ЈОШ КРАТКО У СВОЈИМ ДОМОВИМА: Исељење две породице радника "Трудбеника" у новом Београду јуче није успело
ПОКУШАЈ исељења две породице, Ђурић и Мићановић, из некадашње зграде предузећа "Трудбеник" у Јурија Гагарина 139 у Новом Београду јуче је било неуспешно.
СОЛИДАРНОСТ Чланови удружења и пријатељи испред зграде у Јурија Гагарина, Фото М. Анђела
Асистенција полиције је изостала, па су се извршитељи, угледавши станаре испред улаза и припаднике удружења "Кров над главом", повукли.
Исељење породице Радише Ђурића (62) било је заказано за 10 сати. Ово је трећи пут како њега, његову супругу Богданку и двоје деце од којих је једно малолетно, покушавају да избаце из стана.
- Не знамо више ни ко нас исељава. Већ 13 година се боримо за свој дом и судимо се. У "Трудбенику" сам радио 35 година и ми немамо куда да одемо. Други дом немамо. Шта ћемо даље, не знам. Од пуне зграде, остало је још 15 породица које хоће да иселе. Нико од њих нема где да иде, иначе бисмо се одавно склонили. А, ја сам ову зграду из темеља градио - наводи Ђурић.
У подне било је заказано и исељење четворочлане породице Мићановић. Пошто прво исељење није успело, извршитељи се после нису враћали у подне, али су станари и активисти организације "Кров над главом" дежурали до 14 сати.
Све муке ових, али и других радника компаније "Трудбеник" којих има широм престонице, почеле су после приватизације овог предузећа 2008. године. Предузеће је тада продато грађевинском предузећу "Монтера".
- Власник је тада покушао да исели станаре, а пошто је то било незаконито, касније је ставио зграду под хипотеку, као да у њој нико не станује. Новац је потрошен, "Трудбеник" је отишао у стечај, па почиње друга ера малтретирања станара. Стечајни управник да би наплатио дуг банке, продао је објекат поново као да се зграда продаје празна, као да људи који се у њој налазе немају никаква права. Нови купац сада покушава да исели станаре - појашњава Иван Златић из удружења "Кров над главом".
Од пуне зграде, остало је 15 породица. Ко је могао, отишао је. Они који су остали, чекају да им извршитељи поново покуцају на врата.
Фото М. Анђела
СТАЛНА НЕИЗВЕСНОСТ
ОВДЕ живим 21 годину, са супругом, ћерком и малолетним сином. Данас нас нису иселили, а када ће опет покушати, не знам - каже Ђурић (на слици).
- Последњи пут су то покушали карјем маја. Из овог стана, могу само на улицу. "Трудбеника" нема, "Монтера" је узела све, а за нас нико не хаје. Не знам ко ће када да ми покуца на врата и само скупљамо сви једну, по једну болест.
ТРАМП ЖЕСТОКО ПРЕТИО ИРАНУ, ПОМЕНУО И СРБИЈУ: Амерички председник оборио рекорд, говорио скоро два сата пред Конгресом
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поставио је рекорд у најдужем говору о стању нације, који је трајао један сат и 50 минута, надмашивши рекорд који је Бил Клинтон поставио током свог последњег обраћања 2000. године.
25. 02. 2026. у 07:31
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)