СТАРО сајмиште је онај неугледни део града закривљен старом кулом која свакодневно прети да се обруши на неког наивног пролазника.
Повезане вести
ФЕЉТОН - НАЈСКУПЉА ВИОЛИНА НА ЧУБУРИ: Свирало се на инструменту мајстора из Кремоне
НА Чубури је увек било, и увек ће бити, о коме и о чему да се прича.
06. 04. 2021. у 18:00 >> 16:02
ФЕЉТОН - БЕЗ МАДЕРЕ - НЕМА КАРИЈЕРЕ: Дух Чубуре се осећао и у "бермудском троуглу"
НЕМА места у Београду где традиција опстаје на достојанствен начин. Једно од таквих места је "Мадера", ресторан који из много разлога носи епитет истинске институције међу београдским кафанама, а назив "мадераш" често има већу тежину од многих академских титула.
04. 04. 2021. у 19:49
ЧИТУЉА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: "Потковица" је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи
За разлику од "Кикевца" и "Калинића", кафана "Табор" је увек радила после поноћи. Ту су све госте чекали џигерица у сланини и цревца на жару, шкембићи заљућени по укусу, који су се служили око три сата, и кисела чорба око пола пет ујутру. Онда, кад увелико сване дан и кад на Каленић пијацу стигну врући чварци, куповало се пола киле чварака, који су се обавезно увијали у фишек, па у новине, и ишло се у комшилук по пола кила хлеба, у пекару у Стишкој улици, где је данас кафана "Потковица".
03. 04. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЧУБУРЦИ ПОКОРАВАЈУ БЕОГРАД: У вину је истина и зато му се одушевљено препуштамо
ЈЕДНА од познатијих чубурских кафана "Кикевац" је била подигнута између Првог и Друтог светскот рата на локацији двеју улица, Приштинске (данас Макензијева) и Престолонаследника Петра (од 1946. Максима Горког).
01. 04. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЛАМЕНТ НАД СТАРИМ КАФАНАМА: Са њима нису из сећања нестали и људи који су чинили њихову душу
ДАНАС на Чубури осим "Каленића" готово да и нема култних кафана у њиховом некадашњем духу. Нестале су пред налетом новокомпонованих житеља Београда, који су постали господари града. С њиховим нестанком угушена је традиција целе Чубуре, а некада су биле право уживање многима и ван граница Чубуре и Врачара.
29. 03. 2021. у 18:00
Најновије из рубрике
ИЗМЕНА САОБРАЋАЈА У ОБРЕНОВЦУ: Због радова на коловозу, мењају се трасе
ТОКОМ радова на редовном одржавању у Улици војводе Мишића у Обреновцу, на делу од Улице краља Александра I до зоне раскрснице са Улицом Љубе Ненадовића, од сутра па до 24. маја доћи ће до промена у раду линија јавног превоза, саопштено је из Секретаријата за јавни превоз.
13. 05. 2025. у 23:30
ДЕЛОВИ ДВЕ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ У ЧЕТВРТАК БЕЗ ВОДЕ: Прекид у снабдевању електричном енергијом
УСЛЕД радова Електродистрибуције Србије и прекида у снабдевању електричном енергијом више објеката београдског водоводног система у четвртак 15. маја у периоду од 09.00 до 15.00 без воде ће остати житељи делова општина Звездара и Вождовац.
13. 05. 2025. у 16:02
ШАПИЋ: Људи „трећег доба” својом енергијом и ентузијазмом враћају веру у живот
ГРАДОНАЧЕЛНИК Београда Александар Шапић отворио је данас у Старом двору 23. фестивал стваралаштва старијих „Златно доба”.
13. 05. 2025. у 13:22
ЦЕЛО БЕОГРАДСКО НАСЕЉЕ БЕЗ ВОДЕ ДО ВИКЕНДА: Водоводна мрежа морала да буде хитно испрана
У УЛИЦИ Срђана Кнежевића у петак је оштећена улична водоводна мрежа због чега је велики број потрошача у насељу Цветанове ћуприје остао без воде. Данас је извршена дезифекција а након 24 сата кренуће испирање цеви и потрошачи техничку воду могу да очекују за викенд, рекао је директор ЈКП "Београдски водовод и канализација" Бранимир Севић.
12. 05. 2025. у 20:35
БЕЗ ВОДЕ, ПА И СТРУЈЕ: Радови у обреновачким насељима "гасе" потребштине становника
ЗБОГ планираних радова, данас воду до касних поподневних сати неће имати становници обреновачких насеља насеља Дубоко у Малој Моштаници, Шаиновића краја у Грабовцу и Мислођинске улице у Мислођину.
12. 05. 2025. у 17:47
Aleksandar
31.05.2021. 14:20
Извештава се о разним позунатим београдским здањима као да су она после кише - онако сама од себе - изникла или су преко ноћи, без ичијег удела, с Марса међу нас треснула. Тако сигурно није било већ је нерко - или неки - дошли на помисао да ту треба подићи сајам, па би било лепо (а и културно), када би, не само оних са ратишта већ и ових хероја грађевинарства, који су нам високо квалитетне објекте оставили у наследство, поименце били споменути. Ко су били организатори овог спектакла, плански ствараоци ових грађевина, градитељи? То су велика имена наше грађевинске културе који остају непознати не само маси, већ и онима који се спремају да традицију ових заната стручно наставе.... и такође падну у заборав. Не треба да чуди да је тако, када су тежишта вредности пренета на сазнање броја љубавника неке певачице и колико је неки од чланова фудбалске легије странаца противнику набио лопту у гол.