ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи, одувек су користили новац

ПАРЕ, паре покрећу свет, политику и ногомет... oвако пева "Забрањено пушење" и ово је само једна од песама широм планете која за тему има новац као средство којим можете све, а без њега скоро ништа.

Крунидбени динар цара Душана, Фото Народни музеј у Београду

Паре су од давнина биле посредник у размени између људи и држава. Иако постоји веровање да су древни Феничани измислили новац, истина је да је он настао још у седмом веку пре нове ере у Лидији, која се налазила на простору западне Анадолије, а данашње Турске. Баш у близини Ефеса и куће за коју се верује да је у њој живела Божја мајка.

Где су паре ту су и банке. Оне чувају наше уштеђевине, дају позајмице, омогућавају да купимо оно што у овом тренутку немамо, па да уз надокнаду месецима и годинама тај новац враћамо. Осим грађанима, банке су насушно потребне и привреди. Најјаче државе света имају најбоље банке. Управо ове институције најјасније говоре о стању у једној земљи. На нашем банкарском тржишту последње две деценије више је него динамично. Од снажног уплива страног капитала, до скорог укрупњавања тржишта. Најновији случај је аквизиција једне српске приватне банке, која је покуповала бизнис регионалне институције од Триглава па скоро до Ђевђелије.

КОД нас о интересу банкара брине Удружење банака Србије, које ове године слави век постојања. Ипак, пре анализе банкарског сектора и рада Удружења подсетићемо на настанак наше валуте и банкарства.

Као и сви народи, и Срби су одувек користили новац. Некада су га звали перперима, некада грошима, али се одомаћио назив динар. Име је настало још из римског вакта јер се ономад пазарило у денаријусима.

Однедавно названи Северномакедонци, од осамостаљења њихове републике у оптицају имају денаре. Дојучерашња браћа Хрвати до половине деведесетих плаћали су "хрватским динарима", док се нису одлучили да своју валуту назову куном. Дугачак је списак земаља које су одабрале динар као еталон њиховог богатства, односно да им он буде национална валута. Тунис, Алжир, Ирак, Кувајт, Либија... само су неке од земаља где је динар званично средство плаћања.

НАШЕ динаре штампали су - владари. Ипак, званично и законски прописано ковање прописано је у време владавине Немањића. Средњовековна Србија имала је правила како се паре производе и шаљу у промет. У члановима 168, 169 и 170 Душановог законика озакоњено је ковање новца, а ови прописи су озваничени на Сабору у Серу 1354. године, пет година након што је један од наших највећих владара усвојио свој надалеко чувени законик.

Златари којима је владар дао дозволу могли су да кују паре, а биле су предвиђене драконске казне за оне који би се осмелили да нелегално производе новац. Развој ове праксе прекинула је турска окупација, па смо се динару вратили када је наша држава ослобођена.

ОБНОВЉЕНА Србија није одустала од своје валуте. Динар је некад вредео више, некада мање. Имао је потпору у злату, па није губио вредност, као у новијем времену када имамо периоде стабилне и снажне валуте, потом њено слабљење... Ипак, развојем цивилизације и држава, контрола токова новца, али и законито позајмљивање или трговина појавила се као насушна потреба. Као и у развијеном свету и код нас у обновљеној Србији дошло је до отварања првих банака.

На заседању Народне скупштине Србије 29. септембра 1867. године, за време владавине кнеза Михаила Обреновића, одобрен је посланички предог да се "скује српска монета".

Први пут после 400 година. Пет месеци касније 15. марта 1868. донето је решење о ковању новца у ослобођеној Србији. Потом је 1873. године усвојен Закон о ковању сребрне монете. Иако је постојао предлог да се нови српски сребрењаци зову србљак од тога се одустало и задржан је динар, који је био подељен на сто пара. Овај закон је један од историјских јер је од обнове независности први пут у ослобођеној Србији правно регулисан новчани систем.

НАКОН обнове независности и враћања валуте и њеног законског уобличавања створио се предуслов да и код нас као и у земљама западне Европе почне да се развија банкарски систем.

Улогу банака на почетку је имала држава, која је пре новчаних завода и банака, кроз Управу фондова пласирала трогодишње кредите, односно позајмице са каматном стопом од шест одсто. Због недостатка новца држава је централизовала Управу фондова и на тај начин незванично формирала прву хипотекарну банку 1862. године. Из данашњег угла Управа фондова могла би да буде претеча Народне банке Србије.

Убрзо је основана прва банка у нашој држави. Дана 3. јуна 1869. године основана је Прва српска банка, са оснивачким капиталом од милион дуката или 12 милиона динара. У неразвијеном и нерегулисаном тржишту ова установа је банкротирала након две године.

Пре пропасти Прве српске банке 1871. године приватним капиталом основана су још три новчана завода: Београдски кредитни завод, Смедеревска кредитна банка и Ваљевска штедионица. Годину касније оснива се Шабачка штедионица, а 1882. Београдска задруга и Српска кредитна банка, као прва банка са страним капиталом. Недуго затим отворена је и Обреновачка штедионица.

ПОЈАВЉИВАЊЕМ новчаних завода и банака, али и уплива страног капитала држава је морала хитно да регулише ову област и 6. јануара 1883. године основана је Народна банка Србије. Занимљивост на почетку рада Народне банке је да је поменутим законом било предвиђено да тадашњи министар народне привреде потврди упис њених акција, али је то пропустио, па је кад су разрешене ове бирократске грешке званично почела са радом 16. марта 1884. године.

Регулатор је могао да ради свој посао, а банкари су били препуштени тржишту. Уследили су балкански ратови, потом Велики или Први светски рат и велика разарања државе и привреде. Краљевина Србија је под своје скуте примила нове територије и основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

ТРИ године од краја сукоба, притиснути великим захтевима и проблемима са наплатом зајмова банкари су одлучили да заштите своје интересе. Тако су 4. децембра 1921. године одлучили да оснују Удружење банака, које већ сто година штити њихова права и заступа њихове интересе. Задатак Удружења је, како стоји у оснивачком акту, да чини представке надлежним властима по питањима од опште важности и заједничког интереса новчаних завода, да пред властима као и у разним комисијама и изасланствима представља Удружење банака као целину и да говори у њихово име, да преко свог листа расправља сва важнија питања из области економске и финансијске и да ствара према потреби заједничке установе, ради што боље заштите својих интереса. Оснивањем ове професионалне заједнице може се рећи да је Србија добила професионално банкарство.

СУТРА: Брана преварантима и шпекулантима

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ И ДАНИ: Самоћу и чемер удовца покушавао је да надомести путовањима

02. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НОБЕЛОВАЦ ПОМАЖЕ СИРОТИЊУ: Иво Андрић је био беспрекорно тачан човек

01. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАНОНАДА НА НОБЕЛОВЦА: Бошњаци тврде да се Андрић само Србима додворавао

30. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

3 7

ФЕЉТОН - ВЕЛИКО РИВАЛСТВО СА КРЛЕЖОМ: Андрић је брзо прохујао кроз све језике на свету

29. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације