ФЕЉТОН - УЧЕСТАЛИ АТЕНТАТИ НА НАМЕСНИКЕ БЕЧКИХ ВЛАСТИ: Напредна омладина је сматрала да је Хабзбуршка династија неправедна према Србима

ИДЕЈА о атентатима на аустриске водеће личности јављају се често у југословенским земљама Хабсбуршке монархије у почетку 20. века.

Младобосанци су често посећивали гроб Богдана Жерајића, Фото Из књиге "Васа Чубириловић – Сећања"

Посебице се јављају жеље, планови и намере за извршивање атентата од анексије Босне и Херцеговине и повећаног отпора недемократском начину управљања у тим земљама од 1903. године. За време анексије Б[осне] и Х[ерцеговине] неки су хтели да иду у Беч и врше атентат на цара Фрању Јосипа. После његове посете Богдан Жерајић, студент, пуцао је у Сарајеву на царског намесника у Босни генерала Варешанина, починио је самоубиство.

После тога, како сам рекао, учестали су атентати на банове и комесаре у Хрватској и Славонији. Све је то давало потицај неким члановима југословенске национално-револуционарне и напредне омладине да за време великих криза политичких 1912–1914. помишљају на атентате било против намесника аустриских у појединим југословенским земљама, било против чланова царске куће.

И ја сам слушао и читао о извршеним атентатима онога времена и разговарао о том са својим друговима у школи.

– Кад сам у фебруару 1914. прешао у Сарајево и укључио се у омладински покрет у средњим школама тога града слушао сам и расправљао са друговима о извршеним атентатима и о потреби вршења атентата на високе личности аустриске, пре свега у Босни и Херцеговини. – Много се у оно време говорило о генералу Поћореку.

Мислило се да ли би он морао бити први, кога би требало напасти. Међутим, све су то биле младићске жеље, више него планиране, док почетком пролећа штампа није донела вест да ће се у лето 1914. у источној Босни одржати маневри аустроугарске војске и на те маневре да ће доћи и аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Долазак аустријског престолонаследника у источну Босну на маневре схваћено је у сарајевским омладинским круговима као изазивање. Маневри су били окренути према границама Србије, дакле претња. Посета Сарајеву, како је планирана, била је исто изазов, јер се позивало на војничку силу и претњу, у времену кад [је] цео југословенски југ Монархије врио од немира – због захтева од Беча и Пеште за побољшање положаја његових народа и за преуређење Монархије и завођење више демократских слобода.  

САВРЕМЕНА историска наука проучила је значај, живот, планове престолонаследника Фердинанда, кад дође на престо. Разни историчари на разне начине тумаче његову политику пред 1914. како унутрашњу, тако спољну.[...] Пооштрени односи у држави и са другим државама од 1903, кад се осећа његов утицај на државну политику Монархије нарочито кад се тиче југословенских народа и њихових држава, говорили су против њега. Ми ђаци средњих школа нисмо, разуме се, могли знати или улазити у анализу Фердинандове унутарње и спољне политике. Као и увек, ми смо уопштавали; нисмо се ни могли ни хтели упуштати у питања, колико је он доиста био одговоран за политику Хабсбуршке монархије према нама. Сматрали смо да је та династија недемократска и неправедна према нама. Сва зла, што [су] се, пре свега дешавала у Босни и Херцеговини да наноси та династија и уређење, које је она силом завела и у Босни и Херцеговини као и у осталим југословенским земљама. – Зато се сматрало да чланови те династије и одговарају лично за све што је управа њихове државе наносила нашим народима. Њихов добро организован полициски апарат у земљи, ометао је организовање масовних народних отпора њиховој власти. Њихова добро снабдевена војска, ослањала се на моћни немачки Рајх као савезника. Зато се долазак престолонаследника Фердинанда у лето 1914. сматрао као претња оружјем и силом не само Србији, према којој се требало да држе војни маневри, него и према нама свима у Монархији. Према таквој сили могло се иступити само ударцима на носиоце власти и те силе. То су били чланови куће Хабсбург, а пре свега престолонаследник Фердинанд.

ПРИМЕНА атентата против носиоца власти примењује се у Европи од времена кад се такве власти организују, ако су биле ненародне, недемократске или освајачке.

– У новије време – пред револуцију у Русији – атентати руских револуционара против царева и других носилаца власти живо су праћени и у нашој јавности. О томе се много читало код нас, па је и омладина читала. Читао сам и ја неке ствари од Кропоткина  и Стјепњака из живота и активности подземних револуционарних покрета и њихових напада на цара, губернаторе, министре полиције и полициске генерале. Све је то деловало и утицало на то да су се и код нас почеле ширити и у живот проводити идеје, да се против јаке власти може борити само непосредним нападом на носиоце те власти.

Навео сам услове и подстицаје за извршавање атентата у југословенским земљама под Аустријом пред Први светски [рат]. Сви су услови били ту и да ће један такав атентат бити извршен, само ако се за то пружи прилика, било је свима јасно; стојало у ваздуху. Ја лично, помишљао сам на атентат на генерала Поћорека и разговарао о том са неким друговима. Међутим, то су били само разговори без стварних намера, да се тако нешто учини. Вести да престолонаследник долази у Сарајево и да присуствује маневрима аустроугарске војске према границама Србије, покренула је и мене као и друге.

ДОШАО сам у Сарајево почетком фебруара 1914. године. За неколико месеци упознао сам се са многим друговима, ученицима средњих школа, не само из Класичне гимназије, него и из других школа: Учитељска и Средњa техничка школа, Трговачка академија. Били су то углавном младићи, као што сам и сâм био, немирни, пуни бунтовних расположења и тежњи за неком акцијом. Сви су били присталице југословенске напредне, националистичке омладине. Међу њима је био и Лазар Ђукић, ученик средње учитељске школе, један од најактивнијих ђака из омладинског покрета оног доба у Сарајеву. Родом је био негде из Босанске Крајине, добар друг, ведар, предузимљив и смео; у сваком ђачком немиру оног доба у Сарајеву могао се наћи и Лаза Ђукић. С њим сам се често виђао на ђачким састанцима и у шетњи на обали Миљацке или у малим ђачким кафаницама где се пила црна кафа и чај, играо билијар или домине и успут „бистрила политика”, али ђачка. Знао сам да је Лазо повезан са разним људима и разним групама, па сам се одлучио најпре са њим да разговарам. Једном приликом, кад сам, чини ми се половином априла 1914, шетао са Ђукићем поред обале Миљацке, покренуо сам питање доласка престолонаследника Фердинанда у Сарајево. Одговорио је да је и он то читао. Додао сам да је моје мишљење „да би га требало дочекати” и да сам и ја спреман у том да учествујем. Није тражио од мене да му тумачим, шта мислим под речи „дочекати”. Знао је шта мислим, погледао ме и одговорио да и неки други људи на то мисле, па ће с њима разговарати.

КОСОВСКИ СИМБОЛ

КОД НАС Срба традиција личне иницијативе против носилаца непријатељске власти изградила се на миту о Милошу Обилићу. Он је у битци на Косову 1389. убио турског султана Мурата. Смрти кнеза Лазара и Милошево убиство Муратово у боју на Косову даје широку историску основу значају битке на том пољу. Косово постаје симбол борбе против страног освајања, Милош Обилић представља херојску страну те борбе. Утицаће то вековима на многе нараштаје, па ће имати утицаја и на нас 1914. године.

СУТРА: ПРЕДАНИ ИДЕЈИ ОСЛОБОЂЕЊА И СПРЕМНИ ДА ДАЈУ ЖИВОТ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПЕЛЕ ЈЕ БИО МНОГО ВИШЕ ОД ФУДБАЛЕРА: Енглеска краљица Елизабета Друга прогласила га је 1997. витезом

02. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - И ДАНАС БИ ВРЕДЕО ДВА ЦАРЕВА ГРАДА: Бекенбауер - Сви велики играчи су имали понеки недостатак, сем Пелеа

01. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЕЛЕ МИНИСТАР СПОРТА У БРАЗИЛСКОЈ ВЛАДИ : Пеле није хтео да буде капитен ни Сантоса ни репрезентације Бразила

31. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАЦИОНАЛНО БРАЗИЛСКО БЛАГО ОДЛАЗИ У АМЕРИКУ: Американци су наговарали Пелеа да дође код њих скоро четири године

30. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације