Уставном суду поднета Иницијатива за оцену уставности члана Закона о Високом савету судства

АДВОКАТ Владимир Гајић поднео је Установом суду Иницијативу за покретање постпука за оцену уставности члана 20. Закона о Високом савету судства.

Фото: Принтскрин

Иницијативу преносимо у целости. 

Иницијатива за покретање поступка за оцену уставности члана 20. ст. 1. и 2. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС“, број 10/2023)

"Високи савет судства чини 11 чланова, и то: шест судија које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда који је члан Савета по положају (члан 151. Устава). 

Чланом 20. ст. 1 и 2. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС“, број 10/2023), уређен је начин одлучивања овог органа, односно потребна већина за доношење одлука. Ставом 1. овог члана прописано је  да се одлука Савета доноси већином гласова свих чланова, а ставом 2. истог члана  да одлуку о избору председника и потпредседника Савета, одлуку о избору председника Врховног суда и председника осталих судова, одлуку о разрешењу председника Врховног суда и председника осталих судова и одлуку о разрешењу судије, Савет доноси већином од осам гласова.

Из цитираних законских одредаба произлази да је за доношење одлуке потребно да за њу гласа већина од шест чланова Високог савета судства, осим ако се ради о избору председника и потпредседника Савета, избору председника Врховног суда и председника осталих судова, разрешењу председника Врховног суда и председника осталих судова и разрешењу судије, у ком случају је потребно да за одлуку гласа осам чланова Савета.

То даље значи да је за доношење већине одлука довољан глас шест судија који су чланови Савета, односно да глас чланова Савета из реда истакнутих правника нема никаквог утицаја на процес одлучивања у Савету.

Глас чланова Савета из реда истакнутих правника битан је само приликом доношења одлука о избору председника и потпредседника Савета, избору председника Врховног суда и председника осталих судова, разрешењу председника Врховног суда и председника осталих судова и разрешењу судије, у ком случају је потребно да за одлуку гласа осам чланова Савета. Чак и у овим изузетним ситуацијама, потребан је глас само једног истакнутог правника, јер у Савету има укупно седам чланова из реда судија: шест изборних чланова и председник Врховног суда као члан по положају.

Најдрастичнија последица оваквог начина одлучивања испољава се приликом доношења одлуке о престанку функције члана Савета (члан 56. Закона о Високом савету судства). Имајући у виду да у члану 20. став 2. Закона о Високом савету судства није наведено да се одлука о престанку функције члана Савета доноси већином од осам гласова, произлази да се и та одлука доноси већином од шест гласова. Применом наведених законских одредаба, шест чланова Савета из реда судија може донети одлуку о престанку функције члана Савета из реда истакнутих правника, иако је за избор члана Савета из реда истакнутих правника потребна двотрећинска већина народних посланика у Народној скупштини (члан 151. Устава). 

Одредбама члана 20. ст. 1. и 2. Закона о Високом савету судства нарушава се и  јединство правног поретка из члана 4. став 1. Устава.

Наиме, Високи савет тужилаштва има исти број чланова и идентичну структуру чланова као и Високи савет судства. Пет чланова Високог савета тужилаштва су јавни тужиоци које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири члана су истакнути правници које бира Народна скупштина, а министар надлежан за правосуђе и Врховни јавни тужилац су чланови по положају (члан 163. Устава). Надлежности које има Високи савет тужилаштва у односу на јавне тужиоце, главне јавне тужиоце и  организацију јавног тужилаштва, одговарају надлежностима које има Високи савет судства у односу на судије, судије поротнике, председнике судова и организацију судства (члан 17. Закона о Високом савету судства и члан 17. Закона о Високом савету тужилаштва).

Супротно начину одлучивања у Високом савету судства у ком је правило већина од шест гласова, у Високом савету тужилаштва је обрнуто.

Правило је да је за доношење одлуке потребно да за њу гласа осам чланова Високог савета тужилаштва, а само се одлуке о појединим питањима доносе већином од седам и шест гласова.

Одлука Савета доноси се већином од осам гласова (члан 20. став 1. Закона о Високом савету тужилаштва). Изузетно од става 1. овог члана, одлуку у дисциплинском поступку, осим у дисциплинском поступку против Врховног јавног тужиоца, о удаљењу или престанку функције изборног члана Савета, о утврђивању предлога за престанак функције Врховног јавног тужиоца, о изузећу или удаљењу Врховног јавног тужиоца, Савет доноси већином од седам гласова (члан 20. став 2. Закона о Високом савету тужилаштва). Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, одлуку у дисциплинском поступку против Врховног јавног тужиоца Савет доноси већином од шест гласова (члан 20. став 3. Закона о Високом савету тужилаштва).

Цитиране одредбе Закона о Високом савету тужилаштва су у складу са потребом да се обезбеди једнакост изборних чланова Савета у њиховим правима независно од тога да ли се ради о изборним члановима из реда јавних тужилаца или изборним члановима из реда истакнутих правника, док се оспореним одредбама члана 20. ст. 1. и 2. Закона о Високом савету судства легализује прегласавање чланова Савета из реда истакнутих правника и њихово потпуно обесправљивање приликом доношења најважнијих одлука из надлежности Савета.

Узимајући у обзир све напред наведено, а нарочито императив јединства правног поретка из члана 4. став 1. Устава, предлажем Уставном суду да донесе решење о покретању поступка за оцену уставности члана 20. ст. 1. и 2. Закона о Високом савету судства („Службени гласник РС“, број 10/2023), као и да након спроведеног поступка донесе одлуку којом утврђује да наведене законске одредбе нису у складу са Уставом." 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације