ФЕЉТОН - САЧУВАО ЈЕ СРПСКУ ДУШУ: Када је Ђорђе Рош видео у каквом су стању Хиландар и његови монаси, одмах је прионуо на његово обнављање
ПОРОДИЦА Рош дефинитивно се настанила у Немачкој 1960. године.
Већ следеће године Ђорђе сазнаје, од пријатеља који су имали контаката са братством манастира Хиландар, да је ова српска светиња у великој опасности да пређе под грчку управу. По законима који су важећи одувек, када у једном манастиру број монаха спадне на испод седам, он прелази у грчко власништво и постаје грчки. Цео манастир био је у оронулом стању, запуштен, са свега 11 монаха од којих је половина била у годинама када не могу да раде ни доприносе одржавању ни зграда ни манастирског имања.
Све је то видео Ђорђе и то га је веома погодило. Он је био и остао Србин, православац, који је од куће правио малу Србију, ма где се та кућа налазила. У малом месту у близини Штутгарта, Љубица, рођена Оста, била је домаћица многим Србима избеглим из Југославије, код њих су могли да нађу уточиште и помоћ. У тој кући чувана је оригинална застава из Првог српског устанка, униформа и сабља краља Александра Карађорђевића, вредне иконе и слике Паје Јовановића (кога је издржавао за све време окупације). Кућа и подрум били су пуни ствари које су могли да понесу из Србије да би их имали где год им кућа била.
ИЗГУБИТИ Хиландар, то је било исто као изгубити душу, тако се осећао Ђорђе када је видео у каквом су стању манастир и монаси. Титовој Југославији Хиландар није ништа значио, он је био српски, а држава југословенска, комунистичка, са вером у срп и чекић и неке друге иконе. Државу уопште није интересовало да помогне и одржи Хиландар, нити је могло са те стране нешто добро да се очекује. Ђорђе је схватио да само личним залагањем може нешто да се уради, и да то треба урадити брзо.
Комитет за обнову манастира основао је са принцем Томиславом Карађорђевићем и одмах су прионули на посао обнављања старих веза и познанстава са људима који су хтели и могли да дају новац за обнову манастира. Због тог циља, који је себи зацртао као патриотски задатак, Рош се преселио у Грчку, у место Неа Рода, близу границе са Светом Гором. Сваки прилог примљен је са захвалношћу, а људи су давали новац, грађевински материјал, јављали се као бесплатна радна снага одазивали су се и они који нису православне вере, али им је Рош био пријатељ и помагали су његову борбу да се задржи само срце српског православног духа, манастир Хиландар.
УЗ ГРАЂЕВИНСКУ обнову ишла је и рестаурација фресака, откуп старих књига и житија која су се, повремено, појављивала на аукцијама по Европи. Ишла је и логистика, преко људи који су били у Србији, па се манастир обновио и у људству, оживео је и повећао број монаха. Био је то вишегодишњи процес који је захтевао сталан и предан рад. Све ове акције отежавала је грчка држава, у то време под владавином војне хунте, којој је социјалистичка Југославија била непријатељ. Тешко, готово никако, није дозвољавала посете Светој Гори, забрањивала је, контролисала и отежавала све што је стизало као донација Хиландару. И за ово су принц Томислав Карађорђевић и Ђорђе Рош морали да налазе и користе разна познанства, да би оно што се добило и стигло тамо где је намењено. Колики је био њихов рад и труд када су га ометале две државе!
Како је Ђорђе све ређе одлазио кући, у Немачку, породица се 1974. преселила у Грчку, у Неа Роду. Била је већ прошла деценија његове борбе за Хиландар и она је донела видљиве резултате, али још није била завршена. Да је Ђорђе Рош могао да каже како би желео да заврши овоземаљски живот, сигурно би пожелео да то буде баш онако како се и одиграло.
НА БРОДИЋУ који га је, по ко зна који пут, носио пут манастира, издало га је срце, и у хиландарску луку упловила је барка са Рошовим телом. Другачија смрт није ни пристајала оваквом човеку од акције, него у кораку према оном што је њему свето.
Породица је желела да испуни Ђорђеву жељу да буде сахрањен на гробљу манастира Раковица, где му почивају родитељи. Уз завет о сахрани, оставио је и предмете које је он сматрао драгоценим: заставу из Првог српског устанка, ону са боја на Мишару, вредне књиге, међу којима и Житије Св. Симеона, које је писао његов син, Стефан Првовенчани, предмете и дагеротипије Анастаса Јовановића, и још мноштво предмета везаних за историју и културу српског народа. Тадашња југословенска власт није имала слуха за жељу једног "народног непријатеља". Државна безбедност сматрала је да, и мртав, овај заслужни патриота и јунак, није пожељан да почива у социјалистичкој земљи. Тадашњи гувернер Свете Горе, проф. Цимис, посебном дозволом омогућио је да Роша сахране у Хиландару.
СТАРЕШИНА, отац Митрофан, организовао је да породица пренесе тело. Тако је једна чудна барка на којој су биле четири жене - супруга Љубица и ћерке Јелена, Инге и Татјана, пратиле тело свог мужа и оца и предале га братству у водама Егејског мора, јер као жене нису могле ни да пристану уз обалу Свете Горе. Могле су да виде групу монаха који преузимају свог добротвора и пењу се кривудавом, узбрдном стазом до малог гробља у оквиру манастира.
Ђорђе Рош, једини је мирјанин јоји је сахрањен на светом тлу, и испред костурнице у којој почивају лобање монаха, стоји крст са његовим именом. Покојников завет да вредна баштина коју је сакупљао буде у Србији, оствариле су његове ћерке, годинама после очеве смрти.
Готово сви предмети налазе се у Народном музеју у Чачку, родном месту Рошовог команданта, мајора Гавриловића.
Ђорђе и Душан у смрти су остали у туђим земљама, а Душанов син, Мирко, радио је у послератној Југославији. Био је признат научни радник коме је опроштено што припада породици народног непријатеља. Велики патриота дао је својој земљи све што је могао, и остао да почива на парчету Србије на Светој Гори, у држави Грчкој.
СУТРА: КРАЉИЦА МАРИЈА КАРАЂОРЂЕВИЋ
Препоручујемо
ФЕЉТОН - ЗАТИРАЊЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ: Британија није дала да породица Романов дође у Лондон
07. 06. 2021. у 18:00
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)