ФЕЉТОН - ГРЕШКЕ РОБОТА ИНВЕСТИТОРА: Иза крахова на берзи стоји намерна манипулација тржиштем

ОНАЈ ко погреши може да заврши на суду, а одскора је потврђено да ни трговински алгоритми нису изузетак.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА Профил бота за тржишне манипулације, Фото Танјуг/AP

У пролеће 2019. много се говорило о боту који је доспео пред судију Трговинског суда у Лондону због низа погрешних инвестиција и губитка великог богатства. У првом процесу у оквиру којег се на оптуженичкој клупи нашла "вештачка интелигенција", умешани су имућни син једног од власника познатог фонда за улагање у некретнине и једна лондонска инвестициона компанија. Консултанти те компаније су милијардеру представили К1, алгоритам дубоког учења, специјализован за инвестиције, који је, по њиховим речима, способан да на основу анализе текстова из новина и са друштвених мрежа предвиди кретање акција и реагује у складу са тиме. Магнат им је поверовао и уложио две и по милијарде долара, са амбициозним циљем да ту суму удвостручи. Али ствари се нису одвијале као што је било предвиђено.

Када је износ губитака достигао 20 милиона долара, инвеститор је одлучио да деактивира бота и да га изведе пред суд заједно са фирмом која га је препоручила, како би надокнадио губитке. Са друге стране, лондонска фирма је тражила провизије за рад К1. Судски процес је требало да се заврши 2020, и још не знамо ко је у њему победио. Свакако, догађај је веома занимљив, будући да је закон по први пут принуђен да одговори на још увек неразрешено питање: у случају да робот погреши, ко ће бити дужан да плати за његове грешке?

КАДА роботи раде, постоји могућност да искрсну различити проблеми, укључујући и финансијске. Питања могу да буду техничко-практичне (алгоритми греше, понекад баш озбиљно) и етичке природе, укључујући и проблем црних кутија, када није могуће схватити одлуке робота. Када се ради о вештачкој интелигенцији, машина има известан степен аутономије, али у сваком случају постоји особа која је ту машину програмирала, бар у почетној фази учења. Преносећи догађај са оптуженим алгоритмом, лист "Соле 24 Оре" предвиђа да ће се у процесу вероватно ићи на утврђивање објективне одговорности творца софтвера, или ће клијент морати превентивно да прихвати ризик, будући да је сопствено богатство поверио машини способној да самостално размишља и доноси одлуке.

Ма каква била коначна одлука судије, пресуда ће представљати полазну тачку за грешке алгоритама у будућности. Између осталог, и зато што постоји конкретна опасност да се направе озбиљне грешке. На пример, може се десити да алгоритми поверују лажним вестима, попут оних о оставци јужноафричког председника Џејкоба Зуме, објављених на једном непоузданом сајту почетком 2018. Трговински алгоритми су у то поверовали, можда и зато што је, како пише на Блумбергу, иронија судбине желела да истог дана пропадне једна свемирска мисија која није имала никакве везе са јужноафричким председником, али је носила назив "Зума" . Истинска вест о паду "Зуме" (америчког војног сателита који се срушио у океан), удружена са погрешном објавом на сајту за лажне информације, довела је дотле да су вештачке интелигенције биле убеђене да је дошло до промене председника у Јужној Африци. И будући да је главни "Зумин" опонент обећавао политичке промене које ће довести до привредног раста, почели су да инвестирају у јужноафричку валуту ранд, чија је вредност нагло скочила. За свега неколико минута ранд је порастао за 1,2 посто у односу на долар, да би потом нагло пао после изненадног удара.

СЛИЧАН догађај се одиграо 2013, када је налог америчке агенције Асошијетед Прес био хакован, а са њега твитована вест (очигледно лажна) о експлозији у Белој кући, у којој је наводно рањен тадашњи амерички председник Барак Обама. Накратко је дошло до пада вредности акција на америчким берзанским листама, да би се потом вратиле на почетну вредност. Друга порука која је преварила робота трговца акцијама био је твит платформе за финансијске вести у реалном времену "Дау Џоунс Њузвајр" (Dow Jones Newswire): објављено је да Google купује Apple за девет милијарди долара. Радило се заправо о грешци која се поткрала током једног испитивања. Алгоритми су поверовали и почели да продају акције компаније Apple.

Алгоритми високофреквентног трговања су такође изазвали "флеш крешеви" (flash crash) 6. маја 2010, када је индекс Дау Џоунс забележио пад од преко хиљаду бодова за само десет минута (да би потом успео да поврати свега 70%) . Израз flash crash управо означава изненадни пад цене неког финансијског инструмента (валуте, акције) праћен подједнако наглим скоком.

Сличних појава је било и раније. Пре догађаја са роботом за трговање поједини "флеш крешеви" су могли да буду изазвани људском грешком у куцању, на пример ако би неки оператер омашком у свој налог укуцао једну нулу више.

ТАКОЂЕ, постојала је могућност да иза муњевитих крахова стоји намерна манипулација тржиштем, која је подразумевала издавање бројних налога за продају по цени која је далеко нижа од тржишне, након чега би они били брзо поништавани. Тај незаконити метод се назива "спуфинг" (spoofing) и постоји већ годинама.

Алгоритми високофреквентног трговања данас појачавају дејство "спуфинга", јер када вредност неке акције падне испод граничне, сви софтвери готово истовремено почињу да је продају, спуштајући рапидно цену (неупоредиво брже од правих оператера). То се догодило 6. маја 2010. Тог дана ништа није наговештавало да ће доћи до тако крупне осцилације на берзи: ниједна посебна вест, нити специфичне економске или финансијске околности. А према неким проценама тада је "флеш креш" поузроковао губитак од 1.000 милијарди долара у акцијама. И у овом случају на сцену је ступила "Комисија за берзу и хартије од вредности" (SEC), која је након пет година истраге, разних испитивања и лутања, открила да је читав механизам покренуо један британски берзански трговац, касније окривљен за "споофинг" и манипулације на тржишту. Иначе, он је све спровео у дело из своје канцеларије у Лондону уз помоћ једног компјутерског софтвера.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УТИЦАЈ ИНТЕРНЕТА НА БЕРЗУ: На нас утиче оно што пише у порукама, а не њихова тачност

22. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЕЛЕКТРОНСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИГРЕ: "Инстаграм" плаћен милијарду долара, а још није зарадио ни цент

21. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДИГИТАЛНИ ЛАЖОВИ У ДУБИНИ ДУШЕ: У пракси је све већа злоупотреба приватних снимака

20. 09. 2021. у 19:03

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЈБЕР - РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ: Слабе тачке друштвених мрежа утичу на јавно мњење

19. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

1 1

СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

18. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИЗБОРИ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Све више се говори о феномену "ехо-комора" - људи ће махом читати ставове истомиљеника

17. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације