ФЕЉТОН - ЗЛАТО У ТУРСКОЈ СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛО: У Истанбулу Пеђа Стојаковић је био МВП шампионата

Смена генерација је била делимична. Задржан је одређен континуитет, са играчима који су се доказали у репрезентацији, попут Дејана Бодироге, Саше Обрадовића и Дејана Томашевића, а придодати млађи попут Марка Јарића и Игора Ракочевића, касније и Милоша Вујанића. Раније се играло са два центра и три спољна, а данас мораш да имаш поливалентне играче, оспособљене да играју на више позиција. Кад смо у Истанбулу по сваку цену хтели да преломимо меч, користили смо smalball line up ниску поставу. То је била новина, али ми смо имали такав профил играча.

Тимским духом до медаље / Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

То је била моја кошарка, transition basketball. Имали смо спољне играче који су могли да играју на две, односно три позиције. Пеђа Стојаковић играо је двојку, тројку или четворку, а Бодирога захваљујући својим карактеристикама од један до четири. У спољној шутерској линији се убацивао Шћепановић. Дробњак је одиграо можда најбоље Европско првенство на позицији четири, а понекад и на позицији пет.

У Истанбулу смо сигурно добили свих шест утакмица и освојили злато. Пеђа Стојаковић је проглашен за МВП шампионата. Зашто је било тако убедљиво? Због високог нивоа организације и мотивације. Финале с Турском, која је извела најјачи тим у својој историји, било је ипак тешко. Зна се да нема лаких финала, а ово се се играло у пакленој атмосфери. Они су имали доста искусних играча, међу којима су и четворица с каријерама у НБА: Хидајет Туркоглу, Ибрахим Кутлај, Мирсад Турџан, Мехмет Окур. Шпанија је била јака, с новим таласом који су предводили Пау Гасол, Хуан Карлос Наваро, Раул Лопез и Фелипе Рејес. Били смо доминантни, јер су се само Турци извукли испод десет поена разлике.

Док сам водио Немачку, стално сам говорио: "Идемо на злато!" Кад сам постао селектор Југославије то ниједном нисам изговорио, јер то се подразумева у "земљи кошарке". Истанбул је био велика ствар за Индијанаполис, за самопоуздање. Селекција, поготово у репрезентацији, увек траје, јер размак између два такмичења је годину дана. За врхунски резултат, на такмичењу као што је Светско првенство, на које долазе екипе као што су Америка, Шпанија, Бразил и Порторико, потребно вам је велико искуство. Освојити такво такмичење без Владе Дивца није било реално. Стално говорим да је кошарка колективни спорт у којем појединци одлучују на крају. Али ту морају да постоје тим и тренер, који подржавају тог појединца.

Много је лакше правити добру атмосферу, тимски дух, ковати велике планове, сањати о успеху на Светском шампионату, уколико тамо одеш као што смо ми: као европски прваци. Припреме за Индијанаполис биле су исте као и за Истанбул. Имао сам све неопходне информације о противницима. Знао сам са којом екипом ће доћи Американци. Припреме су биле усмерене на дуел са Америком. Знали смо да нас пут до златне медаље води преко ње. Наравно, сви смо правили планове за финале с Американцима, али се десило да је тај сусрет стигао већ у четвртфиналу.

Пошто смо постали европски прваци, почеле су припреме за Индијанаполис. Новине пишу: "Дивац прихватио да игра на Светском првенству!" Ја се не изјашњавам о томе. Нисам га ни звао. Чули смо се, нормално, али свесно нисам дотицао ту тему. Рачунам, једном сам га питао да ли хоће да игра. И док медији упорно праве своје спискове, врте причу око Дивца, ја се и даље не оглашавам. Кад ме питају за имена играча, кажем: "Још је рано".

Завршила се сезона у НБА лиги, Владе се вратио у Србију. Звао ме је да се видимо у "Интерконтиненталу". Био је крај јуна или почетак јула 2002. Ручали смо и причали о свему. На крају му кажем:

"Баш смо се лепо испричали. Имам сад неких обавеза, па се видимо наредних дана. Поздрави кући".

Била ми је жеља да видим колико је мотивисан да поново игра за репрезентацију. Да прво он каже нешто у вези с репрезентацијом.

"Кари, каква је ово зафрканција! Шта је с репрезентацијом?"

"Па да ли ти желиш да играш за репрезентацију?"

"Какве су то провокације?"

"Ја сам те звао, а ти си отказао за Истанбул. Сад у новинама видим да си на списку!"

"Дај бре, Кари, нормално да хоћу да играм. Светско првенство, видим сјајна је атмосфера, игра се у Америци."

"Владе, ја ту репрезентацију нисам ни замишљао без тебе, али имамо нека правила којих морамо да се придржавамо. Једно од правила је да сви спавају у хотелу, нико не иде кући."

Тако је, отприлике, текао тај наш разговор. Владе је онда, онако шеретски, питао да ли ћемо два пута дневно да тренирамо, објашњавајући како је то у НБА. Кад сам му рекао да ће имати специјалне припреме са професором Каралејићем, казао ми је:

"Опет кондиција!?"

Тада је већ постојало правило да НБА играчи не могу одређени број дана да тренирају преко лета. Ми смо кренули за Турску на турнир, а Владе је остао са професором Каралејићем.

Једна од најлепших анегдота везана је за припреме тог лета. Нормално, Дивац је у главној улози. За време вечере у "Интерконтиненталу", он је као најстарији седео прекопута мене. Правило је било да нико не једе док ја не дођем. Једног дана, после тренинга, седамо за сто да бисмо вечерали. Сви су ту, осим Дивца. Да бих добио на времену, ја као устајем, шетам, идем тамо-амо да бих нешто завршио. Дајем му време да се појави, али њега нема. Кад је већ сувише времена прошло, сео сам за сто и рекао:

"Сви смо присутни. И Дивац је ту! Замислите да седи прекопута мене. У ствари, њега нема, али он је ту".

Сутрадан, на тренингу у "Пиониру", вежбамо напад на зонски пресинг. Одбрана шутира а Владе као "петица" избацује лопту. Играч који је избацио лопту иде у спринт иза онога коме је додао. Пошто сам два пута прекинуо акцију у којој је учествовао Дивац, вратим цео поступак и поређам играче у почетну фазу. Крену они опет, Владе избаци лопту, али не трчи. Сви га погледамо, а он мртав 'ладан каже:

"Сад ти замисли да сам ја тамо, у контри, иако ја у ствари нисам тамо!" Настало је ваљање по терену. Општи смех. Дивац је добио информацију шта се збило на вечери и одмах је претворио у своју корист. Он тада, ипак, није пуцао од снаге да би три пута узастопце спринтао у контру.

ПРИПРЕМЕ ЗА ИНДИЈАНАПОЛИС

ПРИПРЕМЕ за Индијанаполис су прошле по плану, али резултати у припремним утакмицама нису били добри. На турниру у Београду изгубили смо све три утакмице. Свакако да то нисмо планирали, али ја се нисам узбуђивао, за разлику од неких наших "стручњака".

Уигравали смо се кроз утакмице. Не можеш да се припремаш за меч против Америке дан уочи меча. Мораш да поставиш циљ који има свој план и програм, а то је: на који начин шта треба да урадимо да бисмо победили Америку.

За разлику од Истанбула, где смо играли моју кошарку - "транзишн баскетбал", за Индијанаполис сам се определио за "контрол баскетбол". Дакле, изабрао сам игру која није карактеристична за мене и моју филозофију.

Можеш да добијеш један меч нападом, али за континуитет мораш да имаш сјајну одбрану. Неким играчима није одговарала кошарка која је била и против мог убеђења: позициона, без контранапада. На крају крајева, нико те не пита шта је модерна кошарка. Разумео сам да је модерна кошарка у ствари она која доноси победе. Имао сам проблема да објасним неким играчима да је то исправан пут.

СУТРА: МЛАДИ ВУКОВИ СА СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗЛАТО ПЛОД ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: Тренер је само карика у ланцу, успех стиже кад се на сваком месту налази прави човек

25. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАЈЗАД СТИЖЕ ПОЗИВ ИЗ БЕОГРАДА: Домаћа јавност није Светислава Пешића дочекала оберучке

24. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - У АМЕРИКУ ПО НОВО ИСКУСТВО: После боравка у Сакраменту рекао сам себи - "На добром си путу!"

23. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СТАСАВА "БЕЛИ ХАРЛЕМ“: Тријумф у Бормију донео је неописиво славље

22. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације