ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА СЕЛО СРЕЗОЈЕВЦИ: У овом српском месту је столовао Барбароса - немачки цар и крсташки војсковођа

МАЛО се зна да је у таковском крају столовао, владао и чувени цар Фридрих Барбароса!

Фото документација Новости

Пре свог историјског сусрета са српским владаром Стефаном Немањом, у чију славу је подигнут споменик у Нишу, и договореног проласка Барбаросе и његове армије 1189. кроз Србију, на путу у Свету земљу, у Трећи крсташки рат, столовао је у селу Срезојевци, код Такова и данашњег Горњег Милановца.

Тај крсташки рат предводио је француски краљ Филип Август, ратовале су и енглеске трупе легендарног краља Ричарда Лављег Срца. Они су војске у Свету земљу слали лађама, Средоземним морем, док је цар Барбароса своје водио копном, преко немањићке Србије. И ово је (био) непознат део мозаика доказане историје Србије, за који су знали Обреновићи.

ЦАР Барбароса, у преводу Црвена брада (живео од 1122. до 10. јуна 1190. када се у том рату утопио у реци Салеф, у области Киликија), из династије Хоенштауфен, био је цар тад неуједињене Немачке и Светог римског царства, краљ делова Италије, који ће се уједињавати након масонског посредовања - и кнеза Михаила Обреновића! Пре похода, инициран је у Ред витезова темплара. Полако се разоткривају везе крсташа и темплара са српским владарима, од Стефана Немање даље. Срезојевци су, стицајем временских неприлика, постали привремени центар Барбаросине власти и војске! Уз вероватну дозволу Немањића.

- Тад су главни српски путеви водили од Рудника, сталне и од памтивека рударске и трговинско--дипломатске насеобине на њему, кроз села таковског краја па и Срезојевце, лево према Рашкој и Блиском истоку, десно према Дубровнику. Изненадни, дуготрајни, велики снегови обуставили су покрет Барбаросиних војски у Свету земљу. Он се са командом и свитом утаборио у селу, које се од тада зове Срезојевци. Првобитно име села није сачувано. Столовао је у долини Царевића поток - објаснио нам је историчар уметности Радош Гачић, у милановачком Културном центру, трагач за древном историјом рудничко-таковског краја.

У непланираном таборишту своје свите и војски, цар Барбароса није губио време.

- Цео крај је био начичкан храстовима лужњацима. Цар одлучује да их војске секу и режу грађу за бродове, грађене у бродоградилиштима његове империје. За сечу су плаћали и локални живаљ. Грађу су, кад су се отапали снегови, караванима отпремали у луке на Јадрану. И после, део војске, једно време сигурно и сам Барбароса, остају у Срезојевцима ради тог посла - наставља Гачић.

ЦАРЕВИ људи су сељацима платили сваки одсечени храст и рад! И то стоји у старим списима. Име села етимолошки је тад промењено у Срезојевци, због те велике кампање срезивања грађе.

- Барбаросин официр, по неким наводима цар лично, сам је јашући врлудао околином, а хајдуци му поставе заседу. Спасао га је човек из рода Вукомановића, бојећи се одмазде над живљем. То је породица из преткосовског доба, из ње је кнегиња Љубица Вукомановић, жена кнеза Милоша. Део тог огранка, из ког је био онај спасилац, одселио се у Русију, стекао високе положаје - вели Гачић.

Кад је Барбароса напустио Срезојевце, у Нишу га је дочекао Стефан Немања, чији син Растко, касније Свети Сава, лечи Барбаросу од неке болести. Кустос Гачић не разматра чланство цара Барбаросе у Реду витезова темплара.

Прва црква у рудничком крају настала је, највероватније, у селу Бољковци, пред Трећи крсташки рат. Била је од храстовине. Коју су Барбаросине војске секле?! Неки аутори су писали да је архив Академије у Ахену, у Немачкој, до Хитлеровог режима чувао препис оригиналног списа темплара о њиховим богомољама, у ком се именују и ове две: у

Божјаковини источно од данашњег Загреба, и у селу за које пише да је подно Рудника, латинично записано Bollikovci. Малошта у (и)сторији тог забаченог, за историју важног села, није тајна. Од давнина има име по престижу - (нај)бољи ковци, ковачи. Колико ли су исковали оружја за српску слободу, оруђа и алата за обичан народни живот? Садашњи храм Светог Николе врви од симболизма тајних друштава. Није задужбина Обреновића, али су га Обреновићи упадљиво помагали. Кроз столећа је трпео палеже.

- ЦРКВА Светог Николе грађена је у 18. веку, на рушевини богомоље грађене у романичком стилу. Обновљена је 1864. Наши преци су потврдили: у њене зидове и тротоар уграђени су споменици са гробља непознате цивилизације! Ти посмртни остаци још су ту, под Ерином ливадом, уз школу, али без иједног споменика - упозорили су нас Ненад Стојић, писац из овог краја, и други мештани.

И ово су њене необичности. Под звоником, на све четири стране света, прозори су стилизовани као свевидеће очи у троуглу. То око је инсигнија масонске ложе. Постоји, али као једно, у званичним задужбинама Обреновића. Доњи прозори имају облик крста у кругу, као знаци темплара. Цркву је иконописао Урош Предић. Зашто је знаменити Предић радио дуготрајни посао у овом забаченом селу, а имао је превише иконописног посла у градовима? По појединим изворима, био је близак масонима, по некима члан братства. И то можда доказује још недокучиви значај Бољковаца.

ИСУС Христос је у хришћанским храмовима приказан као изразито тамнокос. Али, у ове две цркве: Светог Николе у Бољковцима и Лазарици на страдалничком Брегу у Мошорину, у Шајкашкој области јужне Бачке, коју је Предић такође иконописао 1934. године, Исус у наручју Богородице је - плавокос! И ова икона је једина у овим крајевима, колико се зна: Исус, одрастао, али опет врло изразито плавокос, држи плаву куглу у левој руци.

То је ретка икона Исуса Христоса Сведржитеља. Уз упадљиве разлике, наспрам икона и у неким католичким храмовима, на којима је тамнокос, а кугла је на њима омеђена геометријским оквирима старих модела глобуса, док у Бољковцима није. Уз коцку, круг је део симболизма масона, као тежња ка савршенству моралног самоусавршавања. На икони Преображења Господњег у Бољковцима, уз Исуса су четири апостола, а не дванаест.

НАД улазом је исклесано: лево глава жене, десно мушка са (о)смехом, између њих два уздигнута лава, међу лавовима крстасти мач. Једна од инсигнија Темплара!?

- Бољковци мотивишу истраживаче из Француске. Сајт "Новости" алармира историчаре, сликаре, медије из области сакралне уметности да, дозволом српских власти, истраже ту цркву, толике тајне на једном месту- потврђује Милутин Савић, родом из Горњег Милановца, који живи у граду Сан Луи, на тромеђи Француске, Швајцарске и Немачке. "Савић је француско-српски сликар надреалиста, чије се визије са платна одигравају у стварности"! - потврђују европски критичари. По наговору колега, слике излаже у галеријама Сан Луија, Париза, Милуза, других земаља ЕУ, у Швајцарској...

Препоручујемо

Фељтон

4 5

ВЕЗА МАСОНА И ОБРЕНОВИЋА: Таковски устанак под темпларском заставом

17. 08. 2020. у 05:00

Фељтон

2 8

КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар

16. 08. 2020. у 06:00

Фељтон

0 1

КУЛТНА КЊИЖАРА НА ШТРАФТИ: Геца је први увео аквизитере, путујуће продавце, затим продају књига на рате и каталошку продају

14. 08. 2020. у 20:20

Фељтон

0 1

КУЛТНА КЊИЖАРА НА ШТРАФТИ: Геца је први увео аквизитере, путујуће продавце, затим продају књига на рате и каталошку продају

14. 08. 2020. у 20:20

Фељтон

0 2

ГЕЦА КОН - Отац модерног издаваштва

13. 08. 2020. у 20:07

Фељтон

1 0

ЦЕНИЛИ СУ НОВАЦ И ПЛАЋАЛИ УРЕДНО: Јован Апел млађи реорганизује пивару која 1940. улази у ред стабилних фирми у Моравској бановини

12. 08. 2020. у 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације