ФЕЉТОН - УЗРОЦИ ИЗБИЈАЊА ВЕЛИКОГ РАТА: Србија је оптужена за покрет који је деловао изван њених граница

НАКНАДНИМ политичким оценама о узроцима избијања Светског рата, као коначног исхода "Јулске кризе 1914", претходило је обликовање јавног мњења у свим земљама учесницама.

Немачки цар Вилхелм II

Две средњоевропске царевине, Аустро-Угарска и Немачка, одлучне да искористе прилику да ратом реше однос снага на континенту, морале су да добију патриотску подршку своје јавности, али и јавности у неутралним земљама. Ваљало је представити рат као изнуђен, као одбрану најпречих националних интереса, као последње средство које је остало када су све "искрене жеље" за миром биле потопљене незајажљивошћу "друге стране". Проблем са убеђивањем јавног мњења, осим Србије и Црне Горе, имале су више-мање и друге силе.

Вреди овом приликом подсетити на тај изворни говор пропаганде, који ће тек захваљујући исцрпном раду многих аналитичара и историчара добити своју историјску оцену. За милионе погинулих та сазнања стигла су касно. Сматрамо да ће навођење оригиналних корена службене пропаганде помоћи да се данас препознају она места у савременој литератури која су у суштини прикривено, свесно или несвесно понављање управо тих истих пропагандних исходишта.

У ОБРАЋАЊУ члановима Рајхстага, које је 3. августа 1914. у 13 сати окупио у свом дворцу, цар Вилхелм је прочитао следећу престону беседу, коју су пренели немачки медији:

"У овом озбиљном тренутку ја сам сабрао око себе представнике и изабранике немачког народа. Кроз готово пола века ми смо умели стајати на путу мира. Покушаји да се Немачкој припишу ратоборне тенденције нашли су је непоко- лебљиву. Моја влада чак и у изазивачким приликама ради на моралном, интелектуалном и економском развоју Немачке као свога највишег циља. Свет је свестан њене неуморне ревности; ми се находимо у првом реду међу нередима и узбунама последњих година, да бисмо народе европске могли поштедети рата. Опасности, изазване ратним догађајима на Балкану, изгледало је да су биле савладане, док се изненадно не отвори провалија убиством мога пријатеља ерцхерцога Фрање Фердинанда. Мој високи савезник Франц Јосиф би приморан да се лати оружја да одбрани сигурност своје царевине од опасних ровања која су долазила из суседне државе. Руска се влада одупрла савезној нам монархији у постизавању њених оправданих интереса. Не само да нас зове наша дужност нас Немаца и наша дужност као савезница да идемо упоредо са Аустријом, већ нам се намеће и огромни задатак да бранимо свој рођени положај, као и стару заједницу и културу двеју царевина против јуриша непријатељских сила.

С УЦВЕЉЕНИМ срцем ја сам морао мобилисати своју војску против суседа с којим се она некада заједнички борила. С искреним болом гледао сам како се ломи пријатељство које је Немачка чувала. Руска влада, попуштајући незаситљивим нагонима национализма, заузела се за једну државу која је донела несрећу овога рата, ковањем једног злочиначког атентата. Факат да се Француска такође ставила у ред наших противника, не може нас изненадити. Наши напори да дођемо до пријатељских веза с Француском владом сударали су се врло често са старим надама и са старим гневом. Све што интелигенција и људска снага могу учинити да се један народ припреми на крајње одлуке, учињено је с вашом патриотском помоћи. Мржња која се одавно шири на истоку и на западу од нас распрсла се.

Садања ситуација не истиче из једнога пролазног сукоба интереса или из дипломатских констелација, она је резултат једне живе пакости која ради већ много година против моћи и напретка немачке царевине.

НЕ ГОНИ нас жеља за освајањем, ми смо испуњени тврдом вољом да очувамо место на које нас је Бог поставио, да га сачувамо за себе и за све будуће генерације. Ви ћете видети из докумената који ће вам се поднети како су се до последњег тренутка упињали моја влада и мој канцелар да се избегне ова крајност. Ми у легитимној одбрани и са чистом савешћу лаћамо се мача. Ја сам упутио народу немачке царевине позив да брани свим силама у братској сарадњи с нашим савезницима оно што смо створили мирним радом. По примеру наших отаца, чврсти и верни, озбиљни и витешки, поносни пред Богом и поносити пред непријатељем, ми се поверавамо вечној свемоћи нека би оснажила нашу одбрану и привела је добром крају. Цео немачки народ окупљен око својих кнежева и својих вођа упире своје погледе у вас; одлучите се једнодушно и брзо, то је моја жеља."

На овим темељима, годинама и деценијама касније, упркос сазнањима која недвосмислено указују на другачији ток ствари у немачком врху, па и на деловање и ставове самог цара, засниваће се гледишта политичких представника Немачке после 1918. године. Ти ставови нису остали без трагова у историографској продукцији, све до данас.

У СЛУЧАЈУ Аустро-Угарске, у ултиматуму од 23. јула, у писму о прекиду дипломатских односа 25. јула, и њеној објави рата Србији 28. јула 1914, садржане су све политичке оцене о "српској одговорности". Још 20. јула, шаљући препис ноте својим посланствима у Берлину, Риму, Паризу, Лондону, Петрограду и Цариграду, са наредбом да је уруче 24. јула, бечка влада их је инструирала да уз њу саопште и појашњења да је Србија средиште агитације, да тамо делују јавна и тајна удружења у којима има официра и чиновника, да је српска штампа у њиховим рукама и да сваки дан припремају народ на буну против Аустрије.

Српски агенти пролазе кроз пограничне крајеве Аустро-Угарске и сеју мржњу против ње, рад четничких одреда из Македоније сада се окреће ка Монархији, а српска влада ништа против тога не предузима. Пуштала је да се врши пропаганда која је довела до атентата.

Аустро-Угарска је била присиљена да се заштити од те опасности и решила се на нове и хитне кораке у Београду, у нади да ће сви цивилизовани народи бити уз њу, они који не одобравају да краљеубиство постане средство у политичкој борби и "који желе да Београд не буде стално средиште смутњи."

У високо стилизованој ноти, коју је дуго брусио барон Александар фон Мусулин, у оптужби против Србије изложено је да се "идеја о атентату родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници, чланови 'Народне одбране', и да су пребацивање извршиле старешине српске пограничне службе" 27. У суштини, Србија је оптужена да је она средиште покрета који се манифестује изван њене територије, на тлу Монархије, и да управо она стоји иза читавог низа атентата и убистава. Српска влада је толерисала рад разних друштава и удружења управљених против Монархије.

СУТРА: Умишљени превентивни рат

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОСМРТНИ ЖИВОТ ВЕЛИКОГ ПИСЦА: Ја никада не описујем живот - ја о њему у књижевним сликама размишљам

03. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИДЕАЛИ ЗА КОЈЕ ВРЕДИ ЖИВЕТИ: Вечити младић и бунтовник, заједно са многим интелектуалцима, нашао се тако поново на улицама Београда

02. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АПОКАЛИПТИЧНА ВИЗИЈА СВЕТА: По повратку у земљу Пекић се предано залагао за обнављање рада Демократске странке

01. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УСАМЉЕНИ СТРЕЛАЦ И ИЗГНАНИК: У Београду су сви понешто замерали Пекићу

31. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације