ВЕЋЕ БЛОКАДЕРА ПОТВРДИЛО: Ослобађајућа пресуда студенту који је моткама нападао полицију (ВИДЕО)

ИВАНА Рамић, бивши портпарол Окружног суда из доба реформисаног „демократског правосуђа“, пионир USAID едукација и оснивач неформалне групе „Одбранимо струку“, данас доноси пресуде у предметима који се тичу оних у чијим протестима лично учествује.

Фото: Принтскрин

Данас већ сви отворено знају, и нико се и не труди да прикрије, да постоји један јасно профилисан део судства који не суди на основу закона, него на основу политичког уверења, личне идеологије и припадности круговима који своју снагу не црпе из правне струке, него из активистичких, страних и добро плаћених мрежа. Случај судије Иване Рамић само је један у низу примера који показује шта се догађа када суднице преузму људи који не правду виде као дужност, него као алат за испуњавање страних интереса.

Судија Рамић донела је ослобађајућу пресуду студенту Димитрију Радовановићу, момку који је,  учествовао у нападу на полицију током насилних протеста у децембру 2023. године. Видео-снимци на којима се јасно види Радовановић како као учесник протеста баца мотке на полицијске службенике.

Апелациони суд је ту пресуду потврдио, што није изненађење имајући у виду да се ради о већу које у јавности већ носи етикету „веће блокадера“.

Тешко да постоји систем неке државе где овакав случај не би прошао без мера одговорности,  односно да физички докази говоре де је реч о предмету који нема дилему. Али у систему у ком судија, попут Иване Рамић, има политички став јачи од правне савести, и у којем већ постоји идеолошки наратив у који се одлука мора уклопити, тај исти снимак постаје небитан.

Чињеница, и оно што јесте спорно јесте да Ивана Рамић не само што учесница јавне подршке протестима, и што се појављивала у медијима који систематски заступају западне интересе и што је својим потписом стала уз захтеве оних који су на улици правили хаос, него је и оснивач неформалне групе "одбранимо струку".  Иначе, "одбранимо струку" је ванинституционална самоорганизована група идеолошки острашћених судија и тужилаца који су у више наврата, посебно последњих месеци, покушали своје интерне ставове и произвољно тумачење закона у јавности да представе као да представе као меродаван правни стандард, иако су ти ставови често у супротности не само са здравим разумом, већ и са реалним контекстом у коме се право примењује.

И управо та чињеница, да Ивана Рамић, као бивши портпарол окружног суда из доба демократског режима, 2009. када је урађена велика реформа судства и све политичке неподобне судије и тужиоци остали на улици, али и то што је  пионир међу онима који су знање стицали  на курсевима страних агенција као што је USAID, где се као темељи “модерне правде” не предају Устав и закон, већ се као основ одлука заснива на политичким одлукама, представља суштински разлог због којег њена професионална биографија не може бити гаранција непристрасности, већ управо супротно . 

Ове чињенице бацају сенку на сваку одлуку коју она доноси, јер је њено правничко понашање већ одавно обојено припадношћу круговима који право тумаче кроз призму дневнополитичких потреба, а не кроз оно што у закону заиста пише.

Зато ни не чуди што у њеном читању закона, студент који баца мотку на полицајца није насилан, већ “политички прогањан”. Не чуди што се уместо објективног сагледавања чињеница добија пресуда која прати наратив опозиционих медија, НВО кругова и политичких блокова који одавно имају интерес да српске институције представе као недемократске, а сваког демонстранта као потенцијалног дисидента. 

Оно што је посебно опасно јесте чињеница да се овакво понашање више не доживљава као изузетак већ као правило у формирању одлука код једног дела правосуђа у Србији.

Није реч само о Ивани Рамић, последњих месеци имали смо прилику да видимо да је у питању читава мрежа кадрова који деле исту идеолошку матрицу, који су школовани, васпитавани и подржани од стране структура којима није циљ правна сигурност, него политичка контрола институција. 

Ако оваква пракса постане нормална, онда више не постоји разлика између суда и страначке канцеларије, што нас води у ситуацију где грађани више не могу да рачунају на правду, већ искључиво на то да ли припадају кругу који је тог дана заштићен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације