ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били су златни дани Удружења банкара
УДРУЖЕЊЕ банака своју информативну делатност данас остварује пре свега преко свог часописа "Банкарство", веб-сајта и електронског билтена.
Када је 1971. године покренут часопис "Југословенско банкарство" редакција и сви запослени у Удружењу нису ни слутили да је такав један часопис постојао и пре рата, али и да је Удружење банака у свом раду од 1921. до 1941. имало и свој билтен. Осим тога у "Привредном прегледу" од 1923. до 1927. као резултат договора са Удружењем банака у сваком његовом недељном броју објављен је текст о Удружењу или пак прилози генералног секретара и других активних чланова Управног, Извршног и Надзорног одбора.
Часопис "Југословенско банкарство" променио је име у "Банкарство" 2003. године не слутећи опет да је један такав часопис постојао и у Краљевини Југославији. Према доступним подацима, а њих је мало, главна администрација 1930. године била је у Загребу. То је, како је на корицама било написано, био "економски мјесечник Срба, Хрвата и Словенаца".
Осим главне администрације Банкарства, у Загребу на Капитолу се налазила и Економска библиотека Банкарства. Постојале су три редакције: у Београду, Љубљани и Загребу.
Главну редакцију чинили су: Љубомир Косиер из Берлина, Константин Чутуковић из Осијека, Никола Станаревић из Београда, иначе активни члан Управног одбора Удружења банака, др Густав Грегорин из Љубљане, проф. др Станко Дежелић и Милан Крешић из Загреба. Чланови редакције били су: др Владан Благојевић, Душан Узелац и проф. Бранислав Тодоровић из Београда, Крунослав Бего из Сплита, проф. др Мирко Кус-Николајев из Загреба и Аполон Еропкин из Земуна.
ПРИЧА о часопису не би била потпуна ако не бисмо поменули Почасни одбор а имена његових чланова на најбољи начин показује значај који му је дат у креирању економске мисли тадашње Краљевине. Ту су били: др Милан М. Стојадиновић из Београда, министар финансија Краљевине Југославије и потпредседник Београдске берзе, Игњат Бајлони из Београда, гувернер Народне банке Југославије, али и председник Централне индустријске корпорације и индустријалац, Мигуел Михановић из Буенос Ајиреса, индустријалац, бродовласник, члан управе Паробродарске централе, Југословенски Лојд, С.Д. Александер из Загреба, председник Савеза индустријалаца и потпредседник Централе индустријских корпорација, Никола Берковић из Сарајева, председник Трговачко-обртничке коморе и потпредседник Земаљске банке за Босну и Херцеговину, др Мехмед Спахо из Сарајева, бивши министар финансија и трговине Краљевине Југославије, бивши народни посланик, др Гедеон Дунђерски из Новог Сада, председник Новосадске продуктне и ефектне берзе, председник Јадранско-Подунавске банке у Београду, велепоседник и индустријалац, др Влада Марковић из Београда, председник Управног одбора Удружења банака и потпредседник Извозне банке, Фран Петриновић из Лондона, индустријалац, члан Управе Паробродског друштва Југославије, Лојд и директор фирме Babburizza, Lukiovich and Cie, Алојзиј Тyкач из Љубљане, генерални директор Љубљанске кредитне банке.
ПРЕДРАТНА ИНФЛАЦИЈА И СЛАБЉЕЊЕ ДИНАРА
ДВАДЕСЕТА седница Скупштине Удружења банака одржана је 27. априла 1941. године, двадесет дана након немачког бомбардовања Београда. У извештају о претходној години истиче се да је цела била ратна. Новчано тржиште је било ликвидно и под утицајем инфлације. Новчаница у оптицају је било у изобиљу. У односу на крај 1938. године крајем 1940. било је дупло више новчаница у оптицају. Било је у значајној мери и тезаурисања новца (регулисања количине новца у оптицају) које није било израз поверења у динар. Динар који је много изгубио од своје куповне моћи био је ипак платежно средство и као такав скриван за сваки случај и невољу.
УЗ ОВА имена и југословенске ауторитете из тог времена, још важније је било да су два члана овог почасног одбора била двојица најпознатијих Срба на свету. То су, како је записано у импресуму часописа: др Михаел Пупин из Њујорка, професор Универзитета Колумбиа у Њујорку, и председник Удружења америчких инжењера, и Никола Тесла, такође из Њујорка, инжењер и индустријалац. Зато се може рећи да су ово били златни дани Удружења између два велика рата.
У годинама пред Други светски рат Удружење се борило на све начине да уреди финансијско законодавство. Од 1930. године покушавали су да омогуће доношење закона о банкама, али нису успели. Овакав правни акт је донет тек по окончању светских сукоба. На конференцији представника свих професионалних организација новчаних завода, одржаној те године у Београду, донета је резолуција која гласи: "Прилике налажу и потреба изискује, да се донесе закон о банкама, којим би била регулисана сва питања која се тичу новчаних завода, а да се не третирају поједина питања законом о обртима или другим којим законом. Сређени односи банака законом о банкама омогућили би умногоме сређивање кредитних прилика на домаћем тржишту и допринели би подизању кредита самих банака па и државе."
Удружење банака примило је на себе да прикупи материјал и да састави основу за израду Предлога закона о банкама. И ово је то учинило, о састављеној основи било је дискусије у многим седницама Управног и Надзорног одбора и стављене су примедбе, односно напомене, код појединих параграфа. Тај елаборат је оштампан и првобитно је имао бити упућен свима банкама, члановима нашег Удружења, на мишљење. Али се од те замисли одустало и прихваћена је идеја да се упути претходно свим професионалним организацијама на мишљење, да ове именују своје делегате, те да они саставе нацрт предлога закона о банкама. Тај нацрт имао би бити оштампан и разаслат свима банкама у земљи на мишљење. Када се прикупе сва мишљења, онда би исти делегати саставили дефинитиван текст предлога закона. И предлог је учињен од Удружења да састанак делегата буде 11. и 12. јануара 1931. године у Загребу."
МЕЂУТИМ, дошло је до одлагања, па је Удружење банака решило да се врати свом првобитном предлогу и консултује своје чланице одредивши рок до 1. марта 1931. године када писмено банке треба да Удружењу доставе своје мишљење. И поред ангажовања Удружења у наредних десет година није дошло до његовог усвајања. То се десило много година после Другог светског рата.
Ипак, Удружење је ипак користило свој утицај и успевало да допринесе доношењу великог броја закона. Заједно са банкама - својим чланицама активно је учествовало у изради Закона о заштити земљорадника, у измени и допуне Закона о Народној банци Југославије и Закона о конверзији земљорадничких дугова.
Половином тридесетих година прошлог века банкари су се нашли у великим проблемима Оснивачи Удружења банака на XV скупштини, 21. јуна 1936. године, тражили су слободно утврђивање камата према понуди и тражњи новца. Како су наглашавали "каматњак је стално ишао надоле и пре максимирања". Том мером је ојачано неповерење улагача и неке банке је довело до краха. Због тога је новац из банака отишао у руке зеленаша. Истицали су да је за враћање неопходног поверења које представља најчешћи основ за нормалан развој привредног живота дефинитивно решење питања земљорадничких дугова.
СУТРА: ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА
Препоручујемо
ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце
06. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик
05. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу
04. 12. 2021. у 18:00
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)