ФЕЉТОН - КРАЂА СРПСКЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ: Аустријанци су имали неограничен увид у српске архиве
АУСТРИЈАНЦИ су, још од 1940, највише били заинтересовани да дођу у посед свих оних фондова за које су мислили да чувају тајне о Сарајевском атентату, узроцима рата и тајним везама Србије и Русије.
Др Лудвиг Битнер сматрао је да треба учинити следећа потраживања:
а) документације аустроугарских војних формација (од бригаде навише), која је остала на територији Краљевине СХС после повлачења поражене војске;
б) повраћај архива ц. I к. Војног гувернмана из периода окупације Србије 1915-1918;
в) акта и архивалије плебисцитарне комисије коју су из Корушке понеле власти Краљевине СХС приликом повлачења;
г) повраћај архива аустроугарског посланства у Београду и аустроугарских конзулата на југословенској територији;
д) повраћај архива босанскохерцеговачког дела аустроугарског Министарства финансија, који је конфискован (реституиран) у Бечу фебруара 1919, под претњом оружане силе и др.
Осим тога, др Битнер је сугерисао да се чак и у случају очувања Југославије захтева овлашћење за неограничен увид у српске архиве, а нарочито српског Министарства иностраних дела до 1918. године, "јер се у њима налазе важни до сада неприступачни извори за предисторију светског рата нарочито о саучесништву српске (и руске) владе у Сарајевском атентату и о држању Русије, Енглеске и Француске пре избијања рата".
ОСВЕТОЉУБИВОСТ ПРЕМА СРБИМА
У РЕПУБЛИЦИ Аустрији, једној од наследница Аустроугарске, осећања код једног броја људи нису могла бити промењена преко ноћи. Уместо решења свих унутрашњих и спољних питања ратом, дошло је до слома целе државе и њеног силаска са историјске сцене. То је изазвало дубоке фрустрације, па и осећај мржње према виновнику тога зла.
Историјско наслеђе из 1914. није нестало преко ноћи. На ову чињеницу упозорио је на једном месту, поводом југословенске кризе, француски председник Митеран. Он је у разговору са Андреасом Папандреуом, 23. фебруара 1993, изнео следећу констатацију:
"Све је то био след грешака: немачка акција, америчка игноранција, оклевање Италијана, јер их је паралисала Света столица. У ствари, Немачка која себе сматра легитимним наследником Аустроугарске империје, преузела је на себе и сву стару аустријску осветољубивост према Србима."
Селектована и стилизована слика тог "виновника" (Србије и Срба) није настала преко ноћи, у току рата, већ је грађена годинама, упоредо са плановима о преуређењу Балкана. У првим годинама XX века, у више наврата било је покушаја да се исконструише повод за рат. Када се Сарајевски атентат коначно десио, ваљало га је повезати са Србијом. Медијска и дипломатска кампања, упркос одсуству стварних доказа о умешаности српске владе у заверу и намере, требало је да оправда "неприхватљиви ултиматум". Одлука о рату донета је док још није било доказа о лицима која су изашла у сусрет младобосанцима, који су се одлучили на акцију.
ПРЕМА списковима, у Аустрију (Беч) послато је преко стотину вагона архивске грађе. Због интересовања за Сарајевски атентат и узроке Првог светског рата, из фонда Министарства иностраних дела покупљени су записници са Сарајевског процеса 1914, затим бројни сандуци "Босанског архива" из истог министарства, акта Политичког одељења српског МИД-а, Архив српског Председништва владе и др. Тако се десило да се једном реституисана грађа поново вратила у Аустрију. Са грађом су отишли и поменути преводи др Фернлеа из 1916-1918. године. Покупљена су и бројна документа, преписке политичара и архивиста у Бечу, које су пратила коришћена, преведена и непреведена, акта.
Један од већих успеха ове специјализоване групе за налажење и отимање архивалија било је проналажење четири сандука дворске архиве, у децембру 1942. године. Сандуци који су 1941. били сакривени у селу Виљуши, пронађени су уз гестаповске методе Целнеровог помоћника, фолксдојчера Хајнца Фраја. Потказани сељаци су мучени и батинани, потом су двојица стрељана, а било је запрећено и спаљивањем целог села. Тек тада су мученици открили где се поменути сандуци налазе. Ове језиве приче Химлеровог београдског службеника остале су записане у његовој преписци и (нехотично) сачуване.
ПРОНАЂЕНА су, у тим папирима, два важна документа: концепт писма пуковника Драгутина Димитријевића Аписа из 1917. године, којим прима на себе да је организатор Сарајевског атентата, и писмо упућено регенту Александру.
Дакле, два пута у року мањем од тридесет година српске архивалије су пљачкане, претресане, дотериване. У дотеривање се свакако убраја и брисање коментара на маргинама самих аката, лепљење и потцртавање. Све то, наводећи детаље, описао је др Војислав Јовановић Марамбо. Резимирајући, он каже да је покушај "искоришћавања" донекле и успео први пут, јер су на основу селекције и припремног рада, после свршетка Првог светског рата, произашла Богићевићева "открића", која су имала извесног успеха на појединим странама.
ДРУГИ пут, у току Другог светског рата, није постигнут никакав успех, упркос свим злоупотребама: тенденциозан избор докумената, прикривање докумената неповољних по немачку тезу, слобода у превођењу и тумачењу, бескрупулозна употреба сумњивих докумената, па и свесне употребе фалсификата.
Ипак, изгледа да се Јовановић преварио. Много деценија касније, пред нама као да искрсавају, сада под другим називима, Битнерови и Иберсбергерови налази.
Као што је у српској историографији већ било познато, Иберсбергер, Битнер и Алојз Хајек објавили су књигу "Српска спољна политика 1908-1914" (1945), на основу грађе заплењене 1941. године. Историчар Бурц наводи да је остала мистерија шта се десило са трећим томом друге серије, за период од 26. маја до 6. августа 1914, који је штампан у неколико примерака.
KRAJ
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)