ФЕЉТОН - УНИВЕРЗАЛНИ НАРОДНИ УЧИТЕЉ: Савина харизма била је присутна у меморији српскога народа

НАСТАВАК српског ропства под Турцима за још два и четврт века од тада је додатно помутио сећања потлаченог, сиромашног и претежно неписменог пучанства на Савине многе реалне дипломатске и државотворне успехе за време његовог живота и подстакао његове напоре у духовном просветитељству сконцентрисаном у широком посрбљавању хришћанске вере, добровољно примљене неколико векова раније.

Свети Сава Немањић, Фото Фреска из 13.века у цркви Светих аопстола у Пећи

Напорима Светих Ћирила и Методија, као и њихових ученика Светих Климента и Наума још крајем IX века да се супротставе тројезичној теорији хришћанских конзервативаца да се верски обреди могу вршити на само три света језика, хебрејском, грчком и латинском, сав европски словенски живаљ је још у то време добио преводе Библије и свих хришћанских црквених обреда глагољичким и ћириличким писмом на своме прастаром словенском језику. Богослужења на том језику су чак и римски папа Јован VIII и ромејски васељенски патријарх Фотије званично потврдили још 880 и 882 године, а ипак је Сава Немањић по повратку из Никеје триста тридесет и седам година касније морао да буквално најури православне епископе Охридске патријаршије из Призрена, Липљана и Раса, јер су они и тада држали литургије и све друге православне црквене обреде на грчком језику који је српском пучанству био потпуно неразумљив.

СА ВЕКОВНИМ наставком турске опресије писменост код Срба је пала на веома ниске гране, што погађа и Савину православну цркву, која под Турцима мора да уђе у народ, јер су они хришћанске цркве и манастире као дотадашња културна жаришта на све стране пљачкали, палили, рушили и гасили.  А због тога се личност легендарног српског светитеља Саве у српској усменој народној традицији све више нагињала ка виђењу њега као универзалног народног учитеља, иако је, како је Иван Коларић добро запазио ’’мало вероватно да је он као духовник и први српски архиепископ, за шездесет година живота све то знао и постигао.’’

И што је више времена пролазило, лутајући калуђери и гуслари су све више кроз приче и песме усмено забављали своје неписмене пучанске слушаоце причама како је Свети Сава поучавао ораче да помоћу овратина ору њиве са два краја, коваче како да користе мех, ткаље да ткају са обе стране својих разбоја, како да беру и једу печурке, цеде вино, суше рибу и пршуту.

ДО КОЈЕ мере је писменост код Срба за пет векова турског ропства усахла, довољно је сетити се цуцког попа Миће из Његошевог  Горског вијенца (штампаног 1847. године) који своје сопствене шкработине на папиру не уме да одгонетне, те га Вук Мићуновић пита:

Аманати, не наиједи се!

А на то кнез Јанко (а кроз њега и Његош) закључује:

Чудна попа, јади га не били,
у свијет га оваквога нема!

И вожд првог српског устанка, Карађорђе Петровић је био неписмен све док по пропасти те епохалне побуне против Турака најзад није научио да чита и пише у аустроугарском притвору 1814 године.

ЈЕДАН од најважнијих специфичности српског православља које је Свети Сава преобратио у светосавље и које је било један од најважнијих фактора у очувању српског идентитета за време петовековног ропства под Турцима је породични ритуал крсне славе  Од светогорског обичаја благосиљања хлеба и огњишта, са којим се монах Сава упознао на Атосу, он  је далековидо свуда по Србији распространио ритуал приношења Богу славског колача, вина и жита на дан имењака свеца, што од свих православних хришћанских народа постоји једино код Срба.

Увођењем ритуала крсне славе код српског сељачког пучанства, Сава Српски је пророчки предвидео трагичну будућност свог поробљеног народа јер је тим рутуалом сваки српски дом постајао својеврсна  хришћанска црква, као оне у којима се у срећнијим временима при литур-гији пред причешће верника ломио колач, преливао вином и целивао.  И због тога је тај ритуал породичне славе, за већину Срба и под Турцима, као и у току нама много ближе безбожне социјалистичке прошлости из друге половине XX века опстао као посебно значајан годишњи догађај у личном и породичном животу.

А ПОШТО  је Сава Српски у својој пасији за духовно градитељство при свим лаврама које је одигао у Србији оснивао и болнице, њему припада и част родоначелника српске средњовековне медицине.  И у Студеници и у Жичи и у Милешеви су уз подигнуте велелепне цркве зидани и одељци за болеснике од по дванаестак лежајева намењених и оболелим монасима и генералној пастви.  Они су, наравно, лечени и молитвама и лековитим травама, које су монаси скупљали по околним ливадама, али и кроз емпиричко коришћење неколико раних стручних и на српски преведених медицинских записа Хипократа, Галена и Авицене.  Од тих књига, које су монашка браћа популарно звали лекарушама, најпознатији је Медицински хиландарски кодекс или Новоканон.

И писци Савиних Житија и модерни историчари се углавном слажу  да су његова харизма и култ непрекидно били присутни у меморији и култури српскога народа од његове смрти па до дан данас, мада је Химна Светог Саве у његову част настала тек у време Првог српског устанка и у запису из 1832. године гласи:

Воскликнимо љубовију
свјатитељу Сави
Наши да покријет
голуждрави глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш Сербски пастир
Сава Појте му Сербљи,
песни и утројте ...

САВИДАН ПОСТАЈЕ ШКОЛСКА СЛАВА

НА ВЕЛИКОЈ школи (успостављеној у Београду 1808. године) изливено  је било звоно са његовим ликом, поред кога стоји кошница са пчелама, што је важан хришћански симбол.

То звоно је 1840. године пренето у Лицеј, који је 1863. године поново назван старим именом Велике школе, све док та културна институција коначно није 1905. године прерасла у Београдски универзитет. Кнез Милош Обреновић је 1823. године издао наредбу да се Савиндан сваке године слави као школска слава, а четири године касније и декрет,којим је прописао новчану казну па и притвор свих трговаца који тог дана не затворе своје радње и оду у цркву, што се углавном односило на многе београдске чаршијске Цинцаре, које он није трпео због њихове познате грчке културне ароганције и похлепе за богаћењем.

СУТРА: ПРВИ СРПСКИ ЗАКОНОДАВАЦ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ БЛАГОСЛОВ СВОМ НАРОДУ: Сава је сахрањен, уз посебне почасти, у најлепшој Бугарској лаври

13. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОКЛОЊЕЊЕ ХРИШЋАНСКИМ СВЕТИЊАМА: Сава је преговарао са пуно дипломатске суптилности

12. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОРБА ЗА ВЛАСТ МЕЂУ НЕМАЊИЋИМА: Српска властела је државне интересе подређивала личним

11. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ХОДОЧАШЋЕ СРПСКОГ СВЕЦА: Сава је на свом путу обишао Јерусалим и друга света места

10. 05. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације