ФЕЉТОН - МАСАКРА НА ТЈЕНАНМЕНУ НИЈЕ БИЛО: Капитализам је систем који је покренуо два светска рата

Слободан Рељић

05. 04. 2022. у 18:00

АКО укуцате на "Гуглу" massacre tiananmen, бићете упућени на пола милиона извора. Али, проблем је што "Масакра на Тјенанмену" уопште није било.

ФЕЉТОН - МАСАКРА НА ТЈЕНАНМЕНУ НИЈЕ БИЛО: Капитализам  је систем који је покренуо два светска рата

Тјенанмен, највећи трг у Пекингу и у свету, Фото Википедија

Утврђено је "да је последњи дописник Би-Би-Сија из Пекинга Џејмс Мајлс 2009. признао да је "пренео погрешан утисак" и да "није било масакра на Тјенанмену. "Демонстрантима који су још били на Тргу кад је војска стигла допуштено је да оду после преговора." Викиликс ће 2011. објавити тајне извештаје америчке амбасаде у Пекингу који потврђују званичну верзију кинеских власти, писао је "Дејли телеграф". "...Већина војника који су ушли на трг заправо су били наоружани само опремом за разбијање демонстрација - пендрецима и дрвеним палицама."

Али, кад једном постане белодано како ради тај "независношћу" и "слободом" овенчани Би-Би-Си, онда су Маркале, Рачак, лажи о хемијском оружју само "окретне игре". Шта "мали човек" да каже после тога? Јер нема већег трга на свету од Тјенанмена. Кад је он стао у безочну лаж, све после њега је чиста рутина.

Сад ни свет више не може да затвара очи пред очигледно систематским и трајним процесом дезинформисања јавности. То, наравно, није изненадна новост, само се распукао чир и гној се разлио по "либералним медијима", "либералним јавностима". Последице су глобалне.

Настаје друштвена клима у којој се више медији и не бране од оптужби које је Наоми Клајн описала као "отворени рат против истине и чињеница и слављење лажности и фалсификата свих врста". То просто постаје стање процеса информисања.

ЗАПАДНИ критичари су могли да виде метастазе дезинформативног поретка и у деструкцији Југославије крајем прошлог века, која је кулминирала НАТО бомбардовањем Срба 1999. године. Људи са Истока нису имали дилему.

"Као повод за коначну и неопозиву одлуку да напустим Запад послужила је цинична и сурова агресија САД и НАТО на Србију, што ме је подсетило на године хитлеровске агресије на моју отаџбину", написао је у отвореном писму Александар Зиновјев 1999. "Постало ми је јасно да таква иста судбина очекује и Русију, да се помахнитали од светског самовлашћа, амерички господари западног света и њихове западноевропске улизице, неће зауставити ни пред чим да би ликвидирали сваку помисао на отпор од стране Русије, и да би је уопште избрисали с лица земље и из памћења човечанства. Ја, као руски човек не могу да гледам са стране пропаст моје отаџбине." Као човек који се не осећа "само као Рус, већ и као Европљанин" упозорио је да "капитулација Западне Европе" носи "рушење основа западноевропске цивилизације и губитак националног суверенитета европских народа".

ПОСЛЕ тога су и Русија и Кина кренуле у стварање медијских средстава с којима могу да учествују у том "фејк-ратовању", које се обично зове хибридни рат. Њихов положај је морално, у почетној фази, знатно повољнији. Да би били успешни у новом дезинформативном светском поретку (New McCarthyism), сасвим им је довољно да елементарно истинито извештавају и говоре о западном систему, његовим операцијама и последицама распада и моралне декаденције у западним друштвима.

Једном измештени из позиције неприкосновеног дезинформатора, западни механизми су почели да рђају и шкрипе, а страх од незападних акција претвара се у националне хистерије. Лов на "фејк-њуз" у сопственим срединама се претвара у "нови макартизам . На топ-листи апсолутно прва је русофобија, убрзано јој се примиче синофобија, а о персијанском Ирану, Северној Кореји, Венецуели, Сирији, Белорусији, православној Србији пише се и говори без емпатије и у једној тачки.

Доба дезинформација је наша судбина. Феномен је много сложенији него што изгледа на први поглед. Имамо техничка средства која за последицу имају најплоднију њиву за дезинформисање у историји.

У ДЕЛУ (Dis) information Age (2012) Шехид Ник Мохамед оповргава стереотипе како дигиталне технологије и интернет доприносе информисаности и знањима савремених људи. Интернет исто толико, ако не и више, утиче на сејање незнања, па стога анкетна истраживања показују мали или готово никакав напредак у разини знања Американаца између 1989. и 2007. Марк Бауерлејн даље развија ту поенту, истичући притом да студија за студијом потврђују како млади људи данас чине "најзатуцанију генерацију" која шокантно слабо познаје грађанска права, историју, географију, науку, књижевност. Нове генерације су одсечене од стварних догађања "као ниједна генерација раније".

Последице тога, ипак, нису једностране. Иако је раширеност медијског утицаја већа него икад, крајњи резултати нису у складу са жељом оних који су створили и одржавају тако раширену медијску инфраструктуру. Четврт века после пада Совјетског Савеза опште неповерење у независност водећих медија, у глобализованом свету, покренуло је - како је то описао Маршал Маклуан - процес трибализације: што је довело до дезинтеграције светског информативног поретка, али и дезинтеграције модерног глобализованог света.

Политички свет је постао мултиполаран. Последица тога је да се глобални информативни систем, контролисан и усмераван са Запада, убрзано распада. Чињеница да је он дезинформативан постала је белодана и основа за контранапад. Глобалне телевизије су покренуте и у другим земљама, а најконкурентнији је учинак оних у Русији и Кини.

НА ЗАПАДУ су их дочекали са страхом и све чешћи су захтеви да се забране. А толико су некад били цинични према забранама за којима су посезале комунистичке државе на Истоку у време Хладног рата. Али они су веровали да ће у латинској изреци Quod licet Iovi, non licet bovi, они бити Јупитери до краја света.

Тај рат на информативном пољу данас се разумева као фронт у "хибридном рату" који је у току. Сад се свет суочава с кључним питањем: како ће тећи процес распадања западних (нео)колонијалних царстава? Мирно или у насиљу којем је капитализам увек био склон кад су његови интереси угрожени? Подсећамо да је капитализам једини систем који је покренуо два светска рата.

Што се медија тиче, још увек постоји и нада да се они могу из фронта за неупитну одбрану status-а quo вратити својој природној улози коју је Виктор Иго описао као "мајка свих револуција". Да подрже корените промене у глобалном друштву. Не реформе, промене. Не треба заборавити да је то било у време кад је западна цивилизација била светски доминантна. Данас је стање другачије и засад, новим силама мултиполарног света остаје да своја медијска средства више користе као одбрамбена средства од западних безграничних насртаја или у контраофанзивама. Ту нови светски информативни поредак није на видику.

ЧИТАЊЕ ИЗМЕЂУ РЕДОВА

ЈОШ дуго ће морати да се чита "између редова" и информисати уз појачану медијску писменост становништва. Пет је елемената медијске писмености: разумети како медији утичу на друштво, шта су садржаји медија, како производи медијска индустрија, критички посматрати друштво у коме живимо и добро процењивати личне моћи и знања. То није мали напор за сваког појединца, али може постати једини излаз у добу у коме се никоме неће моћи веровати, а да не сагледавате ко је тај и зашто то прича.

СУТРА: Шта доноси моћ нових медија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

РУСИЈА СЛАВИ! Почело укидање санкција, Русима стигла дозвола за Светско првенство