ФЕЉТОН - КЉУЧ ЗА РАЗЈАШЊЕЊЕ АТЕНТАТА: Пашић је 24. јуна распустио Скупштину и расписао изборе

БРАНКО Богдановић, стручњак за историју наоружања, пре извесног времена, новинарима "Вечерњих новости" изнео је занимљиве податке који такође упозоравају на неправедно скрајнуту чињеницу, која је важан, мада наоко само технички, кључ сарајевске афере.

Фото Архива

Богдановић наводи да никада нису изнесени прави докази о томе како су пиштољи дати атентаторима заиста набављени. У фабрици у Херсталу код Лијежа годинама је важила забрана давања на увид евиденције продатих примерака у периоду 1913-1914. године. То је трајало све док Ана фон Хоенберг, наследница замка Артштетен, управо оног у којем почивају Фердинанд и Софија, није преко својих веза дошла до података. - На маргинама документа, исписано руком, стајало је да су четири "браунинга" М1910 од 9 мм послата 1913. у представништво фирме у Београду, које је држао авантуриста Шарл Дусе (Charles Douss), инструктор мачевања на Војној академији. Пред атентат их је купио капетан Војислав Танкосић, члан "Црне руке".

Српска обавештајна служба, односно Апис, набављали су оружје "наган" од Драгомира Здравковића. Богдановић је појаснио да су бомбе биле старији модел, из 1896, па им је требало једанаест секунди да детонирају, што је омело Чабриновића. Корени приче о купцу "браунинга" налазе се у казивањима комите и каснијег политичара Драгише Стојадиновића, човека од поверења мајора Војислава Танкосића.

НЕДАВНО обелодањени извори Коминтерне указују да је шест бомби дао бивши комита Сима (Ђуре) Миљуш. Он је 1909. године побегао из Босне у Србију, како би завршио гимназију, а потом је био добровољац, комита у балканским ратовима. Из ратова је, као рањен и заслужан, на своју службу учитеља у источној Србији понео пушку и бомбе као награду. У Београду, где је дошао да полаже испите, 1914. срео је своје пријатеље из илегалне организације "Омладина", из које је изашао и Принцип. За њих је он, како каже, представљао хероја: "Ја сам знао да се ти људи спремају за борбу. О целој припреми атентата у Сарајеву ја сам знао." И наставља: "Своје бомбе, које сам добио, дао сам учеснику атентата Чабриновићу, а другом учеснику атентата Грабежу дао сам свој сопствени новац." Након што су атентатори прешли у Босну, прешао је и Миљуш, али су га власти као сумњивог ухапсиле. Међутим, против њега нису имале доказа.

У свом изјашњавању, Апис је својим надређенима, а тиме и влади, ускратио појединости о томе како је мајору Војиславу Танкосићу олако дао дозволу да "пусти" децу да "нешто покушају", те да је управо у току била акција да се све то опозове.

ПАШИЋ није био задовољан Димитријевићевим рапортом од 21. јуна, па је од министра војног тражио да отвори истрагу. Душан Стефановић је позвао пуковника Станка Цветковића, начелника судства Министарства војног, и предао му наведено изјашњење пуковника Аписа и Туцаковићев извештај Протићу, те наредио да оде у цивилу и обави истрагу у Шапцу и Лозници.

Ако се приме као аутентична она документа која су аустроугарске власти заплениле 1914. и приложиле за потребе судског процеса атентаторима, у једном од њих недвосмислено стоји да су војне власти и њихови органи на граници по "вишем наређењу" били под непрекидном паском локалних цивилних власти. Командир чете Јован Првановић упутио је 27. јуна 1914. притужбу, Пов. бр. 17, команданту V одсека граничне трупе: "У последње време чешће ми се ставља до знања да полицијске среске власти, по вишем добијеном наређењу, а тако исто и царинске власти, врше известан надзор над стражарима ове чете и да све, ма шта дознао, доставља поверљивим путем." Да је то било тако, казује и Коста Туцаковић, начелник Подринског округа, који је заменио Косту Јездића на сведочењу пред судом за официре у Солуну, 1917. године.

ДОКАЗИ Шарл Дусе, заступник фабрике оружја у Херсталу, и огласи за "браунинг", Фото Архива

НЕКА друга документа, наводно заплењена у Србији 1914. као таква, нпр. навођење деловодника мајора Косте Тодоровића, не могу се са сигурношћу прихватити и "падају" када се чита о његовим активностима на пребацивању ђака, односно његовој наводној комуникацији са вишим властима у Београду - да је наређење да заустави ђаке стигло прекасно јер су они већ прошли. Наиме, Коста Тодоровић је био повучен са границе у унутрашњост још у априлу.

Дакле, ово су сазнања о преносу убојног материјала и илегалном преласку појединих лица из Србије у Босну, која су српска влада, њен министар војни и начелник Генералштаба имали непуних недељу дана пре извршења атентата. Видимо да су се та сазнања углавном односила на време и податке локалних и централних органа за покушаје пребацивања тешких кофера, револвера и муниције после 22. маја/4. јуна 1914. године. Прави атентатори отишли су из Београда 15/28. маја и прешли у Босну 18. маја/1. јуна. Млади атентатори, тачније двојица њих који су илегално прешли, носили су четири пиштоља и шест бомби. Бомбе су држали око појаса, а пиштоље у џеповима. Трећи, Чабриновић, прешао је границу "легално", са Грабежовим пасошем.

У ПРИЛОГ "обавештености" одговорних о томе да се "очекује атентат" и бура, сведочи "непримерено" понашање првих људи војске. Војвода Путник, начелник Генералштаба, и сам је 14/27. јуна 1914. отпутовао на лечење у бању Глајхенберг у Аустро-Угарској.

Претходно је, 13/26. јуна, о путу обавестио министра Стефановића. Начелник Оперативног одељења већ је био на дужем одсуству ради лечења, са целом породицом. Министар Стефановић, члан владе која је "знала за план атентата", пустио их је на одсуство, и то баш у земље са којима се очекивао конфликт.

Краљ Петар је отишао у Врањску бању на лечење. Никола Пашић, који је поново задобио поверење да буде на челу Владе, "који зна" за "план атентата", распустио је српску Скупштину 24. јуна и најавио почетак кампање за августовске изборе, који су се имали одржати 14, а сазив Скупштине 23. септембра. Поред ових детаља, посланик Француске из Београда јавио је и да ће у Београду бити одржани бал и пријем поводом краљевог рођендана, 12. јула. Оно што је Пашић у то време сигурно знао јесте датум посете Франца Фердинанда Босни, који је био најављиван у медијима.

СУТРА: Мистерије око српског посланика

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВОЈВОДА ПУТНИК И АПИС О АТЕНТАТУ: Раде Малобабић је радио на ширењу обавештајне мреже

13. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ: Влада Србије је уредбама из маја 1914. године забранила преношење оружја и муниције преко Дрине

12. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

11. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

10. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

09. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧ ОДБИЈА ДИПЛОМАТСКО РЕШЕЊЕ: Ултиматум Србији је рађен да би био одбијен

07. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације