ФЕЉТОН - ЧУДОТВОРСТА СРПСКОГ АРХИЕПИСКОПА: Сава је својом молитвом призвао олују са градом

ПАПА Хонорије III је рођен око 1150. године у римској аристократској породици Савели и пре устоличења је од 1197. године био један од познатијих научно опредељених католичких кардинала, који је написао више дела у области црквеног права.

Свети Сава, Стефан Немања, Стефан Првовенчани , Фото Фреска из цркве Богородице Љевишке у Призрену

Као млади кардинал је неко време био тутор будућег цара Светог римског царства Фридриха II, кога је његова мати, царица удовица Констанција дала под окриље тадашњег папе Иноћентија III.

Забележено је да је Хонорије III  прихватио папску тијару са оклевањем и задршком, плашећи се да је можда престар за врховног пастира целокупног светског католичког стада.

Но пошто је устоличен, у својој првој були је најавио је да ће се сконцентрисати на два супремно важна циља: Ослобођење Свете Земље од неверника и духовну реформу целокупне католичке цркве и то кроз праксу доброте и благости уместо силе и строгости, које су карактерисале све верско-политичке потезе његовог претходника, папе Иноћентија III.

И атоски архимандрит Сава и његов брат, српски велики жупан Стефан Немања II су били упознати са изјавом новог папе Хонорија III о духовној реформи католичке цркве кроз доброту и благост, те је то био и још један важан разлог зашто Сава није имао неких значајних порива да се противи ни померању политичког ослонца свога брата, великог српског жупана ка Млецима, ни његовом покушају да преко Венеције и Рима дође до краљевске круне, што се и десило 1217. године.

ХОНОРИЈЕВА реформа католичке цркве кроз доброту и благост се на крају исто тако свела на његове потврде католичких монашких редова Доминиканаца (1216.), Кармелитанаца (1220.) и Фрањеваца (1223.), што је додатно помогло српској политици тога времена, јер тих редова по српским земљама тада није ни било.                                                                  

Иако је Сава (по Теодосијевој белешци) писмено најавио своме брату време свог повратка у Србију, самодржац Стефан Немања II није  тада био у могућности да га на јужној српској граници лично дочека, јер је био озбиљно болестан, али је са групом српских дворских достојанственика тамо послао и своје синове да свечано дочекају стрица. Теодосије надаље описује да је Стефан био до те мере сломљен болешћу да га је послуга на двору морала придићи из постеље да би свога млађег брата могао да загрли и пољуби. A Савино лично убеђење да ће његове радосне вести о добитку аутокефалности српске цркве помоћи да се братовљево лоше физичко стање поправи, његови хагиографски опредељени животописци користе да од тог догађаја одмах испреду и још  један пример чудотворства којим је Сава свога брата повукао са самога руба његовог опроштаја од живота. Но ипак ту остаје чињеница да је Савин повратак у Србију са освојеним правом на аутокефални положај српске православне цркве у источном хришћанству значајно помогао у томе да се Стефан Првовенчани придигне из постеље и постепено врати својим краљевским дужностима. 

ОДМАХ потом Сава је енергично приступио реорганизацији црквене управе у земљи у чему му је морао са световне стране помагати и Стефан Немања II Првовенчани, пошто је имплементација српске црквене аутокефалности добрим делом била и државна ствар.

Своје нове православне епископије Сава је тако поставио да је чак пет од њих било дуж линије већ постојећих католичких епископија широм Зете. Но и поред тога што је он тада тежио да уједини српски народ кроз православље подређено једнодржавној идеји свога оца Стефана Немање, он је према католичкој цркви унутар нове Краљевине Србије свога брата Стефана Немање II био веома пажљив, такo да су сви њени тад постојећи манастири и дијецезе остали нетакнути.

Пошто се угарски краљ Андраш II налазио на крсташком походу у време када је Стефан Првовенчани добио круну од папе, а по свом хитном повратку у земљу дуго био заузет сређивањем различитих унутрашњих властеоско-грађанских сукоба у земљи који су уз много халабуке најзад довели до усвајања Златне буле по којој је његова власт била прилично ограничена, он је тек око 1220. године могао да поново припрети Србији слањем свога посланства Стефану Немањи II Првовенчаном са захтевом да он или прихвати да му буде вазал као што је то био и његов брат Вукан на почетку XIII века, или да прими на знање да му неизоставно предстоји нови оружани сукоб са правоверном Краљевином Угарском. 

Уместо да том посланству било шта одговори на такву дрску уцену, болесни српски самодржац Стефан Немања II је тад замолио брата Саву да он са тим изасланицима лоших вести оде на угарски двор и да тамо својим дипломатским даром кроз аргументе здравог разума покуша да уразуми краља Андраша да се окани новог оружаног сукоба са Србијом. И прихватајући да то учини, Сава је тада са Андрашевим посланством  отишао у Угарску.

О СПЕЦИФИЧНОСТИМА тих Савиних успешних разговора са угарским краљем не постоји никакав други историјски поуздани докуменат, осим исказа његових хагиографски настројених биографа Доментијана и Теодосија, који не пропуштају прилику да и у овој Савиној дипломатској мисији прикажу како је он то постигао својим чудесима. Прво такво чудо које обојица описују произилази из Савине жеље да на угарском двору усред веома јаке летње жеге добије мало леда да би њиме освежио своје пиће.  Но пошто се тад испоставило да на двору немају леда, он се пред мноштвом дворјана помолио Богу и својом молитвом призвао олују са градом, што је до те мере импресионирало краља Андраша да он свом високом госту обећава да ће одустати од агресије на Србију. Теодосије овде иде чак и даље, наводећи и да је том приликом краљ Андраш био толико опчињен Савиним духовним моћима да је пристао и да га ново-освећени српски архиепископ преобрати из његове католичке вере у православну, што је типичан пример једне историјски нетачне и тотално бесмислене хагиографске измишљотине.

Узимајући у обзир са колико је преговарачке вештине и стрпљења Сава Немањић улазио у све своје дотадашње дипломатске преговоре, много је вероватније претпоставити да је он и овај пут на Андрашевом угарском двору употребио плетору бројних разумних и логичних аргу-мената, са којима је убедио краља да све своје будуће ратничке претензије усмери на суседне и историјски већ потврђене љуте непријатеље своје земље, Аустрију и Млетачку републику, уместо на тек формирану балканску Краљевину Србију, која му није била никаква претња.

МОНАШТВО СТЕФАНА  ПРОВЕНЧАНОГ

ЈОШ од женидбе свога старијег сина Радослава 1220. године са Аном, кћерком епирског деспота Теодора I Анђела Комнина Дуке, први српски званично признати краљ Стефан Немања II Првовенчани је почео да мења своју дотле западно оријентисану спољну политику према Млецима и Риму са приближавањем Епиру, што је и повећао пошто је 1224. године епирски деспот Теодор I Анђел успео да заузме Солун и да се те године (или можда две године касније) и он крунише за ромејског цара у намери да се изједначи по рангу са тадашњим никејским владарем, царом Теодором Ласкарисем.  Но краљ Стефан Немања II је у то време наставио да побољева и у току 1228. године његово здравствено стање је било веома лоше, тако да је те јесени затражио од брата Саве да га пре смрти замонаши.

СУТРА: Ходочашће српског светца

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИ ПРЕУЗИМАЈУ СРПСКИ ЗАКОНИК: Браковима су се решавали политички проблеми

08. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ОСНИВАЊЕ САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ: Опстанак Срба је гарантовала аутокефалност

07. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - СРБИЈА ДОБИЈА ПРВОГ КРАЉА: Стефан Немања II je крунисан и по католичком и по православном обреду

06. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРБИ НАДМУДРУЈУ ЛАТИНСКОГ ЦАРА: Сава је осмислио маневар како да Србија добије круну

05. 05. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације