ЗАШТО СУМЊАМО У ПЛАН ИЗГРАДЊЕ МАКИШКОГ ПОЉА? ПДР простора поред водоизворишта близу усвајања, јавност на клацкалици

РАСПРАВА о потенцијалном угрожавању водоизворишта Макиш планираном изградњом комплекса за становање, станица прве линије метроа и депоа за метро наставила се и после завршене "окрњене" и тајанствене јавне расправе о плану детаљне регулације дела Макишког поља, површине 682 хектара, која је без присуства свих заинтересованих грађана одржана пре два дана у Градској управи.

Будући план стамбених блокова / Фото пр

По мишљењу дела стручне јавности и грађанских активиста, изградња ових пројеката "могла би да буде отимачина највећег извора водоснабдевања домаћинстава у престоници и еколошки ризик", док у Граду то одлучно демантују.

Према мишљењу дела стручне јавности, настављена је пренамена терена неповољног за градњу, адаптација земљишта из пољопривредног у грађевинско и угрожавање будућности простора с ког се врши водоснабдевање.

Др Александр Анђелковић са Шумарског факултета у Београду, асистент на одељку за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса, каже да ће са другим заинтересованим грађанима покушати да заустави отимачину водоизворишта.

- Хидротехничко решење за Макишко поље веома је контрадикторно. Иако је своје замерке и бојазан за водоснабдевање изразио и "Водовод", на крају је ипак дао позитивно мишљење - подсећа др Анђелковић. - Како наводе у документу, "Водовод" даје зелено светло ако се измести склониште хлора, ако буду могли да искључе погон "Беле воде" под условом да изграде погон "Макиш 3"...

Прекрајање граница заштићене зоне водоизворишта спроведено је још 2014. године, а елаборат на основу ког је Министарство здравља дало сагласност урадио је Институт за водопривреду "Јаросолав Черни", на који се Град позива, а који на питања "Новости" није одговорио.

Незванично, Институт је дозволио поделу Макишког поља, односно померање граница заштите целокупног простора на основу померања подземних вода. Решењем Института зоне санитарне заштите су редефинисане, а нове границе су унете у План управљања водама слива реке Саве, Генерални урбанистички план и План генералне регулације од пре четири године. На тај начин је омогућена стамбена изградња на једном делу подручја.

- Институт "Јарослав Черни" је 2013. године израдио елаборат о зонама санитарне заштите изворишта, подземних, површинских вода, а 2014. године Министарство здравља је донело решење на основу тог елабората - потврђује др Анђелковић.

Када је реч о могућности да се Сава, која је један од највећих извора водоснабдевања града, контаминира, др Анђелковић наводи да је она већ сада довољно угрожена:

- Сава је већ погођена нелегалним плутајућим и фиксним објектима у зони којој служи као заштита од поплава, а ти објекти немају решену канализациону мрежу.

Наш саговорник се пита и зашто нико није планирао изградњу постројења за прераду отпадних вода на месту где се планира изградња комплекса за толики број људи, чија ће домаћинства додатно да контаминирају локалитет водоизворишта.

Анђелковић напомиње и да у трећој зони није било дозвољено да пролазе камиони са опасним материјама, што ће сада бити могуће када се буде померила зона заштите.

Из Удружења грађана "Битка за Кошутњак", који су се прикључили борби за одбрану водоизворишта, наводе да њих не занимају приватни планови инвеститора, већ да се градњом не угрози овај предео.

- Не занима нас да ли се ту планира Тесла град и који тајкун ће га градити, већ да се заштити извориште Београда, које ће таквом градњом бити угрожено - наводе у Удружењу. - Јавна расправа није спроведена ваљано, јер грађани ни стручна јавност нису имали прилику да искажу своје мишљење. Последњих месеци смо поднели девет захтева за одлагање и прекид јавне расправе и свих девет је одбијено.

Иницијатива "Не давимо Београд" саопштила да се "иза леђа грађана" Макишко поље жртвује, како би на њему зарадили инвеститори блиски власти.

УСВАЈАЊЕ

ПОСЛЕ ове јавне седнице, предстоји затворена седница и врло брзо ће се план наћи пред одборницима Градске скупштине на усвајању - рекао је градски урбаниста Марко Стојчић.

КОРИСТИ СЕ ОД 1892. ГОДИНЕ

МАКИШ је најважније и најстарије водоизвориште града, а од 1892. године је пет бунара избушених на том делу означило почетак коришћења подземних вода за водоснабдевање, на којем почива велики део водоснабдевања града. Град се снабдева већим делом из Саве, а мањим делом из рени - бунара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације