Политика

ШТА ЈЕ КЉУЧ УСПЕХА У СПОРТУ И ЖИВОТУ: Одговор су дали наши научници

Р. Драговић

24. 02. 2021. у 17:59

АУТОМОБИЛ "трабант" никада неће бити "мерцедес", али је могуће возача убедити у лепоту осећаја вожње "трабантом" - сликовити је сажетак хипотезе која је у темељу научног рада професора Мирослава Куке и његовог студента Марка Крунића, публикованог у више научних часописа у Европи, САД, Русији и другим државама, али и на недвано одржаној међународној научној конференцији у Србији.

ШТА ЈЕ КЉУЧ УСПЕХА У СПОРТУ И ЖИВОТУ: Одговор су дали наши научници

Хипотеза Куке, професора на Педагошком факултету у Битољу и Академији васпитачко-медицинских струковних студија, после објављивања у стручном часопису за науку и напредна истраживања у Индији проглашен за најчитанији научни рад.

Суштина рада научног двојца Кука-Крунић јесте да је остварење било које друштвене циљне вредности одређена нашим психо-физичким капацитетима. Сматра се да се они, посредством стварних могућности за њихову појаву и развој, могу до одређене границе повећавати, посредством примене научних сазнања и утицаја шире друштвене средине.

Кука и Крунић доказују да лични капацитети, наслеђени рођењем, лимитирају могућности утицаја друштва и науке, чији је утицај, према њима, занемарљив. Капацитети које наследимо рођењем, без битних утицаја на њихову промену, одређују опсег наших постигнућа.

- Уколико су предиспозиције појединца, пре свега физичке, али и психичке, такве да трасу дугу 100 метара не може претрчати брже од 12 секунди, онда не постоји наука, осим хемије - такође лимитираних могућности - која то време може спустити испод наведеног, без обзира шта се, када и колико радило - објашњава професор Кука.

Ова хипотеза има бројне друштвене конотације, које су посебно видљиве у спорту, нарочито у друштвеној оцени резултата младих спортиста. Она, између осталог, објашњава и зашто се у процесу "стварања шампиона" поједини родитељи сматрају узорним у процесу узрастања детета у шампиона, док други, према уобичејеним "кључевима" педагогије и психологије, иако са истим приступом, постају друштвено неприхватљиви.