ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ СРПСКОЈ ДРЖАВИ: Култ Симеона Мироточивог нагло је јачао међу Србима

И ПОРЕД тога што је Рашка била у потпуности православна земља, папи Иноћентију је тада било довољно да из става њеног владара осети да је тај спреман да почне да уважава војно-политичке интересе Рима.

Вукан Немањић, Фото "Википедија"

А пошто је и жупан Стефан Немања II већ примећивао реалност све јачег слабљења ромејског царства и пораст утицаја римског папе, који је могао да успешно држи под контролом и осионог угарскога краља, он тад бодро одлучује да и он покуша да од Иноћентија затражи краљевску круну, претпостављајући да ће, ако му то успе, он са њом на глави имати већу папску помоћ и против угарског краља Имреа и против свог брата Вукана, који је био Угарима подложан. И зато, да би и нечим додатним потврдио пораст своје наклоности Риму, он 1208. године прекида свој и дотле несрећни брак са ромејском принцезом Јевдокијом, одагнавши је са српског двора уз оптужбу за неверство. 

При повратку у Константинопољ она иде преко Вуканових поседа у Зети где је он лепо дочекује и испраћа у Драч, прекоревајући свога брата због оваквог бруталног третмана своје супруге.  Јевдокија се из Драча враћа бродом у ромејску престоницу, где њен отац, цар Алексије III Анђел, мирно прихвата њен повратак, не правећи додатне проблеме српском жупану Стефану Немањи II, пошто схвата да је пропаст њихове брачне везе био логични резултат њихових дугих међусобних сукоба, уз бројне обостране оптужбе за неверство.

КНЕЗУ  Вукану је вероватно Јевдокија рекла да је папа њеном бившем мужу обећао круну, што Вукана до те мере иритира да он о томе одмах обавештава угарског краља Имреа, који потом хитно пише протестно писмо папи Иноћентију III, обавештавајући га  да његова католичка  Краљевина Угарска већ читав век сматра Рашку неспорним тереном за своје даље проширење и тражи од понтифа да одустане од крунисања њеног тренутног жупана уз обећање папи да ће он ускоро да оружјем среди све дотадашње рашко-
-зетске унутрашње проблеме. 

И као што је краљ Имре обећао римском понтифу, угарска војска у пролеће 1202. године упада у Рашку и уз њену помоћ Вукан успева да победи и протера свог млађег брата.  Након тога му угарски краљ дозвољава да се прогласи рашким жупаном, али само као његов угарски вазал, док у исто време он својим другим званичним титулама додаје и назив краља Србије.

ДАЉИ подаци о сукобу Немањића браће су веома штури, али изгледа да је у то време жупан Стефан Немања II морао да побегне код бугарског цара Калојана, за кога знамо да је 1203. године успео да од Угара одузме град Браничево. Највероватније уз бугарску помоћ је Стефан Немања II могао да настави борбу са братом и Угарима до краја 1204. године, када већ успева да успостави пређашње стање, тако да је у то време он поново велики жупан Србије, а Вукан велики кнез Зете.

Оружани сукоб Немањића браће је у Рашкој произвео доста ратног пустошења што је тешко погодило пучанске масе.  Но њима је било још теже да превазиђу и дуги период глади који је уследио и по повратку Стефана Немање II у Србију довео до масовног умирања становништва и великог расељавања.        

У међувремену су се десиле већ поменуте капиталне европске војно политичке промене проузроковане IV крсташким ратом због којих је српски велики жупан Стефан Немања II неповратно изгубио свој дотадашњи чврсти ослонац на суседно ромејско царство.  И зато он тад одлучује да му још једино преостаје да се окрене брату Сави. Пошто се очев култ светитеља већ раширио по Србији, рачунао је да је време да Савин долазак у Србију са Симеоновим моштима додатно учврсти његов положај на трону, јер би то јасно показало да је у братском сукобу Сава на његовој страни, и тако помогло у одвраћању Вукана од будућих насртаја  на Рашку. 

И САВА је услишио братовљеву молбу и вратио се и поред бројних проблема око преношења очевих моштију у Србију у тим несигурним временима. Но још увек се не не зна тачно када је он то учинио, јер је једини доказ о времену његовог повратка студеничка белешка по којој се он морао појавити на српско-грчкој граници у Хвосну или почетком фебруара 1206. године, или у исто време годину дана касније, јер на сачуваној манастирској белешци само пише да су мошти Светог Симеона положене у његову гробницу у Студеници 19. фебруара по Савином повратку у Рашку.

После преноса моштију Светог Симеона у Студеницу (чиме је Сава испунио завет оцу дат на његовој самрти), Савин брат, велики жупан Стефан Немања II, поставља  га игуманом те светиње.  Међутим, у својим каснијим списима о свом повратку у отаџбину, Сава износи да позив да се врати он није добио само од жупана Стефана Немање II, него и од старијег брата, великог кнеза Вукана, што у Доментијановим и Теодосијиним списима није поменуто. По Савином сећању, изгледа да је завађеној браћи да се искрено помире ипак био потребан неки уважени посредник, а то је једино могао бити он, и помиње да је пред њим Вукан покуњено признао да се за своје потезе у том сукобу каје, правдајући се да га је на то навратила његова бунтовна властела.

ОД Савиног повратка у земљу надаље Вукан није више правио нових проблема млађем брату Немањи II, а ускоро потом је и умро.  Наследио га  је његов најстарији син, Ђорђе, који је од 1208. године, када је званично постао млетачки вазал, коначно почео да носи и краљевску титулу коју је тада добио од папе.

Ускоро после сахране моштију Стефана Немање у Студеници, светитељски култ Симеона Мироточивог нагло је почео да јача по Србији, а који су и велики жупан Стефан Немања II и студенички игуман архимандрит Сава здушно подстицали.  Из свакодневног додира са српском паством у студеничком манастиру и кроз своја честа путовања по Србији, Сава је убрзо схватио да је општи духовни ниво српских православних верника веома низак и жустро је прионуо на посао да кључне идеје православног хришћанства што више посрби.

Што се тиче црквених крштења новорођених и свештеничких опела преминулих, на пример, Срби нису пуно заостајали за Грцима од којих су и примили хришћанство, али што се тиче црквених венчања, причеста и фамилијарности са Новим заветом и православним црквеним ритуалима, Срби су још увек били прилично заостали.  А то није ни чудо пошто су махом грчки епископи српске православне цркве подложни Охридској архиепископији свугде по Рашкој држали литургије на грчком језику, тако да локално српско пучанство није ништа од тога ни могло да разуме.

ДУХОВНО ПРОСВЕТИТЕЉСТВО

КАО што је долазак Стефана Немање на Свету Гору покренуо Савину енергију да се са усредсређености на свом личном спасењу кроз самотништво, пост и молитву полетно усмери на стварање првог српског атоског манастира, тако га је и новостворени светитељски култ Симеона Мироточивог по његовом повратку у отаџбину са истом снагом усмерио да орно крене у духовно просветитељство српских пучанских маса за опште добро новостворене српске државе. Том чврстом убеђењу је помогло и то што је Сава као атоски очевидац катастрофе IV крсташког рата зрело схватио да је начин на који су разуздани латински крсташи успели да сруше пољуљано Ромејско царство био кардинални пример повиновања апсолутном опредељењу римске цркве да пошто-пото, па чак и силом ако треба, свугде у хришћанском свету успостави своју тоталну доминацију. 

СУТРА: Опредељење за православље

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - БОГАТСТВО ОД ОТКУПА ГРЕХОВА: У време најезде крсташа Сава је чувао дух православља

30. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ЗАСТУПНИК У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ: Монах Симеон био је признат за првог српског светитеља

29. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПОДИЗАЊЕ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР: Долазак Саве Немањића у Константинопољ је изазавао сензацију

28. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - КО НЕ ВОЛИ БРАТА, НЕ ВОЛИ НИ БОГА: Бог кажњава оне које воли зато да би их направио бољима

27. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације