СТАРО сајмиште је онај неугледни део града закривљен старом кулом која свакодневно прети да се обруши на неког наивног пролазника.
Повезане вести
ФЕЉТОН - НАЈСКУПЉА ВИОЛИНА НА ЧУБУРИ: Свирало се на инструменту мајстора из Кремоне
НА Чубури је увек било, и увек ће бити, о коме и о чему да се прича.
06. 04. 2021. у 18:00 >> 16:02
ФЕЉТОН - БЕЗ МАДЕРЕ - НЕМА КАРИЈЕРЕ: Дух Чубуре се осећао и у "бермудском троуглу"
НЕМА места у Београду где традиција опстаје на достојанствен начин. Једно од таквих места је "Мадера", ресторан који из много разлога носи епитет истинске институције међу београдским кафанама, а назив "мадераш" често има већу тежину од многих академских титула.
04. 04. 2021. у 19:49
ЧИТУЉА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: "Потковица" је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи
За разлику од "Кикевца" и "Калинића", кафана "Табор" је увек радила после поноћи. Ту су све госте чекали џигерица у сланини и цревца на жару, шкембићи заљућени по укусу, који су се служили око три сата, и кисела чорба око пола пет ујутру. Онда, кад увелико сване дан и кад на Каленић пијацу стигну врући чварци, куповало се пола киле чварака, који су се обавезно увијали у фишек, па у новине, и ишло се у комшилук по пола кила хлеба, у пекару у Стишкој улици, где је данас кафана "Потковица".
03. 04. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЧУБУРЦИ ПОКОРАВАЈУ БЕОГРАД: У вину је истина и зато му се одушевљено препуштамо
ЈЕДНА од познатијих чубурских кафана "Кикевац" је била подигнута између Првог и Друтог светскот рата на локацији двеју улица, Приштинске (данас Макензијева) и Престолонаследника Петра (од 1946. Максима Горког).
01. 04. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЛАМЕНТ НАД СТАРИМ КАФАНАМА: Са њима нису из сећања нестали и људи који су чинили њихову душу
ДАНАС на Чубури осим "Каленића" готово да и нема култних кафана у њиховом некадашњем духу. Нестале су пред налетом новокомпонованих житеља Београда, који су постали господари града. С њиховим нестанком угушена је традиција целе Чубуре, а некада су биле право уживање многима и ван граница Чубуре и Врачара.
29. 03. 2021. у 18:00
Најновије из рубрике
Полумаратонском трком званично почео 39. Београдски маратон: Ево зашто је историјски
ЈУТРОС у девет часова, уз велику енергију и хиљаде тркача на улицама, стартовала је полумаратонска трка чиме је званично отворено 39. издање Београдског маратона. Овај тренутак улази у анале најмасовније спортске манифестације у Србији, јер се маратон први пут у својој историји одржава током два дана – данас, у суботу 18. априла, и сутра, у недељу 19. априла.
18. 04. 2026. у 09:13
Традиционални пасуљ пред маратон: Радници "Паркинг сервиса" на вечери са комуналцима, полицајцима, саобраћајцима, колегама
Ноћ уочи 39. Београдског маратона, радници „Паркинг сервиса“ проводе на престоничким улицама како би са трасе, којом ће тркачи проћи, дизалицама уклонили остављена возила.
17. 04. 2026. у 21:24
Шест и по деценија ПУ “Перка Вићентијевић“ у Обреновцу: Малишани из 8 вртића учествовали у свечаном програму
Свечаним програмом у великој позоришној сали Спортско-културног центра “Обреновац“ обележено је данас 65 година постојања и рада Предшколске установе “Перка Вићентијевић“.
17. 04. 2026. у 17:44
За викенд велике измене у градском превозу: 104 линије мењају трасу због Београдског маратона, ово је детаљан списак
НАЈМАСОВНИЈА спортска манифестација у Србији, 39. по реду Београдски маратон, први пут у својој трајаће два дана - у суботу и недељу, 18. и 19. априла. Због тога ће пола Београда бити затворено, а доћи ће и до измена чак 104 линија јавног превоза.
17. 04. 2026. у 17:39
Нова група од 130 ђака отишла на бесплатан одмор : Обреновачки основци отишли на Рудник
У оквиру пројекта “Еко кампови“ данас је група ученика нижих разреда обреновачких основних школа отпутовала на Рудник.
17. 04. 2026. у 16:27
Aleksandar
31.05.2021. 14:20
Извештава се о разним позунатим београдским здањима као да су она после кише - онако сама од себе - изникла или су преко ноћи, без ичијег удела, с Марса међу нас треснула. Тако сигурно није било већ је нерко - или неки - дошли на помисао да ту треба подићи сајам, па би било лепо (а и културно), када би, не само оних са ратишта већ и ових хероја грађевинарства, који су нам високо квалитетне објекте оставили у наследство, поименце били споменути. Ко су били организатори овог спектакла, плански ствараоци ових грађевина, градитељи? То су велика имена наше грађевинске културе који остају непознати не само маси, већ и онима који се спремају да традицију ових заната стручно наставе.... и такође падну у заборав. Не треба да чуди да је тако, када су тежишта вредности пренета на сазнање броја љубавника неке певачице и колико је неки од чланова фудбалске легије странаца противнику набио лопту у гол.