ФЕЉТОН - ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ: Међу браћом је постојало прећутно разумевање

И САВА и његов брат Немања II су добро знали да се са нестанком хиљадугодишњег Ромејског царства до краљевских круна једино могло доћи преко римских папа, иако им је исто тако било јасно да са тим крунама долазе и много тежи захтеви потчињавања једном световно моћном али духовно инфериорном и шизматичком центру световне моћи који је својој амбицији доминирања светом потчинио најосновније идеале оригиналног саборног хришћанства коме су покрштени Срби још од Ћирила и Методија били духовно привржени.

Свети Сава и преподобни Симеон / Фото "Википедија" Икона которске школе из 1796.

И зато је логичније претпоставити да су и велики жупан Стефан Немања II и његов млађи брат православни архимандрит Сава управљали још увек крхком барком српске државности уз прећутну сагласност да узму та световна обележја власти која се једино могу добити из Рима, а да у исто време не изгубе и сва духовна преимућства која су наследили од световно потученог, али духовно и даље далеко надмоћнијег хришћанског Истока.

Да је међу браћом постојало такво прећутно разумевање види се и из историјских чињеница које показују да је и Стефан Немања II могао да поново преокрене своју прозападну политику чим је постало очигледно да латинско царство у Константинопољу почиње да попушта под ударима остатака ромејске силе сачуваних у Никејском царству и Епирском деспотату, јер је он тада без икаквих недоумица почео да се ослања на њих.

ОСТАО је Сава доследан својој примарној духовној опредељености ка православном хришћанском Истоку, учвршћеном његовом осудом латинског понашања у IV крсташом рату, јер се за потврду аутокефалности Српске православне цркве и он тад сасвим природно окренуо ка Никејском царству, што је и световно и духовно било у духу темељно посрбљеног грчког православља које је он и пре тога а и касније неуморно спроводио широм новостворене српске државе.

При Савином повратку у Србију, његов брат Стефан Немања II је већ боловао од неке болести која га је прилично мучила, тако да је Сави оставио да решава и приличан број својих државних активности. Савино присуство у Расу му је омогућило да многе унутрашње државне проблеме успешно приведе крају, а то смирење му је дало и прилику да се окрене бројним новим изазовима у домену државне спољне политике. Пошто је у то време бугарски краљ Калојан изненадно погинуо при опсади Солуна (1207), његова смрт је одмах произвела низ нових нереда у Бугарској, што је дало прилику Угарима да поново заузму Београд и Браничево.

ПРОТИВ новог бугарског краља Борила се одмах дигло и неколико других претендената, међу којима је био и нижи властелин Добромир Стрез, који је у невољи због Бориловог прогона затражио заштиту на српском двору. Српски велики жупан Стефан Немања II му је тада помогао да се дочепа тврђаве Просека на Вардару, одакле је, уз српску помоћ, могао да контролише средњи део Македоније. Пошто се потом српски жупан није освртао на бројне покушаје бугарског краља Борила да му уз значајну накнаду изручи Стреза, Борило се на крају удружио са својим дотадашњим противницима, цариградским Латинима и Угарима (1209).

На то се Србима незахвални Стрез прво окренуо епирском деспоту Михаилу Анђелу, па онда почео и да се приближава и своме дотадашњем бугарском непријатељу краљу Борилу радије него да потврди своје вазалство српском великом жупану, који га је и спасао од одмазде бугарског владара за побуну.

БУГАРСКИ властелин Стрез, који је сам себе произвољно назвао ромејском титулом севастократора, био је опасна и безобзирна особа. Његове политичке амбиције су биле далеко веће од његове памети и поштења и Сава је то добро знао, али је ипак мислио да ће логиком и снагом разума моћи да га убеди да не кида добре односе са Србијом, кад му је њен велики жупан показао толико много наклоности. И зато се Стефан Немања II, желећи да обнови пређашње добре односе са Стрезом, сложио са предлогом свог брата Саве да га пусти да он о томе са тим Бугарином преговара пре него што Срби буду приморани да се окрену употреби силе.

И тако Сава одлази у Просек, где га Стез лепо прима. Али пошто се Стрез у преговорима и даље упорно држао свог новог курса, Сава је, после изношења бројних логичних аргумената у прилог Стрезовом наставку савезништва са Србијом био принуђен да се повуче, опомињући га на крају тог разговора да због те његове одлуке да и даље тера по своме, Србима ће једино преостати да свој сукоб са њим решавају оружјем.

ПО ТЕОДОСИЈУ, он му је на растанку дословно рекао: “Ми, дакле, хотећи добро и себи и теби, ово говорасмо. Пошто, уздајући се у оружје, не примаш мене који ти добром саветујем, сам ћеш себи зло поцрпсти. Али знај да се ни ми, уздајући се у Господа, нећемо устрашити од вас нити се хтети уклонити пред вашим мноштвом. Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ а Бог нека види између тебе и нас!’’

Пошто је Сава напустио Просек, те ноћи је Стреза на спавању неко пробо његовим мачем и он је у запомагању на самрти викао да је то учињено по Савиној заповести. Иако касније Теодосије Стрезову смрт приписује чудима Светог Симеона, највероватније је да Сава у реалностиније са тим имао ништа, пошто је највероватније да је атентат на Стреза дошао од стране неког његовог дотадашњег поборника незадовољног његовом новом антисрпском политиком, а убеђеног Савином речитошћу да неразумном Стрезу треба смрсити конце.

ОСКУДИЦА извора о тачном датуму овог догађаја нас приморава да га ставимо у 1212. годину, јер чињеница да Стрезове поседе после његове смрти нису приграбили Срби него Бугари, Латини и Грци се потпуно слаже са историјским проценама реалне војне моћи тих балканских сила у том временском периоду.

Процват новосковане бугарско-латинске сарадње доводи потом до покушаја одмазде краља Борила над Србима за својевремено пружање уточишта Стрезу кроз акцију заједничких бугарско-латинских војних снага које успевају да допру чак до Ниша. Међутим, и ту се десило да је нека ноћна узбуна до те мере успаничила припаднике обе војске да су се оне разбежале уз међусобне сукобе. И тај за Србију срећни догађај Стефан Немања II у свом очевом Житију приписује чудима Светог Симеона, мада је много реалистичније претпоставити да је завада проистекла из још увек тињајућег неповерења између Латина и Бугара које је у пола ноћи довело до неког ситног међусобног сукоба, потом спонтано прераслог у свеопште расуло.

НЕЗАВИСНОСТ СТУДЕНИЧКЕ ЛАВРЕ

САВА је већ дуго био свестан да препозната потпуна световна независност Србије захтева и потпуни прекид њене духовне зависности од прастаре Охридске архиепископије предвођене Грцима. То се сасвим јасно види и из текста његовог типика припремљеног за манастир Студеницу који је написао још 1207. године кад се вратио у Србију. У њему он студеничкој лаври даје потпуну независност од тадашњег рашког епископа (који је исто тако био Грк), иако се тај манастир тада налазио у средини легалне дијецезе овог архијереја.

СУТРА: СРБИ НАДМУДРУЈУ ЛАТИНСКОГ ЦАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ СРПСКОЈ ДРЖАВИ: Култ Симеона Мироточивог нагло је јачао међу Србима

03. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - БОГАТСТВО ОД ОТКУПА ГРЕХОВА: У време најезде крсташа Сава је чувао дух православља

30. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ЗАСТУПНИК У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ: Монах Симеон био је признат за првог српског светитеља

29. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПОДИЗАЊЕ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР: Долазак Саве Немањића у Константинопољ је изазавао сензацију

28. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације