ФИБРОМИЈАЛГИЈА, ХРОНИЧНО ПСИХОСОМАТСКО ОБОЉЕЊЕ: Када душа пати и зглобови боле

УКОЛИКО имате осећај да вас све боли, иако немате грип, и да то стање траје већ дуго, а уз то лоше спавате, тешко се концентришете и памтите а ни симптоми анксиозности нису вам страни, вероватно сте обишли неколицину доктора различитих специјалности али још нисте нашли решење свог проблема. Нити тачну дијагнозу.

Фото: Depositphotos

Напротив, имате их све више и више постављених, толико да ни сами не знате која је основна и шта вас заправо мучи. Међутим, оно што само малобројним докторима пада на памет је да можда имате фибромијалгију. О чему је реч објашњава доктор медицинских наука и виши научни сарадник др Оливера Илић Стојановић:

- Фибромијалгија је хронично психосоматско обољење које се карактерише распрострањеним мишићно-скелетним болом и бројним пратећим симптомима, као што су, најчешће, умор, поремећаји сна, когнитивне потешкоће и анксиозно-депресивни симптоми, који трају дуже од три месеца и варирају по броју и интензитету.

Због чега настаје?

- Настаје због комбинације генетских и фактора околине, а главни проблем је преосетљивост централног нервног система (мозга и кичмене мождине), што мења начин обраде бола. Зато се бол код фибромијалгије сматра неуросензорним поремећајем. Стрес често делује као окидач, слично као и код других мултифакторијалних и психосоматских обољења попут инфаркта миокарда, дијабетеса или пептичког улкуса. Он погоршава симптоме, укључујући умор, бол у мишићима, проблеме са памћењем и лош сан. Негативне емоције изразито потенцирају широку палету различитих симптома у којој је најдужа константа хроничан бол, са или без осећаја трњења, или тренутне и пролазне слабости у екстремитетима.

Фото: Depositphotos

 

Најчешће се јавља зачарани круг хроничног бола и когнитивних потешкоћа: бол отежава психичке функције, а стрес појачава бол. Промене у неуротрансмитерима – посебно низак серотонин и повишена супстанца П – појачавају осећај бола, утичу на сан, расположење и когнитивне функције. Поремећај спавања је посебно значајан – око 70 одсто пацијената примећује да лош сан погоршава бол и јутарњи замор.

Да ли су јој подложније одређене особе и због чега?

- Особе са фибромијалгијом чешће имају у анамнези стања која узрокују хронични бол, као што су: главобоље, дисменореја, поремећаји темпоромандибуларног зглоба, хронични умор, синдром иритабилног колона, синдром болне бешике, ендометриоза, други регионални болни синдроми, нарочито бол у леђима и врату. Други фактори ризика за фибромијалгију су: породична анамнеза хроничних болних поремећаја, стресни догађаји у раном животном добу (као што су болест или траума), инфекције (нпр. хепатитис Б, хепатитис Ц или ХИВ), емоционални или физички стрес, психијатријски поремећаји (као што су депресија и анксиозност).

Kако се поставља дијагноза?

- Ово обољење представља значајан дијагностички и терапијски изазов. Често се преклапа са другим регионалним болним синдромима, метаболичким и системским аутоимуним болестима, као и поремећајима расположења, па се дијагноза најчешће поставља методом искључивања. Пошто не постоји „златни стандард“ нити специфични дијагностички тестови, до постављања дијагнозе обично је потребно више времена и консултација са различитим специјалистима.

У пракси, дијагноза често зависи од првог лекара коме се пацијент обрати, па се исто стање може тумачити као синдром иритабилног црева, дискус хернија, анксиозни поремећај или хронични болни синдром. Последично, примењени терапијски приступи не доводе до значајног побољшања, док лабораторијски и радиолошки налази углавном остају уредни. Просечно прође три до пет година и 12–15 специјалистичких прегледа пре постављања дијагнозе. Више од половине случајева остаје погрешно дијагностиковано, а многи пацијенти пролазе кроз непотребне процедуре и терапије.

Фото: Depositphotos

Колико је распрострањена?

- Процењује се да фибромијалгија погађа два до десет одсто популације, а учесталост дијагнозе је већа у специјализованим реуматолошким и физијатријским ординацијама. Жене оболевају два-три пута чешће од мушкараца, у свим животним добима, најчешће током менопаузне транзиције и постменопаузе, што указује на могућу повезаност са падом нивоа естрогена.

Значи ли то да највише о овој болести знају реуматолози?

- Да, нажалост је то тако за сада, иако је ово мултидисциплинарно обољење.

Да ли је прате удружене болести?

- Често се јавља удружено са болестима праћеним системском инфламацијом, као што су реуматоидни артритис, системски лупус еритематозус и хронична инфекција вирусом хепатитиса Ц. У таквим случајевима неопходно је лечити оба стања, јер терапија једног обично не доводи до побољшања другог. Није у потпуности јасно да ли су анксиозно-депресивни поремећаји фактор ризика за настанак фибромијалгије или последица хроничног бола.

У којој мери утиче на квалитет живота оболелог?

- Хронични бол значајно нарушава квалитет живота и најчешћи је разлог обраћања лекару. Фибромијалгија има хроничан ток са периодима погоршања и побољшања, а оболели чешће користе здравствене услуге у односу на пацијенте са другим хроничним болестима. Због тога је квалитет живота значајно снижен, а радна способност често дуготрајно умањена.

Фото: Depositphotos

Како се лечи и да ли је излечива?

- Лечење фибромијалгије је мултидисциплинарно и индивидуализовано и обухвата комбинацију фармаколошких и нефармаколошких метода. Према препорукама Европског удружења реуматолога (EULAR), основ лечења чине психофармаколошка терапија (најчешће дулоксетин, а понекад амитриптилин), редовна физичка активност и когнитивно-бихејвиорална терапија. Психолошка подршка је веома важна, али психотерапија као монотерапија у овом обољењу код одраслих обично није довољна. Когнитивне способности пацијената са фибромијалгијом корелирају са нивоом бола који пријављују, а негативне емоције углавном појачавају симптоме.

Резултати добро контролисаних студија указују да терапијски програм у који је укључен један програм вежби, једна психолошка терапија или један едукативни програм доводи до краткорочне редукције бола, умора и симптома депресије, па је општи закључак да је фармаколошка терапија неопходна. Уобичајени аналгетици и нестероидни антиинфламаторни лекови (“диклофенак”, “бруфен”, “нимулид” и други) углавном немају значајан ефекат, а прегабалин (“лирика”, “епика”....) је често ограничене ефикасности, нарочито код старијих пацијената.

Терапијске дозе у популацији изнад 65 година неретко изазивају збуњеност, конфузију или нестабилност при ходу и координацији покрета. Едукација пацијента и разумевање психосоматске природе болести имају важну улогу у лечењу, јер они понекад тешко прихватају овај аспект бола. Физичка активност би требало да буде строго индивидуализована, јер и недовољна и претерана активност могу погоршати симптоме. Иако потпуно излечење за сада није могуће, комбинација одговарајуће терапије, едукације и промене животног стила може значајно побољшати контролу болести и квалитет живота.

Фото: Depositphotos

Када је откривена ова болест?

- Током историје фибромијалгија је описивана под различитим називима. Гијом де Бају је још 1642. године користио термин „мишићни реуматизам“, док је Џорџ Бирд 1880. увео појам неурастеније. Сер Вилијам Говерс је 1904. описао спонтани бол, осетљивост на притисак, умор и поремећаје сна и предложио назив фиброзитис, који је касније напуштен јер инфламаторни процес није потврђен. Термин фибромијалгија уводе Јунус и сарадници 1981. године, а 1987. Америчко медицинско удружење признаје ово стање као засебно обољење. Дијагностичке критеријуме је дефинисало Америчко удружење реуматолога (1990/1992), са ревизијама 2010. и 2016. године, које се и данас користе уз обавезно искључивање других обољења.

ДУГО ОСПОРАВАНА

Како видите перспективу, на чему је важно радити да би се унапредило дијагностиковање овог обољења?

- Дуго је фибромијалгија била оспоравана јер не постоји видљива органска промена при стандардним прегледима, и неки лекари је и даље не признају као посебну болест. Потребно је подићи свест о фибромијалгији код здравствених радника, пацијената и друштва, као и едуковати специјалисте да је правилно препознају и лече. Дијагноза би требало да се заснива на добро узетој анамнези и свеобухватном клиничком прегледу, а инструменталне методе користити само као допуну. Тимски рад и боље препознавање овог комплексног обољења допринеће квалитетнијем лечењу.

Препоручујемо

Др Новости

0 1

ЗА ПОЛА САТА ЛЕЧЕ ГОРУШИЦУ: У УКЦС први пут применили ендоскопску ТИФ методу код два пацијента

31. 03. 2026. у 18:33

Др Новости

0 1

Које предности магнезијум таурат има у односу на друге облике магнезијума?

09. 03. 2026. у 21:00

Др Новости

0 0

МУЧЕ ВАС УКОЧЕНОСТ И БОЛ? Уз ових 5 вежби побољшајте мобилност кичме и кукова

30. 03. 2026. у 07:00

Др Новости

0 27

ПРОЛЕЋНА РИЗНИЦА ЗДРАВЉА: Листови маслачка пријају јетри и жучи

29. 03. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације