НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК СТАТИ У ИСТИ БРОЈ ЦИПЕЛА: Ортопед професор др Чедомир Вучетић о разлозима који доводе до деформитета и повећања стопала

И. Ковачић

21. 01. 2022. у 11:11

СА старењем промене се дешавају на свим деловима тела, па и на оним периферним, као што су стопала. Зато ни изрека да без обзира на то колико имаш година и килограма увек ћеш да станеш у исти број ципела дефинитивно не важи. Стопало се с годинама увећава и по ширини и по дужини, а разлика може да буде прилично уочљива.

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК СТАТИ У ИСТИ БРОЈ ЦИПЕЛА: Ортопед професор др Чедомир Вучетић о разлозима који доводе до деформитета и повећања стопала

Фото: архива "Новости"

У интервјуу за "Новости", професор др Чедомир Вучетић, који је свој радни век провео као хирург на Клиници за ортопедију Универзитетског клиничког центра Србије, каже да су бројни разлози који с годинама доводе до увећања и проширења стопала:

- Конституција тела у приличној мери може да доведе до деформисања овог дела ногу, али на то не можемо да утичемо. Да би се спречило да се стопало измени, важно је да се телесна тежина држи под контролом, да смо физички активни и да се избегавају дуготрајне лоше навике попут ношења уске и тесне обуће, јер и то временом ремети биомеханику стопала. Наравно, и хроничне болести утичу у великој мери. Пре свих болести локомоторног система и шећерна болест.

* Колико стопало може да се увећа временом?

- То је доста индивидуално. Али, оно што је дефинитивно је да промене могу да буду прилично уочљиве нарочито по ширењу попречног дијаметра стопала, а по дужини оно може да се продужи и за пола центиметра, спуштањем уздужног свода стопала. Зато не чуди да је старијим особама углавном потребна равна и широка обућа.

* Да ли постоје неке конкретне вежбе којим би ово увећање могло да се спречи?

- Могле би сигурно да се практикују неке наменске вежбе. Међутим, суштина је да се човек креће на што више различитих начина, јер само тако се подједнако и са истим интензитетом стимулишу све коштано-зглобне и мишићне структуре стопала, што га одржава функционалним. Дакле, особе које раде физичке послове мање су склоне деформацији стопала, за разлику од оних који имају седелачке професије и повећану телесну тежину. Најбољи пример колико некретање за релативно кратко време може да утиче на покретљивост руку и ногу могу да дају они који су носили гипс, или су били везани за болничку постељу.

* Може ли ношење специјалних уложака да спречи ову деформацију?

- Само донекле. Наиме, особе које имају равне табане, или такозване икс ноге, или кифотично држање могу себи да помогну тако што ће да носе улошке са сводом. То ипак даје контраефекат уколико се и не крећу довољно. Уложак у ципели помаже своду да се држи на месту, али ако нема довољно кретања околни мишићи слабе. Дакле, мора да се буде и физички активан и да се носе улошци.

* Како хроничне болести утичу на стопала?

- Много више него што би то могло да се мисли на први поглед. Преломи стопала и доњих екстремитета могу да доведу до трајних, хроничних проблема у кретању, самим тим, и до деформација. Исто важи и за ране на стопалу које су срасле формирајући велики ожиљак. Проблем могу да створе и чукљеви и коштани израштаји. Међу коштаним израштајима најпознатији је петни трн, и он може прилично да отежа кретање, што узрокује бол и даље дегенеративне промене. Током старења, хрскавица се тањи, некада недостају неки њени делови. При томе, обућа која гњечи и притиска стопалао може да допринесе хроничној упали нерава стопала, што доводи до појаве осећаја печења или жарења, трнаца и бројних других сензација. Ипак, хронична болест која убедљиво највише проблема ствара на стопалима је дијабетес.

* Зашто код дијабетичара долази до отварања раница на стопалима, а не на неком другом делу тела?

- Дијабетес је болест која утиче на здравље крвних судова. С обзиром на то да се они налазе у свим ткивима и органима, значи да су сви системи људског тела угрожени. Први на удару су крајњи делови тела, а то су стопала. У њима су крвни судови ситни и зато се ту најпре испољавају последице отежане циркулације, која је узрок отварања ране. Осим слабе циркулације, додатна невоља је то што су стопала због ходања стално изложена притиску, па се процес ширења ране и развоја инфекције само убрзава. Трећи чинилац је снижена осетљивост или дијабетична полинеуропатија, због које пацијенти не осећају бол иако имају рану на стопалу.

* Да ли тип стопала утиче на то да ли ће се оно с временом деформисати или не?

- Донекле. Наиме, постоје три типа стопала. Прво је грчко, које је карактеристично по томе да је други прст дужи од палца, затим египатско код кога је палац најдужи и квадратно где су сви прсти једнаке дужине. Проблем може да се јави најпре код грчког типа стопала, поготово ако је тај други прст нешто издуженији, а при томе се носи уска и тесна обућа. То временом може да доведе до стварања чекићастих и канџастих прстију и деформације стопала.

ПОЖЕЉНА ЈЕ РАДНА ОБУЋА

* Данас су ретке професије које подразумевају ношење одређене обуће. Да ли је то лоше?

- Људи на пословима на којима стоје по цео дан требало би да имају обућу која је одговарајућа тој активности. Основни захтеви су да буде удобна, са мекшим газећим делом на контакту са стопалом, прати анатомију стопала, омогућава проветравање стопала, држање стопала и скочног зглоба. Зависно од посла потребно је да пружи и механичку заштиту и заштиту од различитих негативних утицаја на радном месту.Суштина је да у уобичајеној дневној активности треба мењати обућу више пута током дана. Тиме обезбеђујемо растерећење стопала, посебно места која су изложена притиску у једној обући и равномернијем оптерећењу свих делова стопала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života