ФЕЉТОН - ХАОС ОКО СТАРЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ: Велика инфлација је решена програмом "деда Аврама"

Душан Стојаковић

11. 12. 2021. у 18:00

ВИСОКА инфлација 1989. године успешно је превазиђена и банкарски сектор је био пред новом шансом. Повезивање са иностраним банкама у претходним деценијама довело је до обнове берзе. После пола века паузе почела је са радом Београдска берза, али под називом "Југословенско тржиште капитала".

ФЕЉТОН - ХАОС ОКО СТАРЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ: Велика инфлација је решена програмом деда Аврама

Драгослав Аврамовић / Фото САНУ

Савезна комисија за хартије од вредности је 16. фебруара 1990. године, донела одлуку о давању одобрења за почетак рада Тржишта. Први берзански састанак одржан је 27. фебруара 1990. На овом састанку трговало се обвезницама Фонда за подстицање брзог развоја привредно недовољно развијених подручја тадашње Социјалистичке Републике Србије.

Удружење је веома помогло конституисању Тржишта новца и краткорочних хартија од вредности и Југословенског тржишта капитала јер је учествовало у изради пројекта Тржишта, образовању оснивачких одбора, изради норма тивних аката и др. Посебно се на свим овим пословима ангажовао Извршни одбор УБЈ.

За послове са становништвом урађено је више анализа којима је сагледан утицај девизног пословања, девизне штедње и мењачких послова на доходак банака и дато више предлога за његово унапређење. У претходном периоду урађено је и донето више стандарда и одговарајућих упутстава за њихову примену у банкама.

У УДРУЖЕЊУ је дефинитивно обликован Програм стручног оспособљавања, усавршавања и иновације знања банкарских радника. Он је обухватио: стручно оспособљавање за рад у банкама, усавршавање за одређене банкарске послове, иновацију знања и упућивање на стручну праксу у специјализоване и друге банке у земљи и иностранству. У коначан избор и начин формирања "банкарске школе" укључиле су се и стране банке.

City Bank је Удружењу понудила стручну помоћ у оснивању школе са образовном функцијом. Друга понуда стигла је из Светске банке. У НБЈ одржан је састанак са представницима Светске банке и југословенских банака на коме је изнет њихов концепт оснивања Југословенског развојног банкарског института. Он би на почетку покрио истраживачке и обрaзовне потребе банкарске професије а касније и целокупан финансијски сектор.

Развојем би се дошло до његовог конституисања као самосталног правног субјекта - мешовитог деоничарског друштва са финансијском партиципацијом НБЈ, банака, Тржишта капитала и иностраних финансијских институција.

ПЛАНОВИ су били амбициозни, али распад СФРЈ је осим бивше државе "растурио" и финансијски сектор. Отцепљење Словеније и сукоби у Хрватској довели су до херметичког затварања Србије и Црне Горе, које нису желеле да напусте Југославију. Одлуком тадашње Европске економске заједнице из Рима 8. новембра 1991. године о блокади Србије и Црне Горе званично је означена блокада банкарско-финансијског сектора. Практично она је почела много раније и то изостајањем подршке владиних институција развијених земаља за осигурање из возних послова у Југославији. Суспендовани су готови сви међународни зајмови, а Eксим банка, највећи гарант иностраних кредита одобрених Југославији, сврстала је Југославију међу земље највећег могућег ризика.

То већ крајем 1992. године уводи Србију и Црну Гору у хиперинфлацију и појаву пирамидалних банака, које су, обећавајући високе камате на девизне улоге, буквално опљачкале грађане. Велики број државних банака није био у могућности да сервисира девизне депозите, који су касније названи "стара девизна штедња". У новембру 1992. године скок цена износио је 20.000%, у децембру - 180.000%, у јануару 1993. - 300.000.000%. Током 1992. године пет пута је проглашавана девалвација динара. За само 24 дана јануара 1994. године раст цена је био на милионском нивоу, раст курса 3.160 пута је био већи од курса 31. децембра 1993. године.

БИО је то аларм да нешто под хитно треба да се промени. На место гувернера Народне банке долази Драгослав Аврамовић. Прва мера Програма реконструкције монетарног система и стратегије економског опоравка Југославије била је увођење новог динара као средства плаћања. Одлуком о образовању курса динара средњи курс новог динара утврђен је према немачкој марки у односу 1:1. Колико-толико стабилизован је финансијски систем државе, али банке су патиле од хроничне неликвидности.

У монографију "Заједничка кућа свих банака", коју је за потребе Удружења банака Србије 2006. године написала Светлана Пантелић, забележено је да у 1997. долази до раста производње, стопа инфлације је испод 10%, курс је 3,3 динара за немачку марку, остварен је пораст извоза и смањење увоза. Пословање банака у земљи одвијало се у још нерегулисаним односима са иностранством, нерешеним питањем депоноване девизне штедње и неутврђене методологије за санацију банкарства. На територији Југославије пословало је 108 банака, а Народна банка је у овој години одузела дозволу за рад још двема банкама, па се број таквих банака повећао на 17.

СЛЕДЕЋЕ године отворен је нови политички проблем, сепаратистичке тежње на Косову и Метохији, Београд се нашао пред новим политичким притисцима што је проузроковало ново "клецање" привреде. У 1998. раст курса динара је био 81,8 одсто, а раст цена на мало до краја године 44,3 процента. Већ у марту 1999. године дошло је до НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе и читава привреда, а са њом и финансијски систем су поново ушли у дубоку кризу. Покушаји да се, после примирја и Кумановског споразума, којим Београд привремено губи суверенитет над 15 одсто укупне територије Србије, односно Косова и Метохије, брзом обновом земље изађе из кризе нису дали велике резултате. У држави се појавила нова политичка криза која је кулминирала изборима 24. септембра 2000. године, на којима је дотадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића победио кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница. Владајућа Социјалистичка партија Србије тврдила је да треба да се изађе у други круг избора док су из ДОС-а тврдили да је Коштуница већ победио. Све је кулминирало великим протестом у Београду 5. октобра, којима је дошло до промене власти, али и укидања санкција међународне заједнице, што је довело до потпуно нових услова и за развој банкарства, које траје и данас.

СУТРА: ОД ИНФЛАЦИЈЕ БАНАКА ДО УКРУПЊАВАЊА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

ЦИФРА ОД КОЈЕ ЋЕ ВАМ СЕ ЗАВРТЕТИ У ГЛАВИ: Ево колико су зарадили Тајсон и Пол за боксерски спектакл