НОВА ШАНСА ДА СЕ ПОВУКУ ПРИЗНАЊА ТЗВ. КОСОВА Анализа "Новости": Рат на Блиском истоку упалио аларме широм света

СИТУАЦИЈА на Блиском истоку, где су се у сукоб између Израела и Ирана директно укључиле и Сједињене Америчке Државе, уз озбиљно заобилажење међународног права и игнорисање принципа суверенитета и територијалног интегритета, упалила је још један аларм код многих држава о важности снажнијег инсистирања на заштити тих истих начела - и у другим регионима. У том светлу, позиција Србије по питању Косова и Метохије могла би да буде сагледана у новом контексту, уз већу дипломатску подршку за наше ставове, па и да доведе до нових повлачења признања лажне косовске државе.

Foto: Tanjug/AP Photo/Richard Drew

Председник Србије Александар Вучић, који је упозорио да свет улази у тотални хаос, да право, правда и принципи у свету више не постоје и да малим држава не преостаје ништа друго него да их још јаче бране, недавно је наговестио ширење фронта оних држава које су уз нас када је реч о Космету.

- Међународна заједница 12 година ништа није урадила да примора Приштину да спроведе оно што је потписала Бриселским споразумом, али то јача одлучност Србије да ради на очувању територијалног интегритета у борби против моћних противника који раде на признавању независности Косова. Имаћемо ускоро изненађења из два различита краја света по том питању, за наше партнере који се боре за признавање, па ћемо одговорити отпризнавањем, тако да верујем у добре вести наредних дана - казао је Вучић.

Дипломата Зоран Миливојевић истиче за "Новости" да, како се отвара једно за другим светско жариште, у бројним земљама све више долазе до изражаја национални и државни интереси и потреба да се они штите:

- Јача суверенизам, али и значај поштовања принципа, пре свега када је реч о територијалном интегритету. Сходно томе, расте и значај нашег става у вези са КиМ и принципа који произилазе из Резолуције 1244 Савета безебдности УН - поштовање суверенитета и територијалног интегритета. Самим тим, добија на тежини и питање Косова и Метохије, односно наш став о одбрани на тој принципијелној основи.

Миливојевић не искључује могућност да нове околности доведу до нових отпризнавања тзв. Косова:

- У сваком случају, јачаће став у вези са тим и веће разумевање за наш приступ и наше аргументе. Државе сад све више препознају шта значи штитити свој суверенитет и територијални интегритет. Мислим да ће тај принцип међународног права полако јачати.

Историчар и аналитичар Срђан Граовац указује да би, и ако не дође до новог таласа повлачења признавања КиМ, неке државе које су то учиниле ипак могле да "повуку ручну", бар када је реч о подршци Приштини у међународним организацијама и форумима. Истиче да је одлазећи премијер привремених институција у јужној српској покрајини Аљбин Курти брже-боље здушно подржао ударе авијације САД на Иран, што сигурно није са одобравањем дочекано у низу муслиманских земаља које су до сада подржавале Приштину:

- Курти је потрчао да подржи америчку акцију против Ирана како би се доказао новој администрацији у Вашингтону као неко ко ће бити лојалан савезник. Посебно кад узмемо у обзир да он није миљеник Трампове администрације и да је током његовог првог мандата Курти био скрајнут на маргину политичке сцене у Приштини. Тај сценарио би могао да се понови уколико би се САД позабавиле више Балканом и зато је он похитао да се доказује као лојалан. Међу муслиманским земљама, иначе, постоји подела када је реч о Приштини и оне које је подржавају по правилу су и блиски савезници САД, као што су Турска, Саудијска Арабија, Катар. Оне и на Приштину гледају кроз призму односа са САД, мада и код њих нема превише илузија колико је ислам битан фактор код косовских Албанаца. Свесни су они да постоји једна радикализована исламска, фундамелистичка мањина, а да је већина тог становништва у верском питању индиферентна.

Када је реч о међународном праву, Граовац каже да је оно увек било аргумент слабијег, док је аргумент јачег - сила:

- Велике силе поштују право и правила углавном само кад им то одговара, кад им не одговара не либе се да га крше. Сада је то ескалирало, сведоци смо да се урушава читав међународни поредак успостављен после пада Берлинског зида, униполарни, и да се ствара нови, мултиполарни. У таквим ситуацијама, многе државе сматрају да је то погодан тренутак да се што боље позиционирају и реше нека своја питања не би ли у тај нови поредак, настао на рушевинама старог, ушли са што бољим позицијама.

Указује да ово није само питање Блиског истока, већ се дешава и на Истоку Европе и на многим другим тачкама, а неки би да то покрену и на Балкану, где се стварају и нови војни савези.

Д. М.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације