Др Новости

КОЈЕ СВЕ ВРСТЕ ПОРЕМЕЋАЈА ПАМЋЕЊА ПОСТОЈЕ: Разлог заборава није само "крштеница"

Бојана Јовановић

20. 08. 2024. у 07:00

"Где ли сам оставио наочаре? Откуд новине у фрижидеру? Била си са мном у Ровињу и брали смо маслине? Ма ја се уопште тога не сећам. Као да нисам ни био". Препознајете се у некој од наведених ситуација?

КОЈЕ СВЕ ВРСТЕ ПОРЕМЕЋАЈА ПАМЋЕЊА ПОСТОЈЕ: Разлог заборава није само крштеница

Заборављање је саставни део живота и самим тим спада у природни процес, али често се дешава да прелази и у болест која се мора лечити. Прогресивност зависи од врсте и тежине обољења, а у сваком случају живот пацијента чини много мање квалитетним него што би требало да буде. Не зна се довољно о памћењу и његовим поремећајима, нити се довољно често о томе пише. Зато нам о овој важној теми говори др Елка Стефанова, професор неурологије са Медицинског факултета, Универзитета у Београду, Клинике за Неурологију УКЦС.

Како бисте дефинисали памћење?

- Памћење представља когнитивну функцију која подразумева регистрацију информација, складиштење и њихово призивање. Сећање је неопходна функција за опстанак појединаца. Већина когнитивних способности зависи од успешног чувања информација. Идеја да памћење није једна ментална способност има дугу и занимљиву историју, а постала је тема експерименталних и биолошких истраживања тек средином 20. века. Сада је јасно да постоје различите врсте памћења, које подржавају различити мождани системи.

Које врсте његовог поремећаја постоје?

- Постоје различите форме памћења: најпознатије и лаицима је тзв. "епизодичко" памћење - свакодневно стицање информација о догађајима, и има неколико компоненти "ко" је био, "где" се десило, "како" и "шта" се десило. Примери нарушеног епизодичког памћења су: заборављање места задњег летовања, или неког сусрета, састанка, скорашњег венчања или сахране и слично. Исто тако особа може да не зна шта је управо доручковала, како је дошла до доктора, ко ју је повезао или да заборави где је локални дућан у који је ишла свакодневно. Ово памћење је најосетљивије, и његов најбољи пример је Алцхајмерова болест.

За "епизодичким памћењем" иде..?

- "Семантичко" памћење, а односи се на опште знање о појмовима, категоријама, знање о значењу појмова и речи или општих информација и производ је образовања и искуства. Семантичко памћење је највећа фабрика на свету. У њему није важно када, ко или где смо нешто научили и нема те компоненте. Ту припадају општа знања, категоризација именица. Пример за нарушено семантичко памћење је немогућност да се наброје годишња доба, дани у недељи, месеци.., или непознавање категорија. Рецимо када неко не зна да именује што више домаћих и дивљих животиња, или не разликује чашу од шоље, или када се изгуби знање о појмовима и категоријама. Људи који имају ово оштећење увек питају када се помиње одређена именица "а шта је то", најпре за ниско фреквентне именице и речи, а после и за високо фреквентне речи у свакодневној употреби.

Шта спада у остале врсте?

- "Радна меморија" се односи на способност одржавања ограничене количине информација, које онда могу подржати различите когнитивне способности, укључујући учење и расуђивање. У оквиру когнитивне неуронауке, термин "радна меморија" је у великој мери заменио мање прецизан термин "краткорочно памћење". Показало се да је просечан капацитет радне меморије нпр. памћење слова или бројева "7 (+/- 2)". Примери су када поновите одређени низ бројева, попут телефонског или неког другог низа цифара. "Процедурално" памћење се односи на стицање одређених моторних или когнитивних вештина кад не постоји јасна свесност да нешто памтимо. Најједноставнији примери су учење техника скијања, пливања, вожња бицикла или аутомобила...

Да ли су неке од њих чешће код одређене (старосне, полне, оболеле, генетски предодређене...) групе људи?

- Проблеми са памћењем могу бити везани за старење, али не у патолошком смислу, већ да је потребно више времена да се нешто ново научи у овом добу, или постоји проблем у присећању због спорости у процесуирању и призивању информација.

Рана дијагностика

Колико често се прекасно препозна неки од поремећаја, а могао је, да је раније откривен, бити излечен?

- Управо поремећаји памћења који се јављају због недостатка витамина Б1, или због употребе или злоупотребе одређених лекова и сусптанци могу да буду најбољи пример о излечењу уколико се рано препознају. Исто тако, уколико се препозна да постоји посебан вид епилепсије везане за структуру у мозгу која је одговорна за учење и памћење, или ако се на време постави дијагноза енцефалитиса.

Која је од њих најзаступљенија у Србији и због чега?

- Алцхајмерова болест је најчешћи представник хроничних обољења која доводе до поремећаја памћења, али и других когнитивних функција. Од акутних транзиторних болести помиње се трауматска повреда мозга, Herpes simplex encehpahilitis, шлог, један посебан вид епилепсије. А од субакутних помињу се лимбички (то је скуп одређених можданих структура које су одговорне за памћење), енцефалитиси (који могу да буду и аутоимуни или повезани са одређеним удаљеним туморима код човека), као и Wernicke-Korsako, везан за недостатак витамина Б1 који настаје услед разних болести, посебно повезаних са гастроинтестиналним системом, али се најчешће доводи у везу са алкхолизмом.

Могу ли неке настати због дугогодишње употребе одређених лекова?

- Да, приликом употребе антихолинергичких лекова, дуготрајног коришћења бензодиазепина, антипсихотика и слично, као и узимања алкохола или неких других супстанци.

Због чега је тако - због недовољне информисаности пацијената или лекарског "лутања" у постављању дијагнозе?

- Обострано, нажалост генерално сви мислимо да је заборављање "неопходан" пратилац старења, али губимо из вида које заборављање и које врсте памћења постоје...

Који су први знаци који нам указују да имамо неки од поремећаја памћења?

- Први знак оштећења епизодичког памћења је када се не сећамо скорашњих догађаја и кад не помаже подсећање, нити било каква инструкција или детаљи са тог дешавања, као ни подаци о информацији коју смо чули.

Могу ли неки од њих да настану само због недовољне или превелике количине витамина и хормона у организму?

- Снижене вредности хормона штитасте жлезде, витамина Б1 услед разних болести и стања, витамина Б12 и многе друге хроничне инфекције централног нервног система могу да доведу до поремећаја памћења.

Како се лече ове врсте поремећаја? Постоје ли неки излечиви или сви спадају у хроничне?

- Излечиви поремећаји памћења су они препознати на време, али у болестима које могу да се лече, као што су недостаци витамина, инфективна стања, епилепсија...

Може ли им се медикаментима спречити, или барем успорити, даљи развој тока болести?

- Не можемо да спречимо развој Алцхајмерове болести, мада са постојећим лековима можемо да постигнемо одређену стабилност или успорење, али на одређено време, код одређеног дела пацијената. Тврди се у појединим извештајима, али не у свим, да нови лекови, који су недавно одобрени или ће бити ускоро, по први пут утичу на ток болести, припадују групи мноклоналних антитела и називају се "лекови који мењају ток болести". Њима се не могу коначно излечити ове болести, као што је деменција, рецимо, али значајно је и мењање тока болести. Њено успоравање представља велики корак у хроничним дегенертивним обољењима.

А начином живота? Постоји ли нешто што је препоручено баш у овим случајевима?

- То је већ више пута помињано - здрав начин исхране, без цигарета, коришћење алкохола само у одређеним количинама, физичка активност, когнитивна-ментална активност, дружење, хобији... И, наравно, контрола крвног притиска, шећерне болести и слично. Све ово значајно доприноси смањењу појаве деменције.

Да ли деменција мора бити наследна болест? Ако не, шта је све може изазвати, који су фактори ризика?

- Најчешћа је спорадична форма настанка. Породична форма чини веома мали део - до 5 одсто, а доказане генетске моногенске болести само до 2,5 процента, а и оне су специфичног профила и тока.