БИГЗ НОВ НА ПРОЛЕЋЕ: Почињу радови на једном од симбола престонице, ево како ће да изгледа после обнове (ФОТО)

Ш. МАРОВИЋ

21. 06. 2022. у 16:00

ПОД будним оком Завода за заштиту споменика културе фирма "Марера пропертис" започела је комплетну реконструкцију зграде БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), једног од симбола престонице.

БИГЗ НОВ НА ПРОЛЕЋЕ: Почињу радови на једном од симбола престонице, ево како ће да изгледа после обнове (ФОТО)

Фото: И. Маринковић

Здање на Булевару војводе Мишића 17 саграђено 1937. године, због ког је чувени архитекта Драгиша Брашован награђиван, биће комплетно завршено до краја марта следеће године и постаће пословна зграда А класе, с рестораном на крову. Инвестиција је вредна 20 милиона евра.

Репортери "Новости" имали су јединствену прилику да обиђу комплетно здање пре унутрашњих радова. Зграда БИГЗ се од тридесетих година прошлог века налази на Сењаку и једно је од највећих остварења југословенске модерне, с укупно 11 спратова, корисне површине чак 40.000 квадрата, односно 3.500 по етажи.

- Од овог објекта изузетно значајног за престоницу направићемо репрезентативно здање, али ћемо задржати све контуре и препознатљивост - истакли су за наш лист у "Марери". - Било је веома тешко доћи до огољених зидова, пошто је најтежи посао био очистити комплетану зграду, где је владао, мало је рећи, прави хаос. По спрату је однето око 800 кубика разног смећа.

БРАШОВАНОВ ПРОЈЕКАТ

ОБЈЕКАТ је изграђен по замисли архитекте Драгише Брашована као зграда Државне штампарије између 1934. и 1941. године у облику ћириличног слова П, налик штампарској машини. У том тренутку била је четврта штампарија по величини у Европи, с висином од 64 метра и 3,5 хектара корисне површине. Током изградње овог објекта први пут је примењена техника да се темељ постави на плочи од армираног бетона.

На самом градилишту води се рачуна о сваком детаљу, а прве скеле постављене су и са спољашње стране грандиозног здања. Тренутно је у посао уведен извођач који сређује фасаду, а током реконструкције биће уграђена трослојна алуминијумска стакла.

- Фасада ће само бити освежена оригиналном бојом - истичу наши саговорници. - Завод нам не би дозволио да поставимо алуминијумске прозоре да у оригиналном пројекту Драгиша Брашован није предвидео баш такву врсту столарије. Боју смо бирали чак три недеље, пошто је сви доживљавају као браон, а она је уствари сивкасто-плава. Саму фасаду прали смо са десет врста хемијских средстава, а део који није употребљив се обија, малтерише, па се ставља вештачки камен који ће се погодити са старим делом. Очекујемо да спољашњост зграде, са урађеним линеарним, декоративним осветљењем, буде готова до краја године.

Комплетно је испитана и структура зграде. И сама унутрашњост бивше штампарије задржаће свој пређашњи изглед, ручни портрети биће сачувани, а плочице само очишћене.
- Постојаће два главна улаза, с тим да ће онај из Булевара војводе Мишића комплетно бити преуређен. Биће урађено и седам нових лифтова. Очекујемо да дневно на терену буде активно око 300 радника разних профила, како би до краја марта комплетан посао био приведен крају - кажу у "Марери".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији