ФЕЉТОН - ОТИМАЊЕ ВЛАСТИ ОД ТУРАКА: Кнез је послове обављао лукавством, али и силом и насиљем

Др Радош Љушић

08. 02. 2022. у 18:00

КНЕЗ Милош је учио шта је власт од брата Милана, вожда Карађорђа, али и од султана, везира и спахија.

ФЕЉТОН - ОТИМАЊЕ ВЛАСТИ ОД ТУРАКА: Кнез је послове обављао лукавством, али и силом и насиљем

Кнез Милош, Фото Рад Уроша Кнежевића

Јевто Савић Чотрић лапидарно је представио Вуку Караџићу кнеза, власт и турски утицај (1817): "Србска власт укрепљава се у части Султана Обреновића!" Милош не само да је схватао власт као Турци, већ је њу од њих отео и такву задржао у својим рукама. Током прве владавине борио се да Србији обезбеди аутономна, а себи сва владарска права, и да уреди државу.

Дуго је кнежева власт била примитивна и неуређена, будући да није располагао ученим и искусним људима да га саветују и обављају оно мало власти што су отели од Турака. Сви људи искусни у овом послу пребегли су с Карађорђем. Обреновић је располагао сопственим искуством које је стекао ратујући и управљајући нахијама добијеним на управу. А то је било исувише мало, и није давало неку наду за бољу и сигурнију будућност.

УПОРЕДО с тим ваља истаћи да су Срби у Београдском пашалуку живели примитивним животом оптерећени вековним ропством, задивљали у забитим пределима, непрегледним шумама, удаљени од оно мало друмова и с танким слојем православног градског становништва, које је етнички у мањини било српско. У таквом Београдском пашалуку несигурност су преживљавали и Турци и Срби. У устанцима су Срби осетили "сладост слободе", што је још више искомпликовало турско-српске односе. Увести поредак у такву провинцију, где је нетрпељивост између Срба и Турака била на врхунцу, не само у време рата већ и у време мира, није било једноставно и лако.

Знајући свој народ и Турке, кнез Милош је морао бити увек на опрезу и са сабљом у руци.

Строгост, још увек испољавана сечом глава, била је једно сурово али плодотворно дело у успостављању реда и поретка и изградњи државе. И Срби и странци запазили су да је запт у управљању земљом био најсигурнији начин владавине, који је свеопшту несигурност претварао у толико пожељну сигурност. Рихтер је у праву када је писао: "Кнежева строгост, која је, на једној страни њему самоме шкодила, увела је, на другој страни, полицијски ред и грађанску послушност, разбојници су похватани или су се разбежали преко границе па је човек смео мирно да преноћи под слободним небом као у најкултурнијој Немачкој." Било је то време када је кнез био "закон Србије."

КАКО је кнез Милош, којим мерама и којим начином успоставио своју неограничену владавину? Све док је у Београду боравио везир, турски управник Пашалуком, Милош је знао да власт дели с њим. По угушењу Ђакове буне он је писао "светлом девлетлији", како је ословљавао не само везира већ и све околне паше и угледне турске ниже управнике, да би било добро да се састану и договоре "како ћемо другојачије овим народом управити".

Неки дан касније жалио се везиру да бунтовници из Аустријског царства улазе у Србију и додао: "Никада ми земљу нашу од бунтовника очистити и овде мирни бити не можемо." Ово је сликовит пример двовлашћа, поделе власти између везира и кнеза, дакле заједничке врховне турско-српске управе. У оквирима Србије он је учврстио своју власт, а потом у време аутономије и оснажио.
Један од битних кнежевих недостатака владавине била је непостојаност у речима и делу.

НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА

ТЕК што је прошла једна година кнежеве владавине, осетило се незадовољство појединаца, потом и народа. Појединци су се о њему и његовој владавини отворено изјашњавали ако су били изван Србије, а народ је исказивао незадовољство заверама и бунама. Највећи и често нерешив проблем када је народ у питању, било је схватање државе и државне власти.

Народ је слободу схватао сувише упрошћено, нестајањем Турака и обавеза према њима, мислио је да је ослобођен свих будућих давања. Србијанском сељаку тешко је допирало до свести да је турску државу заменила српска и да су обавезе према њој морале да се извршавају. Пружање оваквог отпора, додуше све ређег и мањег, трајало је до краја кнежеве прве владавине.

Нико није веровао у озбиљност његових обећања и заклетви. Људи су били уверени да је кнез многе послове обављао лукавством, а многе силом и насиљем. Има много примера да кнез Милош народу обећа једно, а ради сасвим друго. У време Ђакове буне, у намери да побуњенике примири, прибегавао је разним средствима. Он је уверавао народ да ће испунити његова захтевања, бранио кнезове, па их потом жртвовао. У једном кризном тренутку нудио је оставку. Кнежева дволичност је очита, прилагодљивост тренутним приликама уочљива, опрезност видљива и нескривена. Врхунац оваквог понашања јесу пребацивање кривице на Турке и скидање одговорности са себе и с локалних старешина.

Овакав закључак изведен је на основу његових писама, писаних у две варијанте: прва је читана народу, а друга је била намењена кнезовима, с назнаком - "писано му потајно." У првом је обећавао уступке народу, у другом је тражио од кнезова да пусте у народ речи о томе да су дијака Милоја поткупили Турци и да је Ђакова буна турско масло. Умео ја да се правда пред народом да су неке грешке починиле старешине без његовог знања, што се и дешавало, али ретко. У јавним наступима пише свом "верном народу", у тајним свом "безумном народу."

НЕКОЛИКО година после Другог устанка кнез Милош често поистовећује себе с државом и многим заслужним и угледним људима пребацује како једу његов хлеб! Уверен да су он и држава исто, претио је Василију Поповићу да посао одради "силом овога писма" (1820). Вука је упозоравао како да пише о њему и Карађорђу, и наређивао: "то је моја совершена воља" (1824). А често је изговарао реченицу којом је указивао да се мора поштовати хијерархијски ред: "Недам ја да какоћу јаја, кад кокошке ћуте." Наведени примери указују да је власт схватао без ограничења, а Нинковић је кнежеву самовољу саопштио лапидарно и јасно:

"Ама, море, ја сам Господар, па оћу да ме служиш; ако оћеш оћеш, а ако нећеш, опет оћеш." Сви су страховали од кнежевих застрашујућих претњи, јер су знали да његова секира и нож секу с обе стране. Свако ко се службе примио морао ју је обављати према кнежевим наредбама. Чињеница је да је и кнежева околина, с ретким изузецима, какав је био Никола Николајевић, утицала на кнежев начин владавине.

Ђакова, и нарочито Милетина буна, принудиле су Обреновића да ублажи свој начин владавине. Суспензија Сретењског устава, потом успешан боравак у Стамболу, охрабрили су владара, па је његово попуштање пред опозицијом престало, а страх и обећања били су заборављени. Извесних промена је било, оне су биле примећене, али недовољне за бољи поредак и бољег владара. Куниберт тврди да је приметио промене и да није био "више исти човек", да је био љубазнији, снисходљивији, отворенији, заузданији, мање бујан, повученији, да је престао да се меша у ситнице свог газдинства, да је судовима препустио дељење правде и да није више батинама кажњавао чиновнике ни остале преступнике, да се одрекао трговине и да је показивао "више достојанствености у своме држању." Међутим, Обреновић је и даље живео у уверењу да нема особе у земљи која би могла да га замени на престолу. Била је то његова велика грешка, која га је водила сигурном паду.

СУТРА: Драма у кумовском троуглу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

РОЗЕ ОКТОБАР, ШТИТНА ЖЛЕЗДА, ТРБУШНА АОРТА: Бесплатно прегледано више од 5.000 грађана