ФЕЉТОН - ЦАРСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ СРБИЈЕ: У Конопишту је скован ђаволски план против светског мира

Др Миле Бјелајац

24. 08. 2021. у 18:00

ИСТОРИЧАРКА Аника Момбауер прихвата мишљење историчара Јиргена Ангелова да надвојвода Фердинанд није био нарочито популаран због свог иритирајућег карактера и политичких идеја.

ФЕЉТОН - ЦАРСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ СРБИЈЕ: У Конопишту је скован ђаволски  план против светског мира

Фото Архива

Аустријски Немци држали су да је превише наклоњен Словенима, а Мађари су га пак сматрали превише Аустријанцем. Известан број оних у Бечу који су били за обрачун са Србијом војвода је већ дуже време спречавао и његову смрт видели су као златну шансу.

Трагична је иронија што је његово убиство искоришћено као предтекст за рат. Момбауерова, као и Ангелов, пише да је Фердинанд чак покушавао да ограничи утицај начелника Генералштаба, Конрада. Конрад и Молтке одавно су жалили што је пропуштана шанса 1909. године.

Ипак, испушта се или превиђа чињеница да је средином децембра 1912. године Франц Фердинанд вршио утицај на цара да поново врати Конрада на место начелника Генералштаба. Генерал Шемуа, његов претходник с којим је путовао на сусрете са немачким царем у новембру, био је отпуштен уз почасти, а министра војске Морица фон Афенберга (Moritz von Auffenberg) заменио је генерал Александар фон Кробатин, заговорник рата као и Конрад. Кристофер Кларк избегава ову епизоду и уместо ње истиче да је Фердинанд упозоравао на опасност која прети ако ратни хушкач постане начелник Генералштаба. Кларк настоји да Фердинандову ратоборност ограничи на епизоду из новембра 1912, описујући га као противника анексије Босне - без навођења доказа - и као апсолутног противника "агресивног авантуризма".

БЕЧ ЈЕ ДОБИО СЛОБОДНЕ РУКЕ

НЕ тако давно, 13. септембра 2013, београдске "Вечерње новости" објавиле су нека занимљива сведочанства из сачуваних докумената Дамјана Бранковића, некадашњег представника Крупа за Србију, масона и Пашићевог повременог информатора. Папири су сачувани у полицијским досијеима из 1945. године и данас се налазе у Архиву Југославије: "Мени је у поверењу саопштено у Берлину да је ултиматум Србији спремљен у Потсдаму, и да је рат против Србије одлучен у Конопишту, између немачког цара Вилхелма и Франца Фердинанда", говорио је иследницима. "Ову вест саопштио ми је др Милон ( Wilhelm Million). Он ми је између осталог рекао да је Немачка дала Аустрији слободне руке у акцији против Србије, да изабере и узрок и време кад ће је напасти. Ја сам то саопштио нашој слободнозидарској ложи и Влади (Пашићу). Дејство ложе покушало је да рат осујети...

Тадашња влада, заузета је била непрекидно партијском борбом одстранила је сваки интерес од догађања спољне политике, тако је ушла у партијску агитацију." Бранковић је умро 1956. године.

КРИСТОФЕР Кларк, историчар о којем су мишљења подељена, такође жели да Франца Фердинанда одвоји од "ратне странке". Он инсистира на томе да је сукоб престолонаследника и Конрада у ствари био перманентан, те да је током 1913. и 1914. било више сучељавања. Додаје да је Конрадову позицију ослабила шпијунска афера пуковника Редла, у мају 1913, у коју је делимично био увучен и генералов син Курт. Сачувало га је посредовање шефа Фердинандове војне канцеларије, Броша фон Аренауа: "Било је питање времена када ће Конрад коначно отићи са функције." "Од случаја Редл", присећао се један од Фердинандових ађутаната, "начелник је био мртав човек [...] било је само питање одређивања датума за сахрану." "После наредних љутитих размена на маневрима у Босни у лето 1914, Франц Фердинанд је одлучио да се отараси свог проблематичног начелника Генералштаба. Да је надвојвода преживео своју посету Сарајеву, Конрад би био отпуштен са дужности. Јастребови би изгубили свог најодлучнијег и најупорнијег портпарола." Сцена коју описује Кларк пре личи на инцидент који се догодио током маневара у Немачкој, а не у Босни.

Још од јуна 1914, савременике, а потом и историчаре или учеснике дебате о кривици за рат, увек је интригирало о чему су разговарали или се договарали немачки кајзер и аустроугарски престолонаследник 12. и 13. јуна у Конопишту. Амерички историчар Сидни Феј (Sidney Fay), према тада доступним изворима (1928), тврдио је да се од важнијих политичких питања једино разговарало о држању Мађара према Румунима у Трансилванији.

Видели смо да су те сужене или нешто шире интерпретације блиске историчарима Жан Полу Бледу, Жан Жаку Бекеру и другима.

НА ДРАУГОЈ страни, у већ поменутим белешкама Василија Штрандмана из истог времена, којег је атентат затекао на одмору у Венецији, могу се видети и неки други детаљи. Он није имао потпуне информације од руске дипломатске службе о Вилхелмовом и Фердинандовом састанку у Конопишту, па је у разговору са бароницом Амбрози, супругом саветника аустроугарског посланства у Риму, искористио прилику да дође до неких информација.

Читамо: "Она ми је, уз осмех, казала да се ту ради о тајанственој "завери" против Србије. На мој извештачен приговор да је таква комбинација невероватна, она је додала да се не ради само о Србији него и о стварању независне Пољске, као и о ширим плановима преуређења Европе, у којима ће бити места за синове надвојводе Франца Фердинанда - Максимилијана и Ернеста."

Владимир Дедијер наводи да је још италијански историчар Албертини уочио у Конрадовим дневницима да се 5. јула 1914. помиње о чему се разговарало у Конопишту. Конрад је хтео да код самог цара провери какво ће држање заузети Немачка, пошто је рат неизбежан. Цар га је информисао да је Францу Фердинанду био поверио да пита Вилхелма током њиховог сусрета у Конопишту. Како је Цар рекао Фердинанд му је пренео да је немачки цар пречуо питање. Међутим, истог дана Конрад бележи шта му је рекао пуковник Мецгер (Metzger), начелник Оперативног одељења: "... на вечери на Илиџи надвојвода Франц Фердинанд рекао је да је цар Вилхелм у Конопишту изјавио: "Ако ми не нападнемо ситуација ће постати још гора"."

АЛБЕРТИНИ је, пише Дедијер, из догађаја у јулу 1914. закључио да је Мецгерова верзија била тачна. Истраживања потврђују да су се догађаји одиграли као што смо претходно навели. Додајмо да је Фердинанд по одласку немачког цара саопштио Берхтолду да су он и цар имали свеобухватну дискусију о свим могућим питањима и да су се у свему у потпуности сагласили. У својим мемоарима, објављеним 1938. године, аустроугарски пуковник Бардолф (Bardolff) износи да су у Конопишту двојица царева управо разговарала о односима Монархије са Србијом и Црном Гором. У свом познатом делу, Бернадот Шмит (Bernadotte Schmitt) изложио је своје уверење да је у Конопишту било разматрано питање превентивног напада. Историчар Заметица, поред ових запажања, износи мишљење да је информација коју је аустријски цар 5. јула дао Конраду - да се Вилхелм наводно оглушио о директно питање Фердинанда о безусловној подршци у случају ратног сукоба - у ствари била царева тактичка игра јер је у исто време његов изасланик седео у Берлину, у циљу изричите потврде онога што је било обећано Фердинанду у Конопишту. Ово је, каже Заметица, збуњивало историчаре који су читали Конрада.

СУТРА: Завере против Срба и Руса

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!