ФЕЉТОН - НАЈЗАД СТИЖЕ ПОЗИВ ИЗ БЕОГРАДА: Домаћа јавност није Светислава Пешића дочекала оберучке

ДОК сам био у Америци, добио сам позив из Кошаркашког савеза Југославије. Звао ме је тадашњи генерални секретар Предраг Богосављев. Рекао ми је да зна да сам у Америци.

Председник КСЈ Жељко Церовић и Кари Пешић / Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

"Имали смо разговоре у Савезу и идеја је да ти будеш селектор. Добио сам задужење да ти се обратим у име Председништва КСЈ и да те обавестим о томе. Разговарао сам са председником Савеза Жељком Церовићем, Миодрагом Бабићем и председником Стручног савета Драгославом Ражнатовићем. Сви у Савезу би желели да преузмеш репрезентацију." Знао сам да репрезентација тражи селектора, пошто се Жељко Обрадовић повукао после Олимпијских игара у Сиднеју 2000. Међутим, хтео сам натенане да размислим о свему.

"Хвала пуно, али о томе могу да размишљам тек кад се вратим у Европу", рекао сам Богосављеву и предложио да се сретнемо првом приликом.

ПРВИ који је од мене сазнао да сам добио понуду да будем селектор репрезентације био је Дивац. Тада сам био на Флориди. Звао сам га и рекао му да ме занима шта он мисли о томе. Казао ми је да му је драго што сам добио ту понуду и да је то идеално решење за репрезентацију! Али, ја сам хтео да чујем нешто друго...

"Пусти то што се радујеш, ја те у ствари питам да ли могу да рачунам на тебе."

"Каква су то питања, Кари!? Какве су то провокације?!", рекао ми је онако, као увређен што га питам нешто што је кристално јасно.

"Стани мало... Ти си играч Сакрамента!, председник Партизана и хоћеш да играш за репрезентацију?! Питам се да ли све то можеш да поднесеш", наставио сам ја, с намером да добијем његово безрезервно признање да могу на њега да рачунам и за наредна велика такмичења.

Миодраг Стојаковић Брка, Пеђин отац, с највећим могућим одушевљењем дочекао је вест да ме Савез жели за селектора. Био је то његов мали тријумф јер је за време мог боравка у Сакраменту, где смо често заједно вечерали, иначе, Пеђина мама је сјајно кувала, више пута рекао, с пуно озбиљности: "Кари, ја тебе нисам познавао. Али, сада знам да је за југословенску репрезентацију најбоље да ти будеш селектор". После се Дивац шалио да је Брка звао Савез да ургира.

ИЗ САВЕЗА су опет звали чим сам се вратио у Берлин. Замолили су ме да се видимо у Франкфурту, пошто су председник КСЈ Желимир Церовић и бивши председник КСЈ Миодраг Бабић имали пословни састанак са Хемофармом... У јануару или фебруару 2001, у Франкфурту је пао договор, на две плус две године, са обостраним опцијама. Што је значило да сам се обавезао до завршетка Светског првенства у Индијанаполису 2002. Домаћа јавност ме није дочекала оберучке. Називали су ме "немачким тренером". Неки су се питали - "шта ће он овде", вероватно и због тога што су Ивковић и Обрадовић годинама водили репрезентацију па је свако друго решење дочекивано с неповерењем.

Мој услов је био да се одмах преселим у Београд и тако су ми обезбедили апартман у хотелу "Интерконтинентал", данашњој "Краун плази". Добио сам канцеларију у Савезу и засукао рукаве. Жарко Варајић је дошао као спортски директор. Заједно смо одредили штабове за све репрезентације и њихове тренере, а са професором Драганом Гагом Радовановићем формирали смо медицински тим. Почео сам да посећујем градове у Србији и Црној Гори, да држим предавања, гледам мечеве. Обилазио сам кандидате за репрезентацију, код сваког од седам до десет дана, посећивао њихове тренинге, гледао мечеве, разговарао с њима.

ПРВО сам посетио Сашу Ђорђевића који је био капитен репрезентације на Светском првенству у Атини 1998, али после тога није био у тиму. Играо је у Реалу. Отишао сам у Мадрид, да видим Тарлаћа и њега. Серђо Скариоло је био тренер. Саша ми је рекао да га муче повреде, са 34 године није имао мотивацију као некада, али је рекао да можда може да помогне на неки други начин и да ми стоји на располагању.

Онда сам отишао у Атину, где су били Дејан Бодирога, Жељко Ребрача, Милан Томић и Душан Вукчевић. Прво сам звао мог претходника Жељка Обрадовића, тада тренера Панатинаикоса, да чујем његово искуство о играчима и стању у којем се налазила репрезентација кад је одлазио. Имали смо искрен разговор који ми је доста помогао у каснијем приступу. Причао сам и са Душаном Ивковићем, јер су њих двојица десетак година радила с репрезентацијом и били су упућени у све што се збивало у њој и око ње...

ПОСЛЕ сам ишао у Трст до Милана Гуровића, па у Болоњу код Марка Јарића, где је у то време тренер био Еторе Месине. Већина играча који су имали квалитет за репрезентацију били су на заласку. Била нам је потребна свежина, у смислу осећања припадности тиму, да волиш да играш за своју земљу.

Онда сам отишао код Дивца и Пеђе на три дана. Дивац је прихватио да игра, а Пеђа је рекао да му је драго да сам постао селектор, али да искуства из репрезентације нису најбоља: "У негативним околностима сам отишао из Србије, а немам баш лепа искуства из репрезентације. Имао сам утисак да ми нико није ставио до знања да сам важан тој екипи. Играо, играо бих због тебе, али морам да размислим", рекао је тада у Сакраменту.

Последње вече, пред повратак за Београд, Дивац и Пеђа су ми обезбедили возача, једног нашег момка, да ме пребаци на аеродром у Сан Франциску.

ПОШТО је Сакраменто играо на страни, читаву ноћ сам писао писмо Пеђи. Нешто отприлике овако: "Не знам на који начин бих могао да ти објасним колико је важно за репрезентацију и за мене да играш, не само због твојих играчких квалитета, већ људских. Упознао сам твоју породицу која је тако компактна и стабилна. Баш нам то треба у репрезентацији, да направимо породицу као што је твоја... И друго, велико ми је признање то што би, уколико прихватиш да играш, то било због мене. Као што видиш, створени су сви услови! Оно што ниси добио од репрезентације, сигуран сам да ћеш сада да добијеш. Статус какав можда ниси имао. И оно што је врло важно, желим да знаш да ћемо ми бити прваци Европе и света! Са НБА се тешко освајају титуле, а није мала ствар имати и ове друге титуле. Са репрезентацијом бити без премца у Европи и свету."

Дао сам то писмо момку који ме је одвезао на аеродром и замолио га да га преда Пеђи.

Чим сам стигао у Европу, позвао сам Пеђу и рекао му да ми је било лакше да му неке ствари кажем у писму. Недуго затим позвао је он мене и рекао ми да могу да рачунам на њега. Било је то непроцењиво важно за мене. Све се одвијало како сам прижељкивао, осим једне ствари. У последњем моменту Дивац је отказао учешће на Евробаскет у Турској, јер је имао повреду колена.

БОДИРОГА ПОСТАЈЕ КАПИТЕН

ПРИЈАТНО сам се изненадио кад сам звао Дејана Бодирогу: "Добродошао си да се сретнемо, да се упознамо, али ако долазиш да би ме питао да ли ћу да играм за репрезентацију, немој да губиш време. Јер на мене можеш сто одсто да рачунаш." Тог тренутка сам одлучио да је он капитен. Иначе, сматрам да улога капитена не би требало да буде намењена најбољем играчу, већ социјалном вођи. Најбољем не треба додавати још једну одговорност, јер му је потребна концентрација на задатке у игри. Бодирога, који је био један од најбољих (у то време вероватно и најбољи). Тако да нисам желео неког другог за капитена, тим пре што ме је чекао задатак враћање култа репрезентације.

СУТРА: ЗЛАТО ПЛОД ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - У АМЕРИКУ ПО НОВО ИСКУСТВО: После боравка у Сакраменту рекао сам себи - "На добром си путу!"

23. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СТАСАВА "БЕЛИ ХАРЛЕМ“: Тријумф у Бормију донео је неописиво славље

22. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СТЕПЕНИЦЕ ЗА УСПОН НА ВРХ СВЕТА: Млад играч је као трска - брзо расте, али се и брзо ломи!

21. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МЛАДИ ВУКОВИ СА СТАРЕ ПЛАНИНЕ: Пирот је обезбедио идеалне услове за рад талентоване генерације

20. 12. 2021. у 16:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације