ФЕЉТОН - СРБИН РАДИ ЗА БЕЧКУ ТАЈНУ СЛУЖБУ: Дипломата Милош Богићевић је био класичан издајник

ЈЕДАН догађај - Солунски процес - такође је умногоме "допринео" у стварању контроверзи о Сарајевском атентату и узроцима Првог светског рата.

Фото Архива

Корени неких контроверзи леже у покушају организатора суђења да се оправдају пред савезницима и пред југословенским политичарима. Важно место имала је инсинуација да је влада имала један нарочит документ због којег пуковник Апис, Раде Малобабић и мајор Љубомир Вуловић нису могли бити помиловани. У тим настојањима своје место нашла је и пропагандна књига "Тајна превратна организација" (1918), којом је влада такође покушала да се оправда. По ослобођењу, контроверзе је изазвала и књига др Станоја Станојевића "Убиство аустроугарског престолонаследника Фердинанда" (1923). Овај, иначе цењени, историчар стајао је на позицијама владе у вези Солунског процеса. Потом, озбиљне расправе и несугласице побудила је и изјава некадашњег министра Љубомира Јовановића Патка, дата Алексеју Ксјуњину, да је "српска влада знала за атентат". Та изјава је била дата у време када се он посвађао са премијером Пашићем.

Највећу контроверзу произвело је писмо које је оптужени пуковник Драгутин Димитријевић Апис упутио Суду за официре и регенту Александру, а у коме је тврдио да је он организатор Сарајевског атентата и да је његов агент Раде Малобабић, тада оптужен за покушај атентата на регента Александра 1916. године, био тај који је то дело спровео. Апис није хтео да се тај његов рапорт расправља на судским седницама па дискусија није ни вођена. Овај рапорт садржавао је доста тврдњи и конструкција које би у суочавању са сведоцима морале да отпадну. Он се најпре може разумети на основу Аписове жеље да помогне Малобабићу и Мехмедбашићу, његовим агентима које су сумњичили и да су били аустроугарски шпијуни и које је због тога чекала смртна казна. Легендама су после рата допринели и сами црнорукци, суђени и несуђени на Солунском процесу. Такође, испредању прича допринеле су и поједине новине и уредници, који су Сарајевски атентат величали као прву искру ослобођења.

РАЗМАТРАЊЕ спорних питања у вези са учешћем српске владе у Сарајевском атентату и српско-аустроугарским односима пре рата готово да не може проћи без имена једне контроверзне личности - Милоша Богићевића. Како је и тада, али и данас, његово писање, или "прикривена" рецепција његовог писања (преко аутора који су га користили) у оптицају, ваља додати нешто више података о његовом раду и "доприносу".

За упућеног др Војислава Јовановића Марамбоа није било сумње да је некадашњи српски дипломатски чиновник др Милош Богићевић био класичан издајник своје земље. Јовановић износи да је Богићевић одавно пре рата, док је био дипломатски службеник, радио и као повереник немачке тајне службе. Француско министарство иностраних послова први пут је запазило његове интимне везе са немачком амбасадом док је као млад службеник радио у српском посланству у Паризу. Француско министарство скренуло је тада пажњу српском посланику др Миленку Веснићу на ову сумњиву делатност. Касније, 1915. године, посланик Француске у Србији, Боп, "поднео је српском министру иностраних дела у Нишу једну фотографију која приказује др Богићевића, тада отправника послова у Каиру, који је напустио своју дужност у Египту не обавестивши своју владу о томе и нашао се био у неутралној Швајцарској, где излази из зграде немачког посланства у Берну".

Јовановић наводи да је др Богићевић, према сазнањима француских органа, не само ступио у везу са немачким посланством у Берну, "већ да је преко овога добио немачки пасош, путовао у Берлин и вратио се у Швајцарску".

ПОСЛЕ тога, др Богићевић је био отпуштен из службе, а у литератури се понекад наводи да је "дезертирао из службе". Из Швајцарске је коначно отишао у Немачку, где је својевремено (1907-1914) био отправник послова. Био је Пашићев противник из крајње личних разлога.

Пашић је исцепао указ о постављењу Богићевића на положај посланика у Цетињу. Уместо на Цетиње, отишао је у Берлин, у рангу отправника послова. Пореклом из угледне породице, присталица Обреновића, издао је своју земљу и ставио се у службу Немачке. Тај рад наставио је до смрти, у Берлину 1938. године.

Своју предратну и ратну сарадњу са немачким државним службама Милош Богићевић наставио је после рата, као политички емигрант. Његова специјалност била је да под пуним потписом бившег отправника послова Србије у Берлину подржава немачке ревизионистичке тезе у односу на одлуке Версајске конференције о ратној одговорности. Заступао је, односно подржавао, тезу Берлина да је одговорност за рат на страни Србије и Русије. У суштини, деловао је као пропагандиста.

НАКОН дезертирања из српске дипломатске службе није требало дуго чекати на његово прво оглашавање. Под Богићевићевим именом у Цириху је у првој половини 1919. године изашла књига "Узроци рата", у којој се на Србију и Русију сваљује кривица "за избијање ратног пожара".

"У ставу човечног Европљанина пробуђене савести, Богићевић се том књигом представио као незаинтересовани сведок немачке одбране на Конференцији мира у Паризу. У ствари, ова тобож непристрасна публикација, која је долазила из једне неутралне земље и од писца чије име није било немачко већ српско", пише и оцењује Јовановић Марамбо, "није била ништа друго до реплика немачке "Беле књиге", која је такође објављена у мају 1919. године".

Као врстан познавалац српске грађе из Министарства иностраних послова, Јовановић Марамбо лако је утврдио да готово свих шеснаест српских докумената, који су дати у прилозима Богићевићеве књиге, до најмањих појединости одговарају документима која су објављена у немачкој "Белој књизи". Он констатује да је "истоветан не само избор докумената већ и сам текст њихових немачких превода. Као и преводи "Беле књиге", тобожњи Богићевићеви преводи поклапају се дословно, реч по реч са преводима др Фернлеа, израђеним у аустријском Државном архиву две године раније (1917). Већином се радило о документима које су аустроугарске окупационе власти откопале у манастиру Љубостиња код Трстеника и пребациле у Беч на анализу, не би ли се нашло нешто за накнадну потврду о одговорности службене Србије.

СУТРА: БЕЧ ФАЛСИФИКУЈЕ ДОКУМЕНТА

Препоручујемо

Фељтон

2 3

ФЕЉТОН - БЕЧ ФАЛСИФИКУЈЕ ДОКУМЕНТА: И Крлежа оптужује Русију и Србију за атентат

26. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАВЕРЕ ПРОТИВ СРБА И РУСА: Оскар Поћорек није се обазирао на упозорења о припреми атентата

25. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЦАРСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ СРБИЈЕ: У Конопишту је скован ђаволски план против светског мира

24. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БАЛКАНСКИ САВЕЗ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Младобосанци су радили по своме и нису послушали савет да одустану

23. 08. 2021. у 20:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НЕМАЧКИ ЦАР ХУШКА ФЕРДИНАНДА: Надвојвода је јачао војску да потврди Монархију као силу

22. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ: Дипломате Енглеске и Белгије су подржале атентат

21. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације