ОПРЕЗ АКО ЧЕСТО ОСТАЈЕТЕ БЕЗ ДАХА: Ова болест може да буде животно угрожавајућа, а често се не препознаје

НИЈЕ мали број оних који су остељиви на зимску климу, па их олако погађа свака промена температуре, повишена влажност ваздуха, ветар, облачност, магла, па чак и смог.

Фото Shutterstock

 Међутим, ако вас ови временски услови буквално остављају без даха и стално сте уморни као да сте трчали неопходно је да потражите помоћ лекара. Могуће је да је реч о једној од ретких болести - плућној хипретензији, од које се у Србији тренутно лечи 250 људи, а процењује се да још толико има ово животно угрожавајуће обољење, а да то не зна.

Осим отежаног дисања и прекомерног замора, особе које болују од плућне хипертензије могу да имају тегобе у виду лупања срца, отицања ногу и зглобова, бола у грудима, па до вртоглавице и губитка свести. Разлози за ове симптоме су што се десна половина срца бори да пумпа крв упркос повишеном притиску у плућним артеријама, што води ка проширењу и слабљењу десне коморе и десне преткоморе. Такво стање исцрпљује срчани мишић, погоршава функцију плућа и значајно скраћује животни век на свега три до пет година код нелечених особа са тешком формом ове болести.

Ипак, како тврде стручњаци најдоминантнији симптом плућне хипертензије је губитак даха, па се ова ретка болест често назива и "болест која оставља без даха". С обзиром на то да и обична прехлада може да доведе до осећаја недостатка ваздуха, често прође више година пре него оболели од плућне хипертензије буду дијагностиковани и почну да се лече на одговарајући начин.

- Наше искуство је да у Србији али у у свету некада прође и до пет година до постављања дијагнозе - каже проф. др Јован Матијашевић, потпредседник Удружења за плућну хипертензију Србије, специјалиста интерне медицине (пулмолог, интензивиста) у Институту за плућне болести Војводине. - Проблем је у томе што су тегобе неспецифичне. Тако на пример, умор, слабост, бол или притисак у грудима води пацијента код кардиолога. Кратак дах је такође карактеристика слабости леве половине срца која је много чешћа од плућне хипертензије као последица претходно прележаног инфаркта или болести срчаних залистака или срчаног мишића.

Доктор Матијашевић наводи да отежано дисање и брзо замарање имају и пацијенти са масовним хроничним болестима плућа као што је бронхијална астма или хронични опструктивни бронхитис. Први важан корак када се клиничка сумња на плућну хипертензију може да потврди или искључи је ултразвук срца. Међутим, да би се установила форма болести и дала адекватна терапија, неопходна је сарадња кардиолога, пулмолога, реуматолога, експерта за ергоспирометрију, катетеризација срца, а често су потребни и радиолози због тумачење скенера плућне циркулације.

Иако се повишен притисак углавном везује за старију популацију, чињеница је да плућна хипертензија погађа младе људе.

- Сваки лекар би требало озбиљно да схвати пацијента, без обзира на његову младост, ако се жали да често губи дах и да је уморан, иако му је ЕКГ налаз уредан, а слушање слушалицама не даје никаве знаке нарушеног здравља - посебно је истакао проф. др Арсен Ристић, председник Удружења за плућну хипертензију Србије и кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације