ВЕЛИКЕ силе и Срби сусретали су се на српским етничким просторима који су се, током дугих и бурних векова, изненађујуће мало мењали.
Најновије из рубрике
ОД 1. ЈАНУАРА НОВА ПРАВИЛА ЗА СРПСКЕ ЂАКЕ: Распусти скоро три недеље, биће их пет
ЗИМСКИ распуст почиње 30. децембра и траје готово три недеље, све до 19. јануара.
16. 11. 2025. у 18:27
НАРОДНА ВЕРОВАЊА: Каква нас зима чека ако је ВЕДРО на Ђурђиц
СРПСКА православна црква и верници данас прослављају Ђурђиц, празник посвец́ен преносу моштију Светог Ђорђа из Никомидије (данашњи Измир) у Лиду, што је било испуњење његове последње жеље.
16. 11. 2025. у 17:05
КАКО СЕ НАСЛЕЂУЈЕ ПЕНЗИЈА? Многи не знају да их чека 100 одсто примања, услови су једноставни
ДА би пензија била остварена, породица мора поднети захтев и испунити прописане критеријуме.
16. 11. 2025. у 16:13
ПРЕД НАМА ЈЕ ДРАСТИЧАН ПАД ТЕМПЕРАТУРЕ! Ђурић открива - Јако захлађење донеће Србији веома обилне падавине
НАКОН правог пролећног времена, очекује нас драстичан пад температуре, каже метеоролог Ђорђе Ђурић.
16. 11. 2025. у 15:46
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ СПАСИО ДЕЧАКА ИЗ ДРИНЕ: Након тога тешко се разболео - предвидели му 3 месеца живота, онда се десило ЧУДО
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ је сматрао да му се ближи крај, због чега је отишао у манастир Вујан да тамо преда душу. Верује се да се тада догодило чудо.
16. 11. 2025. у 14:45 >> 14:46
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.