ФЕЉТОН - ПРВИ СУСРЕТ СА ИСЛЕДНИКОМ: Дванаест омладинаца осуђено је на 122 године затвора

ПОРЕД омладинских илегалних група тада су се на удару нашли и многи опозициони лидери или пак "сапутници револуције" тј. бивши савезници на изборима.

Фото Из књиге "Борислав Пекић портрет бунтовника"

Затворени су и многи неподобни свештеници Српске православне цркве, као институције од утицаја, посебно су били на удару режима. Током 1947. осуђен је на 11 година затвора и бунтовни владика Српске православне цркве Варнава Настић, као и још стотине православних свештеника. Прота Сава Банковић спада међу политичке робијаше са најдужим стажом - одлежао је у два наврата пуних 20 година на робији. Затвора је допао у другој фази репресије, октобра 1947, и "сапутник револуције", лидер леве земљорадничке партије др Драгољуб Јовановић, осуђен "због шпијунаже" на девет година, као и низ његових присталица широм Србије.

Професор Јовановић, који је иначе принципијелно устајао и против краљеве диктатуре и пре рата, борећи се за своје левичарске идеје робијао је три године. Сада је поново осуђен на чак девет година и до задњег дана је своју робију одлежао у КПД Сремској Митровици.

ХРАБРО и пркосно је устао против недемократских избора 1945, против закона о тужиоцима, закона о колективизацији села, оштро и вешто полемишући са Едвардом Кардељом и Милованом Ђиласом, због чега је прво избачен из сопствене партије, па са Правног факултета, да би на крају завршио у затвору.

Страдање професора Јовановића, требало би рећи, било је само једно у низу хапшења и осуда припадника "зелене интернационале" у Југославији и Источној Европи у време рестаурације комунистичке интернационале - Информбироа. У Бугарској је тако страдао Никола Петков (обешен!), у Румунији су хапшени Јулију Манију и Михалке. Станислав Миколајчик је избегао затвор у Пољској склонивши се у америчку амбасаду. Осуђени су и лидери Демкратске странке у Чехословачкој и вође земљорадника у Мађарској. У Југославији је осуђен и лидер Хрватске сељачке странке Тома Јанчиковић, као и Чартомир Нагоде, који је у Љубљани добио чак смртну казну. Са Пекићем су се на робији нашли и многи други лидери српских грађанских странака: Миша Трифуновић (1947) и Лазица Марковић (1946) (Радикална странка), Драгић Јоксимовић (1950) и Коста Кумануди (1950) уз Демократска странке.

БОРИСЛАВ Пекић као студент био је један од идејних твораца Савеза демократске омладине Југославије, илегалне омладинске опозиционе политичке организације, коју је 1948. године основала група омладинаца и студената демократске оријентације. Група омладинаца је била претежно из Београда. Основни циљ је био да се пронађе алтернатива Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије (под контролом комуниста), у средњим школама и на Универзитету. Многи омладинци и студенти су због свог деловања у Савезу демократске омладине Југославије, осуђени на дугогодишње робије. Тужилац их је оптуживао да су насилним средствима хтели да оборе постојећи поредак, да су били повезани са иностранством и за неке од окривљених је тражио чак смртну казну.

У полицијској рацији крајем августа 1948. ухапшено је више десетина "ђака реакционара" са Врачара и Неимара. Послати су на пољопривредно добро Чортановце (Фрушка гора) да чупају репу, под оптужбом да су "мондени и фрајери". Међу њима су били и тада једни од најбољих Пекићевих другова - Мирон Флашар и Иван Спужић (касније професори Универзитета).

СВАКАКО, најпознатије суђење било је групи Савеза демократске омладине Југославије (СДОЈ), која је деловала најозбиљније и за разлику од већине осталих била је више грађански оријентисана. Критиковала је и покрет ЈВУО, али и мане предратног монархистичког уређења. Омладинци ове тајне организације су махом ухапшени почетком новембра 1948. године у тешко време спољнополитичке напетости око резолуције Информбироа.

Пекић у својим мемоарима бележи: "...Те новембарске ноћи године 1948. мој лични први сусрет с иследником трајао је једва минут. Из пријемног су ме каменим степеницама одвели на спрат, који, не сећам се, још сам био под утиском крвавог лица у ходнику, које је личило на неки голем печат ове Установе, неку врсту заштитног знака. Соба је била пространа и полумрачна као црква. На два велика прозора биле су навучене драперије, средина пода застрта ћилимом који је, мора бити, пре рата био у неком дедињском салону, на писаћем столу горела је лампа змијског врата, чији је сноп осветљавао само једну шаховску таблу. У углу сам приметио писаћу машину на сточићу са столицом без наслона. Друга столица без наслона на којој ћу касније ја седети, ако не стојим што се најчешће дешавало - била је у неком чудном нерегуларном положају, на средини собе, као олупина усред пучине. Човек који ће бити мој иследник и с којим ћу морати наћи релативно сношљив компромис између тога да будем осуђен на смрт и од Удбе најурен."

ПРОЦЕС СДОЈ пред Окружним судом за град Београд, са којим је јавност највише упозната захваљујући објављеним мемоарима Борислава Пекића, тада деветнаестогодишњег студента историје уметности, одржан је од 5. до 8. маја 1949. На њему је дванаест омладинаца, махом гимназијалци, осуђено чак на 122 године затвора (просечно 10,1 година). Оптужени Борислав Пекић добио је десет, а када се жалио Врховном суду Србије осуђен је чак на 15 година затвора. Дванаест ученика и студената из Београда, ухапшено је од стране Удбе између 6. и 7. новембра 1948. (иако је тек 11. новембра 1948. издато решење о отварању истраге од Јавног тужилаштва). Ово студентско друштво изведено је на оптуженичку клупу, јер су у земљи организовали удружење СДОЈ са "фашистичким циљем".

Осморица окривљених, наводно, стварају поменуту организацију с намером да "пропагандном политиком и оружаном борбом оборе постојећи поредак у ФНРЈ, федеративно уређење државе, равноправност и братство и јединство наших народа и народности, као и народну власт". Оптужба је, између осталог, навела да су ученици гимназије у Београду током 1945/1946. године, руковођени "непријатељским побудама" према ФНРЈ, формирали илегалне групе од неколико лица. Непријатељска активност се огледала у разбијању "јединства организације Народне омладине и ометању рада омладинске организације, путем ометања правилног избора руководства и политичког васпитања омладине и у ту сврху изазивајући нереде на ђачким састанцима".

СУТРА: ЧУПАЊЕ РЕПЕ У ЧОРТАНОВЦИМА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЏЕЗОМ ПРОТИВ НОВЕ ВЛАСТИ: Млада "урбана герила" бавила се растурањем летака

21. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "ТОПЛИ ЗЕЦ" У ТРЕЋОЈ МУШКОЈ: Пекићева гимназија била је расадник реакционара

20. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КАЉЕЊЕ ПРОДАВАЊЕМ "ДЕМОКРАТИЈЕ": После ослобођења Пекић је похађао Трећу мушку гимназију која је била легло младих опозиционара

19. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КИЦОШ СА БЕЛИМ СОКНИЦАМА: Због очеве службе породица Пекић је често мењала место боравка

18. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације