МОГУ СЕ СПРЕЧИТИ ИСХРАНОМ Упозорење хирурга: Полипи и "џепови" на цревима морају да се уклоне

КРВАРЕЊЕ из дебелог црева, било да је свежа крв или црна столица, нагла и трајна промена у пражњењу у виду изненадног затвора који траје данима или честих дијареја, јак бол у стомаку, нарочито у доњем левом делу и необјашњив губитак тежине и малаксалост, јасни су знаци да је неопходан преглед дебелог црева, односно колоноскопија.

Foto: Unsplash/César Badilla Miranda

У интервјуу за "Новости" др Драган Гуњић, хирург каже да се на колоноскопији често открије да су поменуте тегобе узроковане полипима или дивертикулумима, мада ове промене могу да буду "мајстори прерушавања" и да дуго остану непрепознате:

- Већина полипа и дивертикулума открије се сасвим случајно, током превентивних прегледа или када пацијент дође због неких других тегоба, попут надимања. Уколико дају тегобе, најчешће говоримо о појави видљивог или неприметног крварења, праћеног анемијом.

о Како бисте пацијентима објаснили разлику између дивертикулума и полипа на дебелом цреву и да ли се та два стања често међусобно мешају у клиничкој пракси?

- Најлакши начин да објаснимо разлику је визуелан. Полип је као мали чворић или "печурка" која расте унутар црева, док је дивертикулум мало проширење или "џеп" који се формира ка споља, на зиду црева. Приликом колоноскопије полипи се рутински уклањају и свакако шаљу на патохистолошки преглед. Најчешће су то бенигне промене које током дужег временског периода могу да пређу у малигне. Понекад се већ у тренутку прегледа ради о премалигним или малигним променама.

о Колико су дивертикулуми и полипи данас учестали у популацији и да ли њихово чешће откривање има више везе са савременом дијагностиком или стварним порастом оболевања?

- Данас их откривамо чешће него икада. Разлог је двострук. С једне стране, дијагностика, попут колоноскопије, је постала рутинска и прецизна. С друге стране, модеран начин живота - исхрана сиромашна влакнима, мањак кретања и све старија популација заиста је довео до реалног пораста броја ових промена.

о Како се у пракси разликују "безопасни" дивертикулуми од оних који могу довести до компликација попут упале или крварења, и колико често такве компликације виђате у раду?

- Сама по себи, дивертикулоза (присуство џепова) није болест, већ стање. Проблем настаје када се у тим џеповима задржи садржај, што води до упале (дивертикулитиса) или крварења. Такве компликације виђамо релативно често, нарочито код људи који пате од хроничног затвора. Упала дивертикулума може бити некомпликована која се најчешће лечи антибиотицима, или компликована која неретко захтева и оперативно лечење. Понављане упале такође представљају индикацију за оперативно лечење које подразумева ресекцију захваћеног дела црева.

о Да ли сваки полип може да прерасте у рак?

- Не, али сваки рак дебелог црева је скоро увек почео као полип. Постоје различити типови. Неки су потпуно безопасни (хиперпластични), док други (аденоми) имају потенцијал да се током година претворе у малигни тумор. Зато је правило једноставно - ако се нађе полип, он се уклања.

FOTO: Arhiva novosti

о Како изгледа дијагностички пут од првог прегледа до потврде налаза и колико је колоноскопија данас стандард у откривању ових промена?

- Све почиње разговором и лабораторијским анализама крви и столице. Ипак, колоноскопија остаје "златни стандард". Она лекару омогућава не само да види промену, већ и да узме узорак (биопсију) или да одмах уклони полип, чиме се директно спречава настанак рака. Превенција је кључна јер се рак дебелог црева може спречити у више од 90 одсто случајева ако се открије на време, најчешће уклањањем полипа пре него што постану опасни. Старосна граница за превентивни колоноскопски преглед спуштена је на 45 година. Пацијенти који имају позитивну породичну анамнезу колоректалног карцинома пре 50. године, захтевају почетак ових превентивних прегледа 10 година раније.

о Која хируршка метода се користи у случају оперативног лечења дивертикулума и полипа?

- Операцији се прибегава када су полипи превелики за ендоскопско уклањање или када дивертикулуми изазову тешке упале, пуцање црева или сужења. Данас је стандард лапароскопска хирургија - уместо великог реза, операција се ради кроз неколико малих рупица уз помоћ камере. То значи мање бола, мање ожиљака и много бржи повратак кући.

о Колико траје опоравак?

- Код савремених, минимално инвазивних захвата, пацијенти често устају већ истог дана, а болницу напуштају за свега неколико дана. Реално се очекује да се човек врати својим уобичајеним активностима у року од две недеље, уз лагану дијету у првим данима.

Препоручујемо

Др Новости

0 1

СОЧНА, ОСВЕЖАВАЈУЋА И ЗДРАВА: Малина - Прија срцу и крвним судовима

08. 07. 2026. у 06:45

Др Новости

0 2

САДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА ГА НАПРАВИТЕ: Кантарионово уље, негује и штити кожу

04. 07. 2026. у 07:00

Др Новости

0 2

ИСТРАЖИВАЛИ РИЗИК ОД ДЕМЕНЦИЈЕ И СРЧАНИХ БОЛЕСТИ: Реултати показали - Витамин Ц чува мозак

05. 07. 2026. у 06:30

Др Новости

0 0

ЈЕДНА ЈЕ ОД НАЈЦЕЊЕНИЈИХ ЛЕКОВИТИХ БИЉАКА: Хајдучка трава за боље варење

11. 06. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације