БИЛИ У ПОДРУМУ ЗБОГ ПОЛИТИКЕ: У престоници је последњих година враћен велики број споменика

С. Видачковић

09. 05. 2022. у 10:50

ПРОМЕНА власти и долазак нових идеологија нису само мењали називе улица и тргова, него су чак померали споменике са атрактивних београдских локација и селили их у подруме.

БИЛИ У ПОДРУМУ ЗБОГ ПОЛИТИКЕ: У престоници је последњих година враћен велики број споменика

Споменик "Сима Игуманов са сирочићима" , Фото Приватна архива

Деценијама су тако, у мраку и прашини, пропадале скулптуре које су тадашњем државном врху сметале само зато јер су из времена којег нису хтели да се сећају. У последњих неколико година, пред очи Београђана враћено је неколико споменика којих је задесила ова судбина. Пре неколико дана, најављено је да се ускоро на Калемегдан враћа и статуа "Молитва", која је склоњена 1945.године.

Са врха Игуманове палате на Теразије од априла прошле године поново гледа "Сима Игуманов са сирочићима", после 70 година. Ово дело вајара Лојзе Долинара на врх задужбине Симе Игуманова постављено је крајем јануара 1939. године. Ту, три и по метра високу, скулптуру разбили су скојевци после Другог светског рата, а обновио ју је вајар Зоран Кузмановић у свом смедеревском атељеу. Он је рекао да су радови били изузетно захтевни, јер је споменик имао више од 30 делова који су били покидани или девастирани, као и око 40 одсто недостајућих делова оригиналне скулптуре. Враћање Симе Игумана на кров своје палате, заједно са грађанима на улици, пратио је и патријарх српски Порфирије, који је подсетио на значај задужбинарства и на чињеницу да је Сима Игуманов све што је стекао у животу дао народу.

"Молитва", Фото Архива

- Задужбинарство је једна од највећих врлина која је красила многе синове српског православног народа који су не само подизали храмове, већ и оснивали задужбине и знали да је све што имају плод њихове памети и труда, али и благодети божје и зато су, узвраћајући свом народу, били свесни да тиме узвраћају и Богу - рекао је тада поглавар СПЦ Порфирије.

Жртва аустроугарских окупатора 1916. године је и споменик Карађорђу на Калемегдану, којег су разбили у парампарчад. Једини сачувани део композиције вајара Пашка Вучетића, скулптура "Слепи гуслар" враћена је у новембру 2020. године. "Гуслар", односно Филип Вишњић се сада налази у близини Споменика захвалности Француској. До тада, чувана је у Барутани. Споменик је висок око два метра и налази се на каменом постаменту од 40 центиметара.

Фото Приватна архива

Статуа "Молитва", посвећена Урлиху Цељском, супругу кнегиње Катарине Бранковић, ћерке Ђурђа Бранковића и Јерине биће поново враћена на Београдску тврђаву. Дело уметника Франа Кршинића из парка Калемегдана уклоњено је одлуком комунистичкких власти. Премештена је у парк "Мањеж", а од 1993. године налази се у депоу Народног музеја. Скулптуру чини жена која седи склопљених руку. После мужевљеве погибије у опсади Београда 1456. године, Катарина је као цељска кнегиња владала сама, али је 1457. изгубила подршку цељског војсковође Витовца, као и већи део имања. Умрла је 1491. године у селу Конче у Македонији, где је и сахрањена у локалној цркви.

"Слепи гуслар" у парку Београдске тврђаве, Фото В. Данилов

ПОБЕДНИК ПРИВРЕМЕНО У СМЕДЕРЕВУ

СИМБОЛ Београда, Мештровићев "Победник" однет је са Калемегдана у октобру 2019. године у Смедерево. Тамо га је реконструисао Зоран Кузмановић, све до фебруара 2020., када је статуа враћена на Београдску тврђаву. Због обнове, био је "скинут" и Споменик захвалности Француској током лета 2017.године, те је после рестаурације поново засијао на свом старом месту.

Фото Приватна архива

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе