ШАНК ПРОХУЈАЛОГ БОЕМСКОГ ЖИВОТА: Суграђани прошетали кроз историју "Београдских кафана и ресторана"

М. СТАНОЈКОВИЋ

30. 05. 2021. у 15:00

ДА завире у шанк некадашњих механа и ханова јуче су могли Београђани шетњом "Кроз београдске кафане и ресторане", коју је организовао Завод за заштиту споменика културе Града.

ШАНК ПРОХУЈАЛОГ БОЕМСКОГ ЖИВОТА: Суграђани прошетали кроз историју Београдских кафана и ресторана

Фото М. Станојковић

Кроз неколико кључних тачака за развој кафанског живота града корачало се од култне кафане "Знак питања", па све до хотела "Праг".

"Знаком питања" историчарка уметности Љубица Радовановић на месту прекопута Саборне цркве отвара врата прохујалог живота престонице, где су се укрштао свет са разних трговачких друмова. Под будним оком Завода, данас истоимена кафана задржала је своју намену и сведочи о најстаријем типу балканске градње 19. века, класичног народног градитељства у урбаном делу града. Иако Завод прославља 61. годину постојања, ово здање заштићено је од 1946. године. Јер је, објашњава Радовановић, још тада при Уметничком музеју постојало одељење за заштиту култних добара.

- Прве кафане су биле центри добијања информација - каже историчарка уметности.

- Кафана "Знак питања" подигнута је 1823. године о налогу кнеза Милоша Обреновића. Од самог подизања била је намењена за кафанску намену.

ОД СПОЉАШЊОСТИ ДО ЕСЦАЈГА

У АРХИТЕКСТОНСКИ пројекат и целокупну замисао архитекте и некадашњег власника хотела "Мажестик" Милана С. Милића уверили су се учесници јучерашње туре Завода за заштиту споменика.

- Сам је све замислио и пројектовао, а био је задужен и за целокупни ентеријер. Бирао је кваке, есцајг, тепихе, а хотел је имао и своју месару - каже водич Љубица Радовановић.

Иако већина суграђана зна порекло назива ове кафане, Љубица ову интересантну причу понавља за оне који можда, не знају или су је заборавили:

Фото М. Станојковић

- У једном тренутку, тадашњи власник ове кафане реши да стави на таблу кафана "Код Саборне цркве". Уследио је прави отпор, па се то питање потегло и на суду. Пошто се судски поступак отегао, власник је из резволта поставио таблу са знаком питања и тај назив остао до данашњих дана.

Одатле се из прошлости мало даље отвара хотел "Национал", данашња зграда ПИО фонда, у коме је некада извесно време живео и стварао писац Милован Глишић. Многи не знају да је некада за пултом Библиотеке града у Кнез Михаиловој заправо био шанк кафане "Српска круна", која се нашла на рути шетње. После бомбардоавња Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 1941. у њу је пренет библиотекарски фонд и здање је променило намену, која му припада и сад.

Даље је прича групу довела до "Мажестика", "Руског цара", па све до хотела "Праг", оних који и даље живе исту угоститељску причу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар орешника и сармата може да уништи читав НАТО у Европи

РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи

КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).

13. 05. 2026. у 12:29

НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ! Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

"НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ!" Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

ПОЗНАТИ руски редитељ и пропагандиста Карен Шахназаров рекао је да Русија не може да победи Украјину, да је противник прејак и да је у интересу Русије да што пре оконча рат.

11. 05. 2026. у 19:09

Коментари (0)

ЈЕЗИВО! Овиме су били наоружани хулигани који су повредили и српску полицију! (ФОТО)