ФЕЉТОН - НЕМАЧКИ ЦАР ХУШКА ФЕРДИНАНДА: Надвојвода је јачао војску да потврди Монархију као силу

У СВОЈИМ сећањима, некадашњи аустроугарски министар спољних послова гроф Берхтолд оставио је забележено да је, после заједничког лова са немачким царем у Спрингену (крај новембра 1912. године), Франц Фердинанд напустио нека дотадашња гледишта и постао "одани и тврдоглави поборник рата".

Фото Архива

Његов боравак у Берлину дешавао се у време вишедневне посете аустроугарског начелника Генералштаба Блазијуса Шемуе, који је такође разговарао са Вилхелмом и Молткеом (22. новембра 1912). Фердинанд је од Вилхелма добио чврста уверавања у немачку подршку у сваком случају, посебно у односу према Србији и Русији. Полутајна посета Фердинанда и Шемуе Берлину одмах је изазвала забринутост у Петербургу, па се цар Николај II сместа састао са министром војним и генералима, и одлучио да се мобилишу Кијевски војни округ и делови Варшавског. До те мобилизације није дошло.

Историчар Франсоа Фејто у књизи "Реквијем за једну несталу империју" (1993) износи став да се Фердинанд, насупрот распрострањеним мишљењима да је био човек ратоборан и опасан по мир, у ствари залагао за мир и опирао авантуристичкој политици Берхтолда и свог пријатеља, генерала Конрада, двојице заступника агресивне политике на Балкану.

У ПРИЛОГ томе Фејто цитира једно писмо, настало годину дана пре атентата: "Ми морамо све учинити да сачувамо мир. Претпоставимо да се ангажујемо у рату против Србије. Можемо врло лако добити прву рунду, а онда? Цела Европа ће се сручити на нас и ми ћемо бити описани као ликвидатори мира. Ми морамо прво довести у ред нашу властиту кућу како бисмо имали иза нас сав наш народ пре него што помислимо на једну експанзионистичку политику."

Овај документ свакако сведочи о Фердинандовим ставовима када је Аустроугарска већ у лето 1913. године неприкривено претила Србији, те с тим наставила и у јесен исте године, за шта није имала европску, па ни немачку подршку. Међутим, једнако тако сведочи да ни Фердинанду није била далека идеја о експанзионистичкој политици. Он је чинио све да изгради моћну флоту и потврди Монархију као велику силу. Мађаре је сматрао реметилачким фактором. Био је у блиским пријатељским односима са немачким царем. То су чињенице.

ФРАНСОА Фејто, на кога се ослањају еминентни историчари Жан-Жак Бекер или Жан-Пол Блед, у својој чувеној синтези сматра, на пример, да је Фердинанд нерадо примао немачке савете у погледу аустроугарске политике према Србији. Тако га је, на пример, иритирало једно писмо немачког канцелара Бетман Холвега, у коме су га саветовали да аустроугарска политика према Србији не буде тако агресивна, како би се избегле компликације са Русијом и како не би угрозили "крхку биљку" немачко-британског приближавања.

Фердинанд је желео, према садржају неких његових приватних писама, које је објавио историчар Кан, да избегне рат, да не провоцира Русе и не стави на највећу пробу осећања Хрвата и Румуна. На крају Фејто формулише хипотезу: да је Фердинанд остао у животу, аустроугарска политика била би другачија и не би дошло до гурања у рат који се није могао локализовати.

ИСТОРИЧАР Жан-Пол Блед, у својој књизи о Францу Јозефу (1987), сматра да почетком 1914. године насупрот легенди, нема стварних доказа да је Франц Фердинанд хтео рат. По овом историчару, тачно је да је Фердинанд био груб антисемита, антимасон, до дна душе клерикалац, и засигурно не личност отвореног и толерантног духа. Међутим, није саветовао анексију 1908. године и није желео да чује за било какву акцију против Србије.

Као илустрацију, Блед наводи и примере да су и Фердинанд, као и цар Франц Јозеф, 1906. године били против Конрадовог предлога да се Србија тада нападне и уништи. Мада је Конрад Хецендорф тада био надвојводин штићеник и по његовој жељи доведен на положај начелника Генералштаба, Фердинанд је срочио писмо - инструкцију првом ађутанту генерала, мајору Брошу фон Аренау:

"Задржавајте, молим вас, Конрада. Треба да престане са својом ратничком грозницом. Било би дивно и врло пријатно самлети те Србе и Црногорце. Али чему јефтино стечене ловорике ако треба да их платимо европском кризом, ако потом морамо да се тучемо можда на два или три фронта не могући томе да одговоримо?"

ПА ИПАК, и историчар Жан--Пол Блед мора да констатује да је Конрад, са подршком Франца Фердинанда, постао претња аустроугарској дипломатији и њеној делатности после 1909. године. Тек је цар зауздао Конрада у намери да већ 1911. нападне Италију. Цар је подржао министра спољних послова Ерентала против начелника Генералштаба.

Овај француски историчар пропушта да помене да постоје различита мишљења о стварном држању Фердинанда током анексије и анексионе кризе (1908-1909). Владимир Дедијер наводи да га Редлих и Писаров држе за главног протагонисту, а да је Кислинг супротног мишљења. Но, важна су два писма из Вилхелмове и Фердинандове преписке из априла 1909, која бацају светло на укупне Фердинандове ставове. У писму Вилхелму, Фердинанд на једном месту каже: "Ми смо овде претурили преко главе заиста веома врела и узбуркана времена и стајали смо, па ко жив, да кренемо на доњи Дунав.

Ерентал је, мислим, свој задатак добро обавио, а ја сам у Конраду имао веома доброг помагача у свим ратним припремама. (...) Кад смо одједном после последње импертинентне ноте Србије у року од неколико часова ставили у покрет 30.000 људи из свих покрајина, све је ишло као подмазано, без и најмањег одгађања."

У СВОМ одговору кајзер Вилхелм је био егзалтиран. Између осталог, написао је: "Била ми је права радост што сам вам једном могао да будем добар секундант и (...) докажем свету, ad oculus, да кад две царске силе стоје удружено, Европа мора да слуша њихову реч (...) Твоје топло, отворено наглашавање у истом смислу дубоко (ме) дирнуло. Свакако могу да замислим како сте се, са чисто војничког становишта, Конрад, Ти и цела војска надали да ћете доспети у борбу (.) С друге стране, међутим, могли сте да направите дивну пробу за случај рата па да вам буде јасно да ли ће све функционисати. И дејствовало је брилијантно!"

СУТРА: БАЛКАНСКИ САВЕЗ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ: Дипломате Енглеске и Белгије су подржале атентат

21. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - АПИС ЗНАО ДА БЕЧ СПРЕМА НАПАД: Главни правац шпијунског извиђања био је према Ужицу и Ваљеву

20. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУПРОТНИ ТАБОРИ МЕЂУ ХРВАТИМА: У Сплиту се клицало Балканском савезу

19. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА НАДА У ОСЛОБОЂЕЊЕ: Косовски мит међу Јужним Словенима није замро

18. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СТРАХ БЕЧКИХ ВЛАСТИ ОД ЂАКА: Окупациона власт била је мењањала етничке слику Босне

17. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

3 1

ФЕЉТОН - АПИС ОБАВЕСТИО БЕЧ О АТЕНТАТУ: И шеф загребачке полиције је 20. јуна јавио за атентат

16. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације