САВЕТ СТРУЧЊАКА Др Јагода Јорга: Када бирамо храну, нисмо гладни - само хоћемо ужитак
КАДА сте природно гладни "једете шта има", јер укус хране у том случају није приоритет. Циљ је да се нахраните.
Фото Shutterstock
У случају када бисте појели "нешто" иако нисте гладни, или бисте појели искључиво одређену врсту хране, јер вам је битније да осетите жељени укус, него да се нахраните, онда вас не руководи глад, него ужитак који изазива одређени укус и емотивно задовољење.
То су, како у интервјуу за "Новости" објашњава доктор Јагода Јорга, супспецијалиста дијетотерапеут, две врсте глади - прва је биолошка, а друга хедонистичка:
FOTO: Arhiva novosti
- Када би требало да одговорим на питање зашто ми уопште једемо, шта нас руководи глад или уживање? Одговор би био: Основни разлог је биолошки, јер глад је биолошко стање које настаје или због објективне недоступности хране, или субјективног осећаја да ће то наступити. Неуношење хране од бар осам сати сматра се том границом која ово стање објективно дефинише.
о Како се дефинише хедонистичка глад?
- То је оно када након обилног ручка узимамо десерт, чоколадну торту, на пример. Особа која није на дијети и шетајући улицом након ручка угледа свежу баклаву у излогу посластичарнице, и не одоли да не уђе и да је поједе, јасно је вођена осећајем уживања, а не глади. У нашем мозгу постоје два анатомски одвојена центра која регулишу ове две врсте глади. Док код праве глади, укусност хране нема готово никакав утицај, код хедонистичке има пресудан.
о Зашто олако подлежемо овом центру у мозгу који делује на хедонистичку глад?
- Понекад се за ову глад користи и термин емотивно или наградно једење и многи га повезују са стресом. Експерименти који су највећим делом рађени на пацовима показују да само укусна храна, а за пацове је то шећерни масни концентрат, доводи до активације лучења ендорфина који доводи до осећаја блаженства. То се не догађа ако се пацови хране неукусном храном једнаке калоријске вредности, што је доказ да и у мозгу постоје два одвојена система за биолошку глад-ситост и систем који реагује на "наградна" својства хране.
Никако без целе групе намирница
о Да ли је дијета добар начин да се победи "уживалачка" глад, односно да се елиминише вишак килограма?
- Као и према свему у животу требало би тежити рационалном приступу и према глади и према храни. Нека ограничења су пожељна. Међутим, не подражвам дијете које избацују целе групе намирница или нутријената, рецимо, дијете без млечних производа, без угљених хидрата, без житарица. Све дијете које су дефицитарне у нечему, а прекомерне у другоме, праве двоструку штету и не треба их примењивати дуже од две недеље како би се штета умањила.
о Шта је битније, енергетска вредност хране или укус?
- Одговор мозга на хедонистичко једење, или уживалачка а не енергетска својства хране је лучење такозваних ендогених опијата. То је награда која следи након уношења хране у којој уживамо. И код људи је потврђено да одређена веома укусна храна има анксиолотички ефекат - ослобађа их напетости коју ствара свакодневни стрес. Дакле, то је често пресудно у односу према храни и осећају глади.
о Да ли је то опијатско дејство хране разлог зашто се често са носталгијом сећамо мамиме или бакине пите?
- Јесте, сва сећања на храну из детињства буде у нама ту носталгичну, а у суштини хедонистичку глад. Интересантан је податак да се мушкарци и жене доста разликују у овом смислу. Док код мушкараца кувана храна из детињства има најбољи антистрес или боље рећи утешитељски ефекат, жене под стресом чешће посежу за нездравим грицкалицама. Заједничко за једне и друге је да је то најчешће храна богата мастима и/или шећерима, што може бити разлог повећања тежине.
Дакле, храна би требало да буде неукусна, а размак између оброка толики док не осетимо биолошку глад?
- Не. Не мора увек да буде случај нити разлог да једемо само неукусну храну која је често основ већине редукционих дијета осуђених на пропаст. Јер, осећај глади и потребе за храном повезан је и са другим деловима мозга на које утичу многе друге супстанце и понашања, као уживање у сексу, алкохолу...
Препоручујемо
СРУШЕН РУСКИ ХЕЛИКОПТЕР, ЦЕЛА ЗЕМЉА ПОТОНУЛА У ХАОС: Падају градови један за другим, наоружане групе воде борбе са војском (ВИДЕО)
РУСКИ војни хеликоптер срушио се 25. априла у близини Вабарије у региону Гао у Малију, потврдили су руски извори, док су борци Фронта за ослобођење Азавада и џихадистичке групе повезане са Ал Каидом, ЈНИМ, извели највећу координисану офанзиву у земљи последњих година, нападајући истовремено главни град Бамако, војно упориште Кати и северне градове Кидал, Гао и Севаре, што је на највидљивији начин открило ограничења руске безбедносне стратегије у Африци.
26. 04. 2026. у 13:30
Гори војна база са америчким бомбардерима: Одатле су летели за Иран (ВИДЕО)
У британској ваздушној бази РАФ Фаирфорд у Глостерширу ноћас је избио велики пожар који је тешко оштетио зграду бивше кантине.
26. 04. 2026. у 13:01
Нови п**но скандал Даре Бубамаре: Снимак пуштен на мрежама - ноћ са млађим дечком
"САДА не знам ни како се то нашло у јавности, али приватност је једна ствар и сматрам да то треба да се поштује."
24. 04. 2026. у 16:21
Коментари (0)