Како стварно дише Србија?

Стицајем околности боравим задњих недеља у влашкој средини, селима у горњем току реке Млаве и Пека.

Šálek Václav / ČTK / Profimedia

На Ђурђевдан био сам позван и посетио сам две породице које славе славу. Све време ми је било изузетно драго да сам као рођени Београђанин био изузетно примљен, од стране тих дивних и вредних људи. Из поштовања према мени сви су говорили српски.

Оно што је упечатљиво то је њихов патриотизам и огромна и искрена љубав према својој земљи Србији. Нормално да није било места за приче о болесној блокадерској опозицији, јер ти људи су врло јасни у својим ставовима. Доста њих је радило краће или дуже у иностранству, већином у Швајцарској, Немачкој или Аустрији. Само су у једној реченици мени објаснили како у тим земљама полиција решава блокаде. Упознали су ме да у овим крајевима тога није било сем једног покушаја прошлог лета у прилазу Жагубици, али мештани су то сами решили.

Износили су ми податке да су из сваке куће у овим селима сви мушкарци способни за ношење пушке, били у ратовима од 1912. до 1918.године. Поносно су истицали да у центру скоро сваког села стоје споменици са списком имена погинулих у овим ратовима. Истичу сви да су они Срби иако су Власи, и да су националисти. Мени су објашњавали да под тим подразумевају љубав према својој земљи Србији, а да не мрзе друге народе и друге вере.

Знају добро како се некад живело, тешко и скромно и шта су имали да једу. О томе су ми старији подробно причали...

Садашњи живот у њиховим местима је за њих, како ми рече једна старина, прави рај, што верујем да је ипак било претерано. До свих села путеви су асфалтирани, спроведени водоводи са планине. Аутобуси скупљају и одводе и враћају децу у школу ( ако село има само школу са четири разреда) у Жагубицу, Петровац на Млави и Кучево. Имају и вртиће,у једном селу скупљене деце из два или три друга села!

Доста њих је донело уштеђени новац из иностранства и урадило своје куће, али кажу то им је било лако када имају инфраструктуру.

Многи од ових сељана се и даље баве сточарством и пољопривредом, а почели су и са сеоским туризмом. Ово посебно истичу за туризам, јер поред природних лепота имају  добре путеве до њих. Морали су да ми се похвале и врхунском храном коју нуде, хомољски сир, јагњад, брашно са воденица,...
Видео сам и хвала Богу доста деце разног узраста. Желели би да имају у општинским местима и више могућности да се запосле, па да млади остану ту, да живе у селу. Кажу лако је , имају куће, дворишта, храну , па бар један из породице да ради било би им од велике користи. Објашњавали су ми како су производни погони који су адекватни у земљама где су неки од њих радили били лоцирани у малим, сеоским срединама.

Доста њих где год да сам био, радило је у грађевинарству у иностранству, па су ме са занимањем питали о Београду на води, о изградњи новог моста на Сави, па чак и о изградњи објеката на ЕXПОу. Прате људи јер су им све информације доступне, а на многа стручна питања, нормално, нисам био у стању да им одговорим.

Свима је генерално драго да се све то гради и да се Србија развија, и пореде сада са развијеним земљама где су некад радили.

Неизоставно је било и дотакнуто питање поновног служења војног рока, што листом сви одобравају, с тим да кажу да је предвиђено прекратко време. У шали су ми рекли да је код њих одзив на мобилизацију био увек преко 100%, јер је уз сина ишао и отац!

Слушао сам те људине, домаћине и домаћице свих узраста, и осећао сам се тако срећно и испуњено. Осећао сам да сам у Србији, мојој предивној земљи дивних људи, а знам да је тако и у другим деловима Србије.

Није Србија, такозвана самопрокламована елита из Београдског круга двојке, блокадери и опозиционари, идеолошки и финансијски подржани из иностранства. Они су само шака, морам рећи искрено јада, према осталим житељима Србије. Сви они су задовољни сами собом, па се после шокирају кад виде резултате на изборима.

Нико овде није поменуо садашњу власт, ни Александра Вучића , који је узгред речено, радо виђен у овим крајевима. Зашто да помињу власт када се подразумева да њихов патриотизам даје безрезервну подршку развоју Србије, а против су свих оних који би да нам наруше слободан и миран живот у јакој Србији.

Како је дивно бити Србин у земљи свих житеља који је воле, а то сматрају најнормалнијим осећајем.

Препоручујемо

Политика

0 0

АНА БРНАБИЋ: Ако је неко у историји Србије био довољно храбар да донесе тешке одлуке које су добре за њу, то је Александар Вучић

07. 05. 2026. у 10:31

Политика

0 25

ВЕЛИКИ ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић данас потписује документе вредне милијарду и триста милиона евра

07. 05. 2026. у 08:08

Политика

0 5

ПРОФЕСОР ФИЛОЗОФСКОГ БИ ДА ЛЕПИ СЛИЧИЦЕ ПО ТОАЛЕТУ: Тешка бламажа блокадера Огњена Радоњића у "Утиску недеље"

06. 05. 2026. у 22:54 >> 22:53

Политика

0 0

СТРОГО ПОВЕРЉИВЕ ТАЈНЕ САМО У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ: Сутра на киосцима нови број "Компаса"

06. 05. 2026. у 22:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације