"НОВА" ВЛАСТ И ИСТИ ЦИЉЕВИ: Како су Мицкеy Спајић и Јадов Милатовић наставили политику Ђукановића и монтенегринских усташа
КЛЕЧАТИ пред окупатором и непријатељем није у духу српског народа. Народ који је у Првом светском рату срушио три царства, који је на коњима дојахао до Клагенфурта и угрозио сам центар зла - Беч, а пре тога се као феникс издигао из највећег могућег амбиса, не љуби ланце и не признаје туђина за господара. Срби су широм Балкана исти народ.
Фото: AP Photo/Risto Božović
Они из Врања и Сомбора, Книна или Требиња, из Херцег Новог или Бара, Куманова или Вуковара, сви говоре истим језиком, моле се у истим црквама, славе крсну славу и сањају васкрс српства. Зато ни за Србина из Црне Горе нема веће срамоте него да клечи пред онима који су му бомбама развалили државу, убијали децу и тровали будућност.
Улазак Црне Горе у НАТО 2017. није био плод слободне воље народа, већ акт насиља, лажи и отворене издаје. Мило Ђукановић га је прогурао упркос масовном отпору, уз кршење Устава и воље огромног дела грађана, посебно Срба. Данас Милојко Мицкеy Спајић и Јаков "Јадов" Милатовић, уместо да ту одлуку пониште или бар преиспитају, трче у загрљај окупатору.
Најгоре од свега, ова двојица Здравкових апостола на власт су дошли као тобожњи Срби. За разлику од Ђукановића, који је антисрпски заокрет направио у хаосу деведесетих, ова двојица су то урадила хладно и калкулантски, када је све могло да буде другачије. То их чини горим, перфиднијим наследницима Милове проусташке и прошиптарске политике.
Агресија НАТО пакта на СР Југославију почела је 24. марта 1999. године, а прва жртва на територији Црне Горе пала је у касарни "Милован Шарановић" у Даниловграду. Саша Стајић (20), војник на одслужењу војног рока, рођени Београђанин, убијен је док је био на стражи. Положио је свој живот за слободу отаџбине, извршавајући своју дужност. На двадесету годишњицу Стајићевог страдања Војска Црне Горе није дозволила месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквене општине Даниловград и удружења Бијели Павле да запале свеће и положе венац на месту погибије.
Нарко-држава Мила Ђукановића трудила се да након насилног уласка у НАТО пакт 2017. године прекине сваку нит која је Црну Гору повезивала са сећањем на агресију. Ни у годинама пре уласка државне власти нису полагале венце у Мурину, где је 30. априла на мирно, војностратешки неважно месташце пало најмање десет пројектила. Страдало је шест цивила, међу њима троје деце - четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).
За Мила Ђукановића и његове монтенегринске усташе ове жртве нису ни постојале и то је, у неку руку, било у реду. Не би било у реду да усташа рони крокодилске сузе над српским жртвама, док истовремено пљује по њима увлачећи се у све шупљине окупатору. Управо то раде Мицкеy и Јадов, зато и јесте толико нељудски.
Обећавали су много, замајавали и лагали. Сада - ћуте. Не траже ревизију чланства, не покрећу питање злочина у Мурину, не користе "стратешко партнерство“ да би бар извукли извињење или признање. Уместо тога, слушамо их како хвале "безбедносни кишобран“ и шаљу црногорске војнике у мисије на истоку Европе, у рат који није њихов. Косово, а посебно Метохија, јесте и црногорско, тј. земља краља Николе, српска лепотица и легло завета о повратку Душановог царства. Међутим, данас тамо, по одлуци Ђукановића, а што су потврдили и појачали Мицкеy и Јадов, црногорски војници чувају УЧК терористе, шиптарску наркомафију и тзв. независност парадржаве.
Свети Дечани, за које су хиљаде Срба из Црне Горе 1912. године положиле животе, данас су дочекали да их чувају италијански припадници КФОР-а, и то да молимо Бога да ту и остану, јер у црногорску војску не можемо да имамо поверења док год је под командом Мицкеyја, Јадова, Мила или било ког другог усташе.
Кривокапићева "апостолска" превара и нови "млади, лијепи и паметни"
За разлику од Ђукановића, који им је идеолошки отац, Мицкеyа Спајића и Јадова Милатовића у политику је на велика врата увео њихов политички отац Здравко Кривокапић. У кампањи пред изборе 2020. године био је "Србин 100%", а након избора постао је 200-постотни Црногорац. Јадов и Мицкеy били су његови асови из рукава. "Млади, лијепи и паметни", како су 1989. године описивани Мило, Момир и Светозар, сада су постала ова двојица "апостола из дијаспоре". У тој "апостолској влади", на челу са нелеченим алкохоличарем, њих двојица заузела су најважнија места - у њихове руке предата је каса.
У почетку је, за лаике, изгледало како се рађају нови српски представници у Црној Гори. Образовани, способни, окренути вери и Цркви, врло брзо су придобили симпатије. Међутим, сведочанства Мицкеyа Спајића да је био са десетинама жена у Азији (иако га нико није питао за његове љубавничке подвиге), у жељи да докаже да није шовиниста и ксенофоб, а затим и страшна проклизавања Јадова Милатовића, који је показао да је изузетно неспособан и неусмен, разочарала су многе.
На сву срећу, "апостолска влада" није дуго потрајала. Мицкеy Спајић јој је забио ексер у ковчег, а пре тога је постао звезда монтенегринских усташких медија када је наводно "бранио Црну Гору" приликом десанта пијаног Кривокапића на Патријаршију у Београду у време мајског Сабора СПЦ 2021. године. Тада су монтенегрински медији на сва звона писали како Спајић није дозволио да се потпише Темељни уговор, јер би то представљало отимање имовине Црне Горе итд.
Гомила небулоза и лажи послужила је за представљање новог кандидата црногорским, а посебно цетињским, усташама, који се ни по чему не разликује од Славка Перовића и Ранка Кривокапића, а на крају највише сличности има са расточким усташом Ђукановићем.
Након периода нестабилности одржани су председнички и парламентарни избори, на којима је победио ДПС 2.0, тзв. Покрет Европа сад, "цатцх-алл“ верзија по узору на хрватски ХЏ, која "свима даје све“. На крају, највише даје милогорским усташама, који су масовно кренули са учлањењем и јачањем партије која им је прихватљива.
Црква, језик, идентитет - монтенегринизација на делу
Да Ђукановић није могао да одабере боље наследнике и да монтенегрини нису могли да добију боље представнике, постало је јасно и када су ова двојица "апостола“ показала свој однос према попису становништва. Знајући да је ослобођени српски народ спреман да искаже своју вољу и да покаже да је већина у Црној Гори, попис је одуговлачен и саботиран.
Плашећи се неизбежног, да ће попис пре свега показати да већина Црне Горе говори српским језиком, због чега ће бити приморани да га унесу у Устав као службени језик, Мицкеy и Јадов су, у стилу Ђукановића, њиховог идеолошког оца, урадили све што су могли да из пописа обришу "идентитетске дефиниције“. Дакле, пописивачи би уписивали да грађанин постоји, да је жив, али да нема националну припадност, а по питању језика - није глувонем, али језик којим говори нема име.
Суманута идеја, на сву срећу, није прошла, али је већ најављено да 2030. године, тобоже због пракси ЕУ, неће бити могуће изјашњавање по националној и језичкој припадности. Можда, кажемо само можда, зато што број Срба расте, зато што се људи враћају коренима и зато што је млада генерација окренута Српској православној цркви и српском идентитету као суштини свог постојања.
То питање језика важно је и из још једног разлога. Ђукановић је покушао да наметне "црногорски језик“ на силу, у стилу Коминтерне и НКВД-а, додајући два слова која нико не употребљава, са правописом који је писао муслиман Аднан Чиргић, који је и створио писмо "чиргилицу“. Потпуно бесмислени концепт одвајања од српских корена исмејан је од стране лингвиста, а од већине Срба у Црној Гори схваћен као спрдња. Међутим, Мицкеy и Јадов су довољно лукави да предложе нешто "блаже“ и "научно оправдано“ - да се српски језик у Црној Гори једноставно преименује у црногорски. Без нових слова, без драме, без брисања писаца, без промене граматике - једноставно "преименовање". То би имало смисла у њиховој логици новомонтенегринства и било би много опасније јер би изгледало прихватљиво. Већ у другој генерацији престало би да се говори о томе да се "српски језик у Црној Гори назива црногорски“. Једноставно, сви би га звали црногорским.
Да је ово истина и да је као могућност потпуно реално, види се у идеји "Православне цркве у Црној Гори“, коју активно промовише управо Здравко Кривокапић, а коју Спајић и Милатовић тихо или отворено подржавају. Идеја није да, попут Ђукановића, довлаче распопа Мираша Дедеића, лажног свештеника Бојана Бојовића и сличне карикатуре. Напротив, идеја је да легална, канонска, исконска Црква у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска и друге епархије буду преименоване и да им се прво додели аутономија, а затим аутокефалија.
Све ово нису "европске вредности“, како представљају Мицкеy и Јадов, већ основна идеја новомонтенегринства - стварање нације директно на штету Срба. Показало се да цркву не може да оснива комуниста атеиста, нити језик може да прави приучени лингвиста, а ни нацију не може да прави нациста. Све то ће да ураде монтенегрини у рукавицама, Спајић и Милатовић, јер нове околности захтевају нови идентитет. Монтенегризација подразумева да Срби коначно схвате да је у реду да буду прво Црногорци, јер су ионако Срби. Њихова деца ће зато бити само Црногорци, јер неће моћи да буду Срби. Све ово је хтео Ђукановић, али није умео то да уради тако перфидно и подло.
Није џабе професор Чеда Антић рекао да би, када би се већина становника Црне Горе изјаснила као хомосексуалци, то био и Јадов Милатовић. Мицкеy Спајић би се вероватно прогласио за драг qуеен или транссексуалца - само да је мејнстрим, прихватљиво Западу и на штету српства.
Нема везе колико је то болесно, важно је да иде у корак са "европским трендовима" и да даље разара српски идентитет.
(24седам)
Препоручујемо
ЂИЛАСОВ ИДЕОЛОГ УДАРИО НА ОПОЗИОНАРЕ: "Идите мало у затвор, тако ћете прећи цензус"
14. 07. 2026. у 20:38
ОПОЗИЦИОНА ПРОФЕСОРКА ШОКИРА: Студенти у блокади су "радикално пацифистички покрет"
14. 07. 2026. у 20:28
БРНАБИЋ РЕАГОВАЛА НА ИЗЈАВУ ПАУНОВИЋЕВЕ: Србија не подржава етничко чишћење
14. 07. 2026. у 19:44
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
АМЕРИЧКЕ СНАГЕ НАПУШТАЈУ ИРАК Заиди: Од овог датума креће повлачење војске
ИРАЧКИ премијер Али ел Заиди изјавио је данас да ће америчке војне снаге напустити Ирак до 30. септембра, оценивши да његова посета Вашингтону представља почетак нове фазе у односима две земље, засноване на економској сарадњи, а не на војним везама.
14. 07. 2026. у 19:45
НОВИ ЈЕЗИВ СНИМАК ДРАМЕ У АВИОНУ: Супруга држи Србина да не испадне из авиона (ВИДЕО)
НА лету из Солуна за Михнен прошлог петка догодио се инцидент када је током лета пукао прозор авиона, а онда је дошло до декомпресије кабине.
14. 07. 2026. у 17:57
ВОДИТЕЉКА ГОДИНАМА НЕ СПАВА СА МУЖЕМ: "То је за мене трауматично!"
ВОДИТЕЉКА са супругом већ годинама не спава у истом кревету...
14. 07. 2026. у 11:17
Коментари (0)