ФЕЉТОН - САВЕЗ КОМУНИСТА И МЕДИЈИ У СРБИЈИ: Разлике у приступу косовском питању
СРПСКО руководство је на састанак 28. септембра 1981. одбило све нападе политичара из Босне и Херцеговине о деловању интелектуалаца у Београду.
![ФЕЉТОН - САВЕЗ КОМУНИСТА И МЕДИЈИ У СРБИЈИ: Разлике у приступу косовском питању ФЕЉТОН - САВЕЗ КОМУНИСТА И МЕДИЈИ У СРБИЈИ: Разлике у приступу косовском питању](/data/images/2022-09-04/264214_9.-nastavak3_fmob.jpg)
Фото Документација "Новости" и "Борбе"
Нису прихватали да се тај проблем посматра само у контексту њиховог односа према суседној републици, наглашавајући да су они били политички проблем генерално, и за власт у Србији. У том смислу треба схватити критику Тихомира Влашкалића о писања Вука Драшковића, који је „нама правио ствари и усред Београда". Повољнијем тону разговора није могло да допринесе ни навођење Шпира Галовића примере позитивног односа српске јавности према БиХ. На његово помињање простора који је у штампи добио млади редитељ Емир Кустурица и додељивање Нолитове награде Касиму Прохићу, Никола Стојановић је узвратио критикама због толерисања деловања Војислава Лубарде, који је писао о ратним страдањима српског народа у Босни.
Представници БиХ су очекивали разумевање за незадовољство писањем београдских медија и радом неких интелектуалаца, а добили су декларативну критику претеривања у листовима уз подршку генералном курсу штампе. Са друге стране, представници Србије су очекивали разумевање за захтеве да се утврди одговорност покрајинских представника за албанске демонстрације и стање у покрајини, а добили су начелне изјаве о осуди албанског национализма.
ОТВОРЕНА питања и стара неслагања, али и упућеност на сарадњу, пре свега у економији, спојили су после вишемесечних припрема представнике Србије и БиХ на новим међурепубличким разговорима 9. децембра 1982. Домаћин је био Београд. Српско руководство је платформу за разговор усвојило седам дана раније у Председништву ЦК СКС. Уважен је предлог Шпире Галовића да се у таквим контактима избегава међудржавни карактер, већ да у први план буду истакнута питања која су од значаја за југословенску заједницу. Српским политичарима је било јасно да ће БиХ поново наметнути питање писања „београдске" штампе и издавачке делатности и појачане активности СПЦ у БиХ. Зато је одлучено да се у разговорима понови да ови написи нису били инструисани из политичких кругова Србије и да се саговорницима ближе представе мере које је ЦК СКС предузимао у циљу обуздавања нежељених појава у штампи. Душан Чкребић је по том питању био јасан у ставу да се „никаква критика која је лоцирана на неку организацију или институцију било у Србији било у Босни (...) или на неку личност не може протумачити као напад једне републике на другу републику".
Руководство Србије је сматрало потребним да у предстојећим разговорима нагласи да се „ниједном својом политичком активношћу" није понашало „патерналистички" према западном суседу нити је водило „бригу за Србе у Босни". Живорад Мишић је подсетио да политичари из БиХ нису одустали од оптужби о „детитоизацији у Социјалистичкој Републици Србији". Јован Деретић је конфликте у сфери информисања и културе приписивао аутархичним развицима република, између којих није било довољно интеграција. Казао је да, све док није постављено питање припадности, није било битно где живе или раде Иво Андрић и Меша Селимовић и да ли су писци пореклом из БиХ радили у Београду. Подсетио је да је непожељних појава у штампи и издаваштву било и у другим срединама, а не само у Београду, потенцирајући књигу Мирослава Јанчића "Како сам издао националну ствар", објављену тада у Сарајеву („Пуна је отрова и баш тог отрова који разара међунационалне односе, разара кохерентност југословенске заједнице и посебно односе између две републике").
У РАЗГОВОРИМА 9. децембра 1982. две стране су се сложиле у оцени тежине економске ситуације, али је великих разлика било у приступу косовском питању, односима у Србији и идејним питањима. За руководство Србије је косовско питање било приоритет, а положај који су му давали политичари БиХ видео се и из реченице Хамдије Поздерца: „И на крају, нешто о Косову". Осим стања на Косову, важна тема за српско руководство били су односи у Србији. Чкребић је упознао руководство БиХ са тим да је Србија била једина република без закона о одбрани, друштвеном плану, унутрашњим пословима.
У гледању на деловање појединаца и група у Србији који су оцењивани као опозициони, сагласност је постигнута у оцени да су се противници система уједињавали, повезивали на југословенском простору и јачали везе са иностранством. Никола Љубичић је говорио о разним видовима идеолошких отпора систему (рад „анархолиберала", националиста, умањивање значаја Титове личност, актуелизовање проблема прошлости попут Голог отока). Тражећи заједнички рад против повезивања либералистичких снага Београда и Сарајева, обећао је у име СКС борбу против српског национализма. Чкребић је за главне опозиционе снаге означио српски национализам, тврдећи да се храни догађајима на Косову, „догматско-унитаристичке снаге" које су користиле тешкоће у друштву да би заговарале политику чврсте руке, али је за најорганизованије и најагресивније означио „анархо-либералистичке снаге" са ослонцем на Универзитету и повезане са иностранством.
ЧКРЕБИЋ је изнео и запажање власти Србије о повећаном ангажовању верских заједница у политици, јачању реакционарних снага у крилу СПЦ и покушајима високог црквеног клера да се СПЦ покаже као легитимни заштитник српства и Срба на Косову. Хамдија Поздерац је дуго говорио о националним односима у БиХ и опозиционим групама. Осудио је оживљавање ставова о етногенези народа на основу етноцентризма и о формирању посебних културних и других институција за припаднике појединих народа у оквиру других вишенационалних република. Критиковао је отварање питања положаја Срба у Хрватској, јер је у томе видео постављање питања посебног националног организовања припадника народа у републикама где нису већински, што је, према његовом схватању, водило подривању равноправности и социјалистичког заједништва. Националном државом Срба, Хрвата и Муслимана у БиХ је означио БиХ и југословенску заједницу, јер у супротном социјалистичко самоуправљање не би било оквир за решавање националног питања. Видео је опасност у тези да је ова република вештачка творевина, јер је такво схватање заснивано на оспоравању националног идентитета Муслимана и националног и државног идентитета БиХ. Истовремено се супротставио и ставу муслиманских националиста да су Муслимани једини аутохтони Босанци и да је БиХ национална држава Муслимана. Позвао се на податак по коме је у Босни и Херцеговини 19,4% бракова било мешовито. Сматрао је да су левичари (Љубомир Тадић, Михаило Марковић, Руди Супек) само давали теоријски оквир опозиционом деловању, док су у прву линију истурени „млади јуришници" попут Шешеља који су „спремни да ти матер псују само да би доспјели у затвор".
СУТРА: ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У "ДРСКОЈ ОФАНЗИВИ"
![„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли... „КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...](/data/images/2021-05-10/94398_untitled_kf.jpg?time=1719076408)
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."
НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.
22. 06. 2024. у 19:05
![ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и мигови ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и мигови](/data/images/2024-06-27/501005_rat-u-ukrajini_kf.jpg?time=1719475326)
ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и "мигови"
МИКОЛ Олешчук, командант Ратног ваздухопловства Украјине, на Телеграму је изнео податке о руском нападу
27. 06. 2024. у 09:15 >> 09:17
![УДАЛА СЕ КАЋА: Срце најлепше одбојкашице украо славни кошаркаш - видите само венчаницу како јој стоји (ФОТО) УДАЛА СЕ КАЋА: Срце најлепше одбојкашице украо славни кошаркаш - видите само венчаницу како јој стоји (ФОТО)](/data/images/2022-10-15/276675_katarina-lazovic-foto-n-skenderija-instagram-lazaaa7_kf.jpg?time=1719679907)
УДАЛА СЕ КАЋА: Срце најлепше одбојкашице "украо" славни кошаркаш - видите само венчаницу како јој стоји (ФОТО)
"ОД ДАНАС, уз пријатељи, браћа, додајемо и - кумови", стоји у опису фотографије са венчања.
29. 06. 2024. у 18:51
Коментари (0)