ФЕЉТОН - ИЗБОРИ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Све више се говори о феномену "ехо-комора" - људи ће махом читати ставове истомиљеника

ПОКУШАЈИ манипулисања већ су увелико потврђена чињеница, и то не само у Сједињеним Америчким Државама.

Фото Илустрација

Оксфордски универзитет је то недвосмислено објаснио у извештају из 2019. године: постоје државе које се служе информатичком пропагандом како би утицале на инострану политику. И саме мреже "Фејсбук" и "Твитер" пријавиле су да је из седам држава (Кина, Индија, Иран, Пакистан, Русија, Саудијска Арабија и Венецуела) било покушаја да се утиче на јавно мњење у другим земљама, а платформе су користили како би манипулисали грађанима, на пример, ширећи лажне вести на друштвеним мрежама, или започињући расправе.

Новинарка Мишел Голдберг наглашавала је 2018. у "Њујорк тајмсу" да су "руски тролови помогли Трампу да буде изабран" и да се дешавања на друштвеним мрежама одражавају "на стварни живот". Али, колико су ти системи делотворни остаје тек да се види. Студије на ту тему су малобројне и рађене су недавно, а резултати су још непотпуни. Године 2017. двојица економиста доказала су да је утицај друштвених мрежа на председничке изборе претходне године све у свему био незнатан: лажне вести у Трампову корист дељене су много више од оних наклоњених Клинтоновој, али их је прочитало премало људи да бисмо могли са сигурношћу да тврдимо да су утицале на коначни исход.

ОД ПОЧЕТКА двехиљадитих говори се о феномену "ехо-комора" и предвиђа се да ће због механизма друштвених мрежа и електронских претраживача људи на интернету махом читати ставове и вести својих истомишљеника. Валтер Кватрочоки, директор Лабораторије за науку о подацима и предавач предмета "Анализа друштвених мрежа" на Универзитету у Фоскари у Венецији, потврдио нам је: "Већа доступност садржаја донела нам је само више могућности да одаберемо, стога су наши избори знатно селективнији. Не тражимо корисну информацију, већ ону која нам се допада." Стога идеолошки или политички поларизоване вести могу тек незнатно да измене ставове бирачког тела.

Пре неколико месеци једна студија Универзитета Дјук изазвала је расправу и у оквиру саме научне заједнице. Истраживачи су хтели да сазнају да ли је руско дезинформисање на "Твитеру" изменило политичка уверења америчких грађана, а да би одговорили изабрали су узорак америчких корисника активних на "Твитеру", различитих страначких опредељења, које су раније питали за кога би хтели да гласају. Потом су после месец дана поновили питање и проверили колико је испитаника прочитало твитове са руских профила. Чини се да су резултати прилично јасни: они који су били изложени електронској пропаганди нису променили мишљење у већој мери од оних који никада нису дошли у додир с ботовима и троловима. Другим речима, ботови и сличне појаве на друштвеним мрежама нису језичак на изборној ваги.

СТУДИЈА је, као што смо рекли, изазвала бурне реакције (што показује колико је ова тема актуелна и битна и научној заједници) и због својих недостатака (међу којима је и претерано мали узорак), али она представља први занимљив покушај да се одговори на питања о утицају лажних профила на интернету. Ипак, до доношења коначног суда овај феномен мора још много да се проучава.

Становиште које се не може занемарити када говоримо о утицају деловања ботова на друштвеним мрежама на предизборне кампање односи се на њихову способност да јавну расправу скрену с одређених тема и усмере је на неке друге. Када се о некој теми много говори на "Твитеру", где има пуно новинара, онда ће та тема прећи и у друге медије, укључујући традиционалне, као што је телевизија. Тако ће допрети и до знатно шире публике него што је интернетска. "Поготово ако узмемо у обзир да је у Италији дигитални јаз велики и да збиља мали проценат становништва користи 'Твитер'", објашњава Роберта Брачале. Стручњаци говоре о постављању агенде (агенда setting), што је израз који се користи да се прикаже како медији успевају да наметну одређене теме у јавној расправи, не сугеришући људима шта да мисле, већ о чему да размишљају и у којим оквирима тумачења. Разуме се да за сваку тему постоји одређена политичка струја којој иде у прилог да се о томе говори (довољно је да се сетимо тема као што су имигранти или заштита животне средине).

КАКО бисмо боље схватили механизме онлајн пропаганде, разговарали смо с Кристофером Чеперничем, директором Опсерваторије за политичке и јавне комуникације Универзитета у Торину и стручњаком за предизборне кампање. Чепернич је одмах изразио сумњу: "Улога ботова је да повећају видљивост садржаја, али наука не може да потврди да постоји веза између ставова и поступака, између поруке и гласања." Глас се даје у накнадном, тачно одређеном тренутку. "Данас већина Италијана ту одлуку доноси тек на самом бирачком месту. Помислимо на све оно што се претходно дешавало, на количину порука којима је гласач био изложен пре тог тренутка. Не можемо да издвојимо само један чинилац и кажемо да је баш та и та порука била пресудна да гласач заокружи неко име на листићу."

Онлајн кампања је само једна (драгоцена) карика у ланцу. "Узмимо за пример Салвинија, политичара који је веома успешан на друштвеним мрежама. Лидер Лиге за север схватио је да није довољно да буде присутан само на интернету, већ да мора да се повеже с бирачима и на терену."

ПРОФЕСОР Чепернич прича о великом раду који стоји иза сваког Салвинијевог потеза, од сценографије до наступа, па и места где ће се направити селфији. "Његов однос с људима је непосредан, задржава се у маси, говори као обичан човек. Кад у неко мало место стигне позната личност таквог значаја, ма шта да о њој мислите, то јесте догађај. То је први елемент дигиталне стратегије", а потом долази телевизија, "која знатно увећава публику". Тек на крају долазе друштвене мреже и интернет, који су од суштинског значаја "јер повезују онлајн и офлајн". Није случајно што је на регионалним изборима у Емилији највећа претња Салвинију био покрет "Сардине", који је створен на интернету, али је до ударних термина на телевизијама с националном фреквенцијом стигао захваљујући десетинама хиљада људи које су изашле на улице и тргове по целој Италији.

ТРОВАЊЕ ЛАЖНИМ ВЕСТИМА

"И ДРУШТВЕНЕ мреже се међусобно разликују", објашњава Чепернич, "Фејсбук је ефикаснији, док 'Твитер' нема непосредан утицај, служи да би вести допрле до других медија". Чини се да је "Фејсбук" мање заштићен и од лажних вести. Да све друштвене мреже немају подједнак утицај, показали су и истраживачи оксфордског универзитета, који су испитивали ширење најпопуларнијих безвредних вести (junk news) у време избора за Парламент Европске уније 2019. године - причу о холандском политичару који је тражио да има халал плажу у Хагу; о младој Муслиманки коју су чланови породице убили и њено тело бацили у реку зато што је "под превеликим утицајем Запада"; као и некакав извештај који доказује да је Владимир Путин понудио финансијску помоћ за обнову катедрале Нотр Дам у Паризу. Те измишљене вести појавиле су се на "Твитеру" и прошириле на око четири одсто од укупног броја објава у другим медијима. Показало се да на "Фејсбуку" могу да добију чак четвороструко већу сагласност и лајкове у односу на тачне вести које објављују најугледнији медији.

СУТРА: СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МАНИПУЛИСАЊЕ ЈАВНИМ РАСПРАВАМА: У лову на лажне ботове најпоузданији је програм "Ботометер"

15. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРИКОВИ ЗА НАВЛАЧЕЊЕ КУПАЦА: У тренутку продаје бот с пуно пратилаца више вреди

14. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈЕЗДА КИБЕРНЕТИЧКИХ ТРУПА: Појединац управља стотинама налога

13. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛОВ НА ПОЛИТИЧКЕ БОТОВЕ: Поједини политички лидери су перфидно осмислили својеврсне наградне игре преко друштвених мрежа

12. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРОПАГАНДА СА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА: У чак 70 земаља забележен неки вид злоупотребе током предизборне кампање

11. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗБОРНА КАМПАЊА ПРЕКО УДВАРАЊА: Бот је трагао за бирачима где је мала разлика између две странке

10. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације