ФЕЉТОН - КРВАВЕ ОРГИЈЕ ВОДИЛИ КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом

ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Таlро, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.

Момчило Нинчић, министар спољних послова, Фото Архив САНУ

Ако нису знали када је и где наређен почетак геноцида над Србима, италијанска војска је сазнала да је Главни усташки стан у Загребу наредио да се од краја августа до 6. септембра 1941. мора завршити потпуна ликвидација целокупног српског становништва. Доушници су то сазнали од логорника. Људи са женама и децом се морају поубијати, а њихове куће, стока, имовина се "предају у власништво породица муслиманских или хрватских". Званични историчар италијанског генералштаба доноси овај извештај у целини, а послат је у Рим 14, септембра 1941.

Покољ је био општи, разорио све моралне везе које једно друштво чини људском заједницом. Жртве су обични људи, а убице њихови обични суседи друге вере. Убице не носе униформу, нити су унапред организовани, него на брзу руку покупљени пар дана раније. Они који су се сакрили, могли су са оближњих стратишта да распознају гласове својих убијаних рођака, или гласове њихових убица, за које се никада није мислило да би се могли ухватити за оружје. Некима који су преживели те дане, целог потоњег живота ће се у свести понављати речи "Као пачићи... као пачићи", из приче деце док иду из школе и понављају оно што су дан пре чули од својих старијих, како су православна деца бацана у јаму и летела као пачићи. У италијанским извештајима се наводи да су католички сељаци у унутрашњој Далмацији убијали своје православне суседе "са пасијом", са страшћу. Бивши православни Срби, са пасијом покушавају да из своје свести побришу трагове сопственог порекла.

ОД ПРВИХ дана окупације у априлу 1941, италијанска војска је извештавала о томе да је циљ хрватске државе геноцид над српским становништвом. Већ 10. јуна 1941. команда италијанске друге армије је известила да је "хрватски ултранационализам који губи свако осећање мере успоставио режим насиља и терора, чији се интензитет стално повећава.

Политичка борба је инспирисана религиозном борбом и интегрисана у њу... Та хрватска политичко-религиозна борба истински поприма дивље аспекте, по томе што се усташе упуштају у освете и репресије које се могу упоредити само са најопскурнијим временима средњега века".

Исто као италијанска војна обавештајна служба, тако је и потоња историјска наука касније сазнала да је Главни усташки стан у Загребу наредио да се до 6. септембра геноцид мора завршити, а није сазнала када је наређено да почне. Последњих дана месеца маја 1941. италијанска војска је из Херцеговине обавештавала "да Срби настављају у целој зони да организују револуцију".

Већ 13. маја је извештено да се, као одговор на покоље, организује српска побуна.

Италијански ваздухопловци са аеродрома у Мостару извештавају последњег дана месеца маја да су у свим селима на источној страни Неретве српске наоружане чете. У месецу априлу је дошло до оружаних сукоба, а кроз цели месец мај тече хроника вести о побуни Срба због покоља који врше усташе.

ИТАЛИЈАНСКИ војници су били нарочито зачуђени да неке од тих крвавих оргија воде католички свештеници. Од када је Мусолини прогласио светог Фрању Асишког за најиталијанскијег националног свеца и његове иконице дошле на заставе његових сквадриста, и фрањевци на Балкану први пут у историји окрећу своја копља против југословенске државе.

Генерал Алесандро Лузано (Allesandro Lusano), у писму Мусолинију које је упутио ван протокола, описао је злочин који су усташе извршиле у селу Пребиловци. Обилазио је подручје у залеђу Дубровника, око Стоца, Љубиња, Чапљине, где су након повлачења италијанске војске остављани обавештајци. Три дана након покоља у селу дошао је и у сеоској школи видео гомилу убијене деце. Један је дечак још кркљао и у војној болници испричао, како је учитељица силована, и девојчице од осам година. Некима су одрезали главе и поредали их по клупама, од црева правили украс. "Певао је, силом доведени, оркестар Цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше Римске цркве и један божији човек, један жупник (Дон Илија Томас), у свему томе је учествовао." Истога дана су одведени преостали жене и деца и бачени у јаму. Мушкарци који су били избегли су се осећали изгубљени, жалили што су остали живи. Спремни су да умру, а по борбеним способностима су јачи од целе једне хрватске дивизије.

ТАКВИХ јама, каже се у извештају, "пуна је Херцеговина.Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе, пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље". Писмо је објавио српски емигрантски историчар Лазо Костић, 1974. године.

У оваквим историјским околностима, прва српска организована акција је било мирно скупљање потписа за петиције италијанској влади. После тога се организује група српских интелектуалаца и трговаца, који ће касније ући у четнички покрет генерала Михаиловића.

Одмах после слома у рату, група српских интелектуалаца и политичара из Херцеговине, Далмације, Црне Горе и Србије покушавала је да организује политичку акцију за ревизију граница Независне Државе Хрватске. Срески начелник из Книна др Нико Новаковић се од 3. маја 1941. дописивао са италијанским властима. Четири дана потом је у Сплит донео петицију са 100.000 српских потписа да се подручје Книна прикључи Италији и одвоји од хрватске државе. Он сарађује са адвокатом из Обровца Бошком Десницом.

ГОВОРИЛО се и о петицији из Херцеговине, где је од 120.000 становника половина потписало петицију. Иза ове херцеговачке групе је круг интелектуалаца у Боки Которској и Дубровнику. Др Новица Краљевић, професор Правног факултета у Суботици, радио је на једној петицији папи Пију XII, пошто је то урадио и краљ Петар у изгнанству. Министар иностраних дела Краљевске владе у Лондону Момчило Нинчић био је незадовољан првом верзијом протеста папи Пију XII, па је његов шеф кабинета Војислав Вучковић саставио коначни текст. Првобитни нацрт је рађен у Политичком одељењу министарства, а Нинчић га је лично предао "апостолском делегату" при британској влади Вилијаму Годфрију (William Godfrey) "почетком јесени 1941".

ПАПА ЗНАО ЗА ЗЛОЧИНЕ

ПАПА Пије XII је обавештен о злочину над српским народом, "масакру тако великим размерима да је опстанак њихове расе изгледа већ дошао у опасност". Као и протест интелектуалаца из Херцеговине, и овај је остао без одговора. Око Гацка је деловао у овом смислу сенатор Саво Љубиратић. Ишао је, са групом присталица, на Цетиње да тражи подршку за прикључење источне Херцеговине Црној Гори. Историчари Васиљ Поповић и Васа Чубриловић, професори Београдског универзитета, били су у овој групи. Поповић је извршио самоубиство после хапшења од стране немачке тајне полиције у Котору, а Чубриловић је депортован одатле у концентрациони логор.

СУТРА: НАРОД ПОДИЖЕ УСТАНАК ЗБОГ УСТАШКОГ ТЕРОРА

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ХРВАТСКА ЈЕ БИЛА КРВАВО ЈЕЗЕРО: Први српски отпор окупацији био је политички, а не оружани

05. 07. 2022. у 18:00

Друштво

2 8

БЛИЗАНЦИ ИЗ НОВОГ САДА БИЛИ ЖРТВЕ ДР МЕНГЕЛЕА: Документи о нацистичким медицинским експериментима

04. 07. 2022. у 11:00

Друштво

0 2

СЕЋАЊЕ НА ГЕЦУ КОНА, АЈЗИНБЕРГА, ДАЈЧОВЕ И БРИЛОВЕ: Првих 10 "каменова спотицања" од сутра у Београду испред кућа убијених Јевреја

04. 07. 2022. у 08:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације