они су задњи који се могу ослонити на српски заборав уз толико непознавање наше историје, чојства, јунаштва и ината.

Да ли је Караџићево здравље после прошлонедељне озбиљне кризе бар мало стабилизовано?

- Радован је веома слаб. Тешко и успорено говори. Након наглог губитка велике количине течности никоме није пало на памет да укључи инфузију, надокнади течност и минерале и помогне у опоравку. Знамо да је враћен у ћелију. Температура му варира, притисак се споро стабилизује. Добија антибиотик, иако нису рађене анализе урина, ни антибиограм након овог драматичног стања. Такође, опет није урађен ултразвук абдомена са акцентом на урогенитални тракт, као што никада до сада није рађен. Уопште не знају какве су последице здравствених криза које је тамо једва преживео.

Било је упозорења да Радован не може да преживи још једну такву кризу?

- То само Бог зна. Ако нико не зна последице досадашњих кризних ситуација до којих је долазило искључиво, напомињем искључиво несавесним и нестручним поступањем, онда се не може знати ни колики је степен насталих оштећења. Поента је да се не сме дозволити да до тога долази. Посебно се не би смело дешавати да након тражења прегледа и помоћи она сасвим изостане, а њега казне да седам или десет дана не сме да користи мобилни телефон или да купи нешто у кантини.

Верујете ли да ће Радован имати пристојнији третман након што је прошле недеље Резидуални механизам интервенисао код затворских власти у Албанију, да му буде пружена медицинска помоћ, која је досад изостајала?

- Надам се да је коначно крај замајавању Механизма од стране затворских власти и досадашњим лажним извештајима и одговорима на упите у којима упорно тврде да је све у реду, па како нису спровођене провере, тако није било ни ваљане реакције и интервенције. Уколико се угрожавање живота, неадекватан третман и кршење људских права настави, не искључујем могућност да породица предузме шире правне радње против свих који у томе учествују, чињењем или нечињењем.

Отвара ли се сада и могућност за оно што породица и Караџићев правни заступник одавно траже - да он буде пребачен у неку другу земљу?

- Председавајућа Резидуалног механизма суда у Хагу има обавезу да прати околности служења казне и третман затвореника које је депортовала у друге земље, испуњавање услова који су све земље морале гарантовати, и има широка овлаштења да реагује. Постоје и више него довољни разлози и докази за ових 45 месеци на основу којих би морала да употреби своја овлаштења. Процедура налаже пребацивање у Хаг до одлуке о евентуалном прмештању у другу земљу. Тај период би требао бити искориштен за медицинске анализе, терапију, опоравак.

Први председник РС је утамничен већ скоро 17 година, али стиче се утисак, да га нису "сломили"?

- Он црпе снагу из молитви и поста. Из породице и пријатеља. Из знања, искуства и успомена. Из вере у Бога, у себе, у своје ближње, у истину и правду било када и било где. Из вере у народ, Српску и Србију. Мало ли је?

Да ли сте изненађени бројем потписа на петицији покренутој за поштовање његових људских права ?

- Нисам толико изненађена колико сам поносна и обрадована. Веселе ме и реакције наших непријатеља и страх од могућности да се бар око нечега ујединимо. Захваљујем свим покретачима и потписницима петиције. Направили су велики и важан посао. Ма шта са петицијом постигли у крајњем случају, она је већ велика победа. Показала је дебелу разлику између људи који су на бази добровољности потписали петицију или је из техничких разлога нису потписали, и кукоља који се деценијама буса у прса, позива на Радована када то доноси аплаузе и политичке поене, гради каријеру и стиче бенефите без срама и стида.

Да ли сте очекивали да институције РС и Србије ураде више за бољи статус Караџића док је у затвору?

- Ако то сведемо само на питање Радована и овог затвора, нисмо на добром путу. Институције обе српске државе су требале давно да, од подизања првих оптужница покажу мудрост и јединство свих учесника на политичкој сцени и помогну одбрану наших људи како би спречили писање историје по туђим интересима. Највећа грешка је сматрати да је индивидуалном кривицом све завршено. Пресуде су индивидуалне, казну служе појединци, али до сада је сасвим јасно да су те индивидуалне пресуде и кажњавање целих народа и држава, уцене, етикетирање и шиканирање. Тужно је и опасно да многи ни до сада то нису схватили.

Јесу ли све прилике пропуштене?

- Променом односа на глобалном нивоу поново имају прилику да пропуштено бар покушају надокнадити, али нисам оптимиста. Кројачи светске политике нас посматрају као колонију неписмених, необразованих, плашљивих, разједињених, корупцији склоних индивидуа, управо онако како њих види добар део света. Други је проблем што такве међу нама траже, а често и нађу, да за њих обављају крупне и ситне прљаве послове. А онда све може, од кршења људских права и резолуција УН, лажи, спиновања до писања лажне историје, стављања етикета и прогона појединаца и народа. Не само српског.

Мислите да је то шири пројекат?

- Да, свеобухватни, од нелегалног успостављања судова, фабриковања оптужница и процеса до казамата, санкција, прогона, претњи и уцена у име и пред носом Уједињених нација којима је задатак да то спрече. Толико су се осилили да су апетити порасли до прогона "непослушних лидера" великих народа, мада већ стижу упозорења да немају право на то, јер народи имају право на одбрану. Је ли? Важи ли то и за Србе или ће фабрикована историја и медијске измишљотине, као и утицаји невладиних организација у случају Срба остати без преиспитивања улоге тзв. дубоке државе, производње и финансирања криза и лажи?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације