ФЕЉТОН - ТРОДЕЛНА СРБИЈА ПОСТАЛА ЈЕ ЦЕЛА: Избор покрајина јасно је показао одлучност партијског врха да се Србија додатно унизи

ОДМАХ у Јајцу представници пет република су славили. Знали су и територије својих држава.

Фото Документација "Новости" и "Борбе"

Једино су Срби знали само да су стекли републику, али у којим границама - то је било препуштено бубњу.

Границе Србије зависиле су од воље три покрајине: Војводине, Косова и Метохија и Санџака. Иако нису директно поменуте у одлукама Авноја, са покрајинама се и те како рачунало. На основу историјских заслуга и састава становништва, томе су се и надале: Далмација, Истра, Корушка, Дубровник, Војводина, Славонија, КиМ, Санџак и Бока. На крају, преживеле су само две - Војводина и КиМ.

У том статусу нису се могле издвојити из Југославије. Али, да ли су могле бирати републику којој ће приступити?

Како су имале народ и територију (замишљену?) могло се догодити да, путем референдума, Војводина одлучи да приступи Хрватској, а КиМ Македонији или Црној Гори?

КПЈ, односно нова власт, довољно је била моћна да им такав луксуз не дозволи. Унапред је било решено да се могу изјаснити само за Србију. На њима је било да то политички (добровољно?) потврде.

ИЗБОР покрајина јасно је показао одлучност партијског врха да се Србија додатно унизи, да бројношћу народа и површином не би могла уцењивати остале републике, пре свих - Хрватску.

Зашто Боки није сашивена покрајинска кошуља? Бокељи указују на чињеницу да никад у прошлости нису били део Црне Горе.

А, тек Далмација? Била је део Хрватске само годину дана, у Хрватској бановини. Далматински комунисти стекли су бројне присталице и тако ојачали партизански покрет. Очекивали су, сигурно, да ће бити покрајина, а у потаји, рачунали су и на републику. У спору са континенталним хрватима, одлучио је сам Броз. Није било лако ућуткати Даламтинце.

Дубровник је био град-држава са најдужим веком у Европи. Комунисти су се морали задовољити општином. Славонија, Крајина и Истра биле су мезимице Беча, Пеште и Венеције. Комунисти су им то мажење узели за грех и избрисали их као покрајине.

Да, али су зато две српске покрајине, Војводина и КиМ, постале миљенице југословенске федерације. Свесно су коришћене у спутавању Србије, како би је спречавали у свакој иницијативи, коју је могла покренути.

У НАМЕРИ да спречи да њене покрајине добију прерогативе државности, да оне постану равноправне са осталим републикама, Србију није подржала ниједна република. Чак је била створена клима, приликом доношења Устава 1974. године, да покрајине добију и права - "до отцепљења"!

Одмах по доношењу тог уставног решења руководства Србије су покренула иницијативу да се покрајинама поткрешу крила, она на којима су летеле ка потпуној самосталности. Саставили су били и "Плаву књигу" у којој су изнели све своје аргументе. Покушали су да заљуљају федерацију, ако им она не обезбеди равноправност са осталим републикама. У Србији нису до краја обезбедили јединство. Било је другова (старих) који су захтевали да се не иде преко црте, коју је одредио Тито.

И није се та црта, из кукавичлука, прешла. Функције, њихово очување, превагнуле су пред интересима Србије? Тито је умро, а "Плава књига" је конзервирана.

Побуна Албанаца на КиМ, годину дана после Титове смрти, кад је тражено Косово република, био је први испит за Председништва државе и партије. Да ли су ти колективни органи способни да воде земљу (и "после Тита-Тито"), како им је Броз наменио?

Заузет је био став кога је дефинисао Владимир Бакарић (1912-1983). Шта се то збило у Приштини?

"То је контрареволуција"! Јасно се огласио Бакарић.

У БРОЗОВОМ владајућем веку Федерација је била капа, шлем републикама. И сам вођа се, првих година после рата, декларисао као Југословен и тиме завео многе, нарочито Србе.

"Каква смо ми ово Федерација, кад је њен буџет три пута већи од свих република заједно", чудио се (још једном) вечити дувач у ветар Драгољуб Јовановић. Па, онда се наивац чудио кад су га комунисти отерали на вишегодишњу робију?

Када су се оно конституисале републике и покрајине одабрале су и своје главне градове. Како је за главни град Југославије одређен Београд, поставило се, као врло важно, и питање: где ће се сместити Србија?

Према сведочењу Милентија Пешаковића, шефа кабинета Јована Веселинова и хроничара актуелних догађања Броз, је одмах по ослобођењу Београда позвао Нешковића и приупитао га шта мисли о идеји да главни град Србије буде - Крагујевац? Нешковић је, каже, ту могућност одмах искључио. Он сам је био Крагујевчанин и за град на Лепеници је тврдио да нема капацитет да прихвати политичке и културне институције републике, да је био тесан и за кнежевину Милоша Обреновића. Други градови, као Крушевац, Пожаревац или Смедерево, нису били помињани, а и идеја са Крагујевцем је заборављена.

ДОК ЈЕ Србија опстајала са својом посебношћу, неравноправна са осталих пет република, опстајала је и Југославија. Када се она, доласком Слободана Милошевића, окуражила, решена да поткреше крила покрајинама, Југославија се нашла пред искушењем. Уследиле су уставне промене и покрајине су преведене под републичку капу. То је било лако са Војводином: њена скупштина је то одушевљено прихватила. А она у Приштини?

Заседање тамошњих посланика очекивано је са изузетним занимањем. Владала је неизвесност, па је то био и медијски догађај, који је био у рангу партијских конгреса. Неочекивано, исход је био позитиван, у знаку тријумфа Милошевића и његових. Да не буде противних гласова новом уставном решењу, допринели су и водећи албански функционери у Федерацији на челу са Фадиљом Хоџом, а седнице је мајсторски водио Вукашин Јокановић.

Троделна Србија је - постала цела!

Идила је, међутим, кратко трајала. Притајено незадовољство је убрзо каналисано и није било испољено преко студената, као у ранијим догађањима на КиМ. Овог пута албанску заставу су развили рудари у окнима "Трепче". Рудари су ступили у штрајк глађу, одбијали су да се појаве на површини.

У "Трепчи" се решава судбина Југославије!

Тако је поручивао словеначки лидер Милан Кучан из Љубљане. Ако се не прихвате захтеви рудара, следи повратак на старо уставно решење - неће више бити ни Југославије; досољавали су из Љубљане.

ХРВАТИ ПРОТИВ СРБИЈЕ

НИКАД Хрватска "није имала нити ће имати" самосталност какву је имала у Југославији после 1974. године. Ниједна одлука није се могла донети без њеног пристанка, тврдио је Мика Шпиљак, вишегодишњи утицајни Хрват. "Хрватска руководства су починила велику грешку, морала су да пруже безрезервну подршку Србији. Њихова пасивност и прећутно подржавање оних који су куповали оружје, припремали се за рат, отворили су пут Туђману који је лако збрисао и та руководства...", било је тихо размишљање Шпиљка кад је већ остао без политичке моћи. Нико у Хрватској није стао уз Србију.

СУТРА: ЖРТВЕ "НЕЖНЕ" ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА И СЛОВЕНИЈА ПРОТИВ НОВОГ БЕОГРАДА: За просечног грађанина Србије, Југославија је била његова држава

10. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН: Решење граница под велом тајни

09. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 8

ФЕЉТОН - КО ЈЕ И КАКО КРОЈИО РЕПУБЛИЧКЕ ГРАНИЦЕ: Још у Јајцу Србији скројена "уска кошуља"

11. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ИЗ ЗАГРЕБА У БЕОГРАД СТИЖЕ МАНИФЕСТ НЕОСТАЉИНИЗМА: Појава "Беле књиге" изазавала велико узбуђење у партијском врху Србије

07. 09. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације